Čikaška publika ponovo je doživela veče za pamćenje kada je popularni pevač Željko Vasić 13. februara nastupio u restoranu Pella Signature, u organizaciji Stage Art Chicago, povodom Dana zaljubljenih. Emocije, bezvremenski hitovi i atmosfera na vrhuncu obeležili su još jedan koncert koji je pokazao koliko je domaća muzika snažno ukorenjena među publikom u Americi.
Ovo nije bio prvi susret Željka Vasića sa publikom u Chicagu – nastupao je i u decembru prošle godine – ali interesovanje ni ovoga puta nije izostalo. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a energija publike osećala se od prvih taktova.
Specijalni gosti podigli atmosferu do usijanja
Posebno iznenađenje večeri bili su specijalni gosti Biljana Ðorđević i Miloš Ðorđević, koje publika u Čikagu odlično poznaje i rado sluša. Njihovo pojavljivanje dodatno je zagrejalo atmosferu i učinilo događaj još posebnijim.
Biljana Ðorđević je tom prilikom istakla koliko je saradnja sa Željkom inspirativna:
„Sa Željkom je jako zanimljivo jer se ponaša kao da nije zvezda. Sa njim je prirodno biti na sceni. Daje nam više samopouzdanja i lakše je raditi sa njim nego sa bilo kim drugim.“
25 godina karijere i novi poslovni poduhvati
2025. godina bila je izuzetno značajna za Željka Vasića, jer je obeležio 25 godina uspešne karijere koncertom pod nazivom „25-ica“. Ovaj jubilej nije bio samo muzički, već i poslovni iskorak – pevač je lansirao sopstvenu liniju vina i rakije, proširivši svoj umetnički pečat i na svet gastronomije.
Početkom decembra predstavio je i jedinstveni muzički projekat – njegove pesme, koje su tokom godina postale evergrin klasici, dobile su novo ruho uz pratnju simfonijskog orkestra. Najavio je i izlazak duplih LP izdanja „25-ica Acoustic“ i „25-ica Symphonic“, koja publika s nestrpljenjem očekuje.
Hitovi koji ne poznaju granice
Da publika u Americi istinski voli Željka Vasića, pokazalo se i ove večeri. Gotovo da nije bilo pesme koju gosti nisu pevali u glas – „Žena kao ti“, „Zanjiši kukovima“, „Lozinka za raj“, „Voli me i ne voli me“ samo su neki od hitova koji su odjekivali salom restorana Pella Signature.
Sam pevač istakao je da mu je teško da izdvoji koji je hit najpopularniji među publikom u SAD, jer reakcije na čitav repertoar podjednako snažno odzvanjaju.
Još jedno muzičko veče u Čikagu potvrdilo je da dobra pesma ne poznaje granice. Kada se spoje harizma, emocija i publika koja peva od prvog do poslednjeg stiha – spektakl je zagarantovan.
Galeriju fotografija sa nastupa Željka Vasića pogledajte OVDE.
Posle više od 13 godina, Seka Aleksić se vratila na turneju po Americi, a njeni nastupi izazvali su ogromno interesovanje publike.Turneju je završila nastupom u Compas Areni i to u organizaciji Music star-a i Atlanta Balkan Entertaimenta. Turneja joj je posebno značajna ne samo zbog susreta sa fanovima, već i zbog nove životne uloge – sada je putovala ne samo kao muzička zvezda, već i kao majka dvoje dece.
„Mnogo se toga promenilo od poslednje turneje po Americi. Danas sam žena s više iskustva, majka i supruga, ali i dalje ona ista Seka koja voli svoju publiku i scenu,“ rekla je pevačica pred početak turneje. Iako publiku doživljava slično bez obzira na lokaciju, ističe da su stare pesme uvek one koje ljudi najviše vole i traže.
Tokom karijere sarađivala je sa brojnim kompozitorima i tekstopiscima, a posebno izdvaja Sašu Lazića, koji je napravio prekretnicu u njenom muzičkom izrazu, i Dragišu Bašu, autora pesme Rođena s vukovima, koja je tek poslednjih godina dobila zasluženu pažnju publike. Kada bi birala nekoga za duet, bez razmišljanja bi to bio Zdravko Čolić, koga smatra najvećom muzičkom zvezdom na Balkanu.
Kao neko ko vodi dinamičan život između scene i porodice, Seka priznaje da joj je podrška najbližih ključna. „Mene najviše podržava moj suprug, moji prijatelji i saradnici. Uvek biram dobre ljude oko sebe, jer je to osnova svakog uspeha,“ kaže ona.
Planovi za budućnost su joj jasni – 23. aprila, na svoj rođendan, planira da objavi tri nove pesme, a nakon toga i veliki koncert u Beogradu. „Moj posao, pored porodice, uvek mi je prioritet. Trudim se da snimam kvalitetne pesme i da pružim publici najbolje od sebe.“
Za kraj, Seka ističe ono što je vodi kroz karijeru i život: „Sve se može kada imate dobru organizaciju i prave ljude oko sebe. Moja porodica je moj oslonac, a muzika moja strast.“ Turneja po Americi još jednom je dokazala da njena ljubav prema muzici ne bledi, bez obzira na sve promene koje život donosi.
Dragana Rakčević je talentovana pevačica čiji glas i energija osvajaju publiku širom regiona, ali i Amerike. Poznata po svojim emotivnim interpretacijama i upečatljivom scenskom nastupu, Dragana je postala jedno od prepoznatljivih imena na muzičkoj sceni. Ova rođena Crnogorka je tokom svoje karijere bila prateći vokal poznatim izvođačima poput Svetlane Cece Ražnatović, Ace Lukasa i Saše Matića.
Tokom pandemije Covid-19, Dragana se preselila u Čikago, gde je nastavila muzičku karijeru nastupajući u lokalnim klubovima i na proslavama. Pričali smo sa Draganom o njenim muzičkim počecima, izazovima života u inostranstvu, kao i o planovima za budućnost.
Rođeni ste u Crnoj Gori gde ste proveli detinjstvo, da li možemo da kažemo da potičete iz muzičke porodice i kada ste otkrili da imate talenat za muziku?
Moj otac se jeste bavio muzikom, ali nikad profesionalno. Jesu talentovani i otac i majka, majka je kao mlada svirala harmoniku. Međutim ono što je meni nekako ostalo urezano u sećanju, jeste što sam baš prvu pesmu u životu otpevala na bini sa mojim ocem. On je svirao gitaru, a ja sam pevala. Jedva da sam dohvatila mikrofon jer sam imala samo 4 godine.
Kao devojčica ste učestvovali na raznim takmičenjima i muzičkim festivalima, osvajali ste nagrade pa koliko je sve to uticalo na vaš razvojni put?
To jeste ukratko neki moj put. Bilo je naravno uspona i padova, ali takmičenje na muzičkom festivalu Sinčane skale u Herceg Novom mi je bilo odskočna daska za neko ozbiljnije bavljenje muzikom i tu neku solističku karijeru.
Koji trenutak biste izdvojili kao prekretnicu u svojoj profesionalnoj karijeri?
To je učešće u muzičkom takmičenju Pinkove zvezde. Pomoglo mi je mnogo jer je velika reklama i jako je bitno za sve neafirmisane pevače. Nisam imala želju da se prijavim, došla sam da podržim kumu. Pri tom tamo je bio moj kum koji je od malena radio sa mnom, edukovao me muzički i zapravo na njegov nagovor sam se prijavila. Prošla sam i krenula u takmičenje.
Na tom takmičenju ste upoznali Svetlanu Cecu Ražnatović, kakvo iskustvo je bilo raditi sa jednom velikom zvezdom poput nje?
Ja sam se igrom slučaja zadesila u studiju kada je ona snimala album Autogram i meni je tolika želja bila da pevam za nju prateće vokale. Ja sam bila tu samo da je slušam, ali su mi pružili šansu da otpevam jednu pesmu. Kad je Ceca to čula dopalo joj se i rekla je da otpevam prateće za ceo album. Kad je sve to završeno, posle nekih mesec dana rekli su mi da je pozvala i pitala da li sam ja za to da je pratim na nastupima. Odlučila je da mi da šansu, a ja sam se potrudila da dam sve od sebe da bude zadovoljna i ta saradnja je trajala 4 godine.
Uporedo sa Cecom sarađivali ste i sa Sašom Matićem i Acom Lukasom, kako je došlo do te saradnje?
Sve je to krenulo od Cece, videli su me na njenom koncertu i menadžeru Saše Matića se svidelo kako to zvuči. Kontaktirao me je i jako brzo smo ostvarili saradnju i za mene je to jedno jako lepo iskustvo.
Kako ste se odlučili na veliki korak preseljenja u Čikago?
Kad je sve stalo za vreme korone i nije bilo posla, bila sam među prvima koji su ostali kod kuće. Nerado se sećam tog perioda, i sama sam se zarazila korona virusom, međutim kako situacija nije obećavala, a jako sam vezana za sestru odlučim da je posetim. Sve je predugo trajalo i navelo me da ostanem u Čikagu. Amerika mi je donela mnogo nekih lepih stvari tako da sam zahvalna Bogu što je sve tako bilo.
Do sada ste snimili četiri singla koja su odlično prihvaćena od strane publike, a na kojima su radila poznata imena poput Saše Miloševića Mareta i Mlađana Dinkića, kako je došlo do saradnje?
Do saradnje je došlo sasvim spontano. Povezali su nas zajednički prijatelji, došla sam do njih, preslušala pesme i oni su mi ponudili saradnju. Ja sam to naravno prihvatila. Oni su ljudi hit mejkeri i preuspešni i bila mi je velika čast. Stigli smo do 4 singla i idemo dalje.
Muzički uzori su joj kako kaže Dženan Lončarević i Saša Matić. Ima želju da se u narednih pet godina vrati u Srbiju ili Crnu Goru i da snimi album. Za sada je kako ističe u energiji da radi ovako kao do sada i sakuplja pesme.
Dragana Rakčević je primer umetnice koja inspiriše mnoge svojom hrabrošću i talentom. Uživajte u razgovoru i saznajte više o njenim planovima i pogledima na muziku.
PIŠE: ANDRIANA BJEDOV I FOTO: USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
Halid Bešlić poznati bosansko-hercegovački pevač na zahtev publike, nakon samo nekoliko meseci ponovo je gostovao u Čikagu.
U organizaciji uigranog tima Radio San Promotion u petak 13. septembra, ova legenda narodne muzike nastupila je u Holliday inn-u pred mnogobrojnom publikom.
Halid je umetnik čija popularnost ne jenjava ni posle 40 godina duge karijere, a njegove pesme su jednako uspešne kako kod starije, tako i kod mlađe publike.
Na binu je izašao uz ovacije i na prve taktove “Miljacke”, posle koje su se reðali hitovi poput Čardaka, Ja bez tebe ne mogu da živim, U meni jesen je, Romanija, Zlatne strune, I zanesen tom ljepotom i mnogi drugi. U svojoj dugogodisnjoj karijeri otpevao je duete sa Željkom Joksimovićem, Brankom Sovrlić, Alkom Vuicom, Harijem Varešanovićem, Mladenom Vojičićem Tifom, Harisom Džinovićem i mnogim drugima.
Interesantno je pomenuti da su tokom 80-tih godina diskografske kuce radile u tri smene kako bi uspele odštampati naručene tiraže njegovih nosača zvuka.
Halid nam je rekao da se u Americi uvek dobro oseća, kao da peva u BiH ili bilo gde na svetu.
Sa Halidom Bešlićem razgovarala je Andriana Bjedov. novinar portala Chicagodesavanja
Otkrio nam je i da priprema novi album, a tajna da je na muzičkoj sceni više od 40 godina je u dobrim pesmama i kako navodi “ bitno je da se stekne poverenje publike”.
“Steknuto poverenje me nosi, ali i dalje treba nastupati” – istakao je Bešlić.
Foto galeriju sa nastupa Halida Bešlića u Čikagu pogledajte OVDE.
U prepunom Stereo Night klubu već na prve taktove pesme “Harem” kojom je otvorila nastup publika je bila na nogama. Svojim ekstravagantnim nastupom i beskompromisnom energijom, Berović je osvojila srca mnogobrojne publike koja se okupila poznatom klubu.
Od samog početka koncerta, dvorana je bila ispunjena uzbuđenjem i euforijom.
Ređali su se hitovi poput “Oženjen”, “Sama”, “Hani”, “Balmain”, “VIP”, “Ruski rulet” i mnoge druge pesme sa njenog poslednjeg albuma “Milion” koji je izdala u julu 2023. godine.
Njeno izvanredno vokalno umeće i plesne pokrete pratila je spektakularna produkcija svetlosnih efekata, stvarajući atmosferu koja je publiku držala na nogama tokom celog koncerta. Njena harizma na pozornici i neposredan odnos s publikom dodatno su pojačali doživljaj koncerta.
Maja koja iza sebe ima veliki broj nastupa po najvećim klubovima u regionu, publici u Čikagu je priredila senzacionalan nastup.
Neverlovatan glas i harizma učinili su da i ovaj Majin nastup bude jedinstveno iskustvo koje ćemo sigurno pamtiti.
Gde god da se pomene ime Ljubomira Ljube Zarića bilo u klubovima, kafićima ili restoranima Čikaga i okoline možete čuti oduševljenje i pozitivne komentare.
Vrlo uspešno se bavi pevanjem dugi niz godina, a njegova popularnost ne prestaje da raste jer je publika prepoznala dobru energiju i kvalitet ovog pevača.
Rođen je u Zemunu kako sam kaže u jednoj zdravoj porodici gde je proveo svoje detinjstvo kao mirno i dobro dete. Talenat je nasledio od oca i strica koji jako lepo pevaju i kaže da je u kući uvek bilo veselo. Oduvek je sanjao da jednoga dana postane pevač i ta želja mu se i ostvarila. Živeći još u Zemunu osniva bend koji je vrlo uspešno krenuo u osvajanje klubova i splavova, ali se to proširilo i na inostranstvo. Nastupalo se širom Srbije i regiona, te po Nemačkoj i Švajcarskoj. 2008 je došao u posetu svojoj sestri u Ameriku i na prvo oduševljenje odlučuje da tu i ostane.
Torta je uvek asocijacija na neku sreću, zar ne? Mnogi od nas pamte kada su sa porodicom bili na okupu za svoje i rođendane svojih bližnjih, godišnjice brakova, slave i razne druge zaokružene radošću datume u kalendaru. Poneti deo te nostalgije u ovom ubrzanom vremenu kada se više radi i uvek nekuda žuri, mogu olakšati ljudi kod kojih možete poručiti poslastice. Današnje torte izgledaju kao pravo umetničko delo –savršene izgledom i ukusom, a po željama klijenata.
Jedna takva osoba je naša sagovornica. Njeno ime je Andrea Kiš. Rođena je 1988. godine u Zrenjaninu, trećem najvećem gradu Vojvodine posle Novog Sada i Subotice. Po struci je diplomirani master ekonomista, a za njen najveći osmeh na licu zadužene su tri ćerke. Andrea pravi divne poslastice, a od prošle godine kod nje se mogu poručiti i najmekša peciva koja će oduševiti i najzahtevnije degustatore. Ono što još može upotpuniti slavlje, a imaju u svojoj ponudi je i dekoracija događaja bilo koje vrste.
Čini se da sezona slavlja u Čikagu ne prestaje! Naši ljudi uvek nađu povod za veselje i dobru pesmu, zato su najbolji provodi po klubovima gde nastupaju balkanski muzičari.
Zato već osam godina, od kada se iz Srbije preselila u Čikago, nastupajući, Biljana Đorđevic, svoje umeće i ljubav prema pesmi deli sa svima koji vikende provode uz dobru živu muziku.
Uprkos obavezama, Biljana nam je otvorila vrata svog doma u Čikagu i pokazala delić porodične priče sa suprugom Milošem i njihovo troje dece, uz neizbežnu priču o muzici…
Senida Hajdarpašić, poznatija kao Senidah, pevačica iz Slovenije koja je osvojila region nesvakidašnjim izgledom, zanimljivom bojom glasa i neizmernim talentom trenutno je jedna od najpoznatijih izvođača upravo zbog svoje autentičnosti.
Kada se na sceni pojavila pevačica, publika je jednoglasno pevala od prve do poslednje pesme koju je izvela. Time je ova Senidah dokazala zašto i zbog čega toliko vredi. Iako retko daje izjave za medije, bila je raspoložena da nam odgovori na nekoliko pitanja.
Pre samo nekoliko dana si stigla sa svojom ekipom u Čikago pa iz prve ruke kakvi su utisci?
Volimo da dođemo u Ameriku, prvi put je da smo malo duže u Čikagu, jako nam se dopada i žao mi je što moramo da idemo već sutra, ali vratićemo se vrlo brzo ako nas pozovete.
U okviru ove mini turneje imaćete tri nastupa, ali svakako ona udarna vest je da je prošle nedelje izašao tvoj novi album. Hoće li publika biti u prilici da čuje neke od novih pesama?
Naravno da hoće, danas zapravo premijerno predstavljamo novi album, ne čitav, ali će publika čuti neke od novih pesama.
Sa kim si sarađivala na albumu i kakve su kritike?
Kritike su jako pozitivne, svima se dopada i meni se jako dopada od prve do zadnje pesme i mogu da ga slušam satima. Sarađivala sam sa grupom žena koje se zovu “Žene”. One su jako specifične u tom svom etno stilu. Radile smo pesmu “Senida”, a sarađivala sam i sa Surilom na pesmi “Magdalena” koji je top lik.
Muzikom se baviš duže od deset godina i publici si se prvi put predstavila pesmom “Pustinjom” posle čega si radila sa bendom MAFF iz Slovenije. Svirali ste pop, rok i bluz pa otkud Senidah u trep-repu?
“Pustinjom” je bila prva moja pesma i tu sam već pokazala kako želim da idem u tom nekom pravcu RNB, hip-hopa i trepa. Onda sam se spojila sa dečkima gde je više bio taj momenat roka, popa i bluza, pa sad kada sam solo počela sam sve da kombinujem.
Početak tvog vrtoglavog uspona na Balkanu se vezuje za pesmu “Slađana” koju si snimila 2018. godine. Ko je zapravo Slađana iz pesme?
Slađana smo svi mi koji želimo neku ljubav, kojima se nešto dešava, a u stvari se ne dešava ništa, nešto što je jako toksično, svi mi.
Za tebe kažu da si ženski Trevis Skot, jesi li imala nekad uzora, kome se najvise diviš?
Uvek sam volela da slusam Mery J. Blige, volela sam da gledam kako se ona ponaša na stejdžu, možda ta neka energija. Nije da sam kopirala nekoga, ali volim da je gledam kako nastupa, a muškarci su svi prejaki i energični.
Kada nastupaš publici se daješ nesebično, pevaš uglavnom o ljubavi. Šta je to što tebe pokreće, koji je to vajb?
To je uglavnom život i emocije iz života. Ne pevam samo o ljubavi, pevam i o mišićima.
Bliži se kraj godine, kada se osvrneš kakva ti je bila protekla i da li bi menjala nešto?
Ja tu ništa ne bih menjala. Dolazi Nova da tu nešto dodamo i malo da odmorim od svega što sam radila, tako da je taman.
Šta sledi po povratku na Balkan sa ove mini turneje, osim toga što ćeš promovisati novi album?
Imam puno najavljenih nastupa, spotovi se snimaju za neke nove pesme, mislim da imam čak 11 nastupa u decembru, a onda sledi kratak odmor.
Na kraju nam je priznala da bi zbog dobre pesme naučila bilo koji jezik. Trenutno kaže da peva “balkanskim jezikom” koji je mešavina srpskog, htvatskog, bosanskog, slovenačkog i crnogorskog. Ova balkanska trep-rep diva u okviru svoje turneje nastupiće i u New Yorku i St. Louisu. Ispunila je svoje obećanje i publici u Čikagu ostavila prelepe uspomene sa koncerta za koji se tražila karta više.
PIŠE: ANDRIANA BJEDOV I FOTO: MIRKO BJEDOV/ Printscreen instagram/senida_h
Otac Predrag Popović je sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve sa službom u Velikoj Plani. Svoj govornički dar koristi za propovedanje jevanđeljske istine u nameri da probudi i pobudi u ljudima veru i ljubav prema Bogu. Besede i priče koje organizuje virtuelno preko svog youtube kanala izazvale su pažnju mnogih vernika.
Rođen je 23. decembra 1983. godine u Slavonskom Brodu od oca Duška i majke Smiljane. Početkom 90-tih seli se u Vrnjačku Banju gde stiče osnovno obrazovanje. U Kraljevu završava elektrotehničku školu, a nakon toga Bogoslovski fakultet u Beogradu. U čin đakona Episkop požarevačko-braničevski Ignatije rukopolaže ga oktobra 2011. godine, a u čin jereja jula naredne godine.Oženjen je Ivanom sa kojom ima troje dece: Teodoru, Petra i Pavla. Svojom jednostavnošću uspeva da približi veru čoveku iz naroda, te je tako na poziv Vladike Longina i sveštenika naše parohije stigao u posetu vernicima u Americi.
Oče, već neko vreme boravite u poseti vernicima u Americi, imali ste priliku da upoznate naše ljude, razgovarate sa njima, da vidite kako žive pa kakvi su Vam prvi utisci?
To me svi nekako pitaju, ali ja ne volim da govorim o utiscima dok ne napravim celu sliku. Ti utisci, taj ceo život je sačinjen kao jedna puzla od raznih šarenila. Vladika je divan čovek, domaćin, širokogrud, sveštenici su dobri, međusobno sarađuju i vredno rade sa narodom. U Srbiji su retki, ako uopšte znamo zajednice gde imaju fiskulturnu salu, recimo za košarku, da imaju folklorne grupe i sve to jako teško ide kod nas. Ovde je sve to drugačije, ljudi se okupljaju oko crkve i oko raznih zajednica. I na kraju krajeva ta okupljanja su jedino što imamo. Naš narod je divan, dobar kao i svuda. Svako ima neke svoje probleme, nesto čega smo morali da se odreknemo, da bismo nešto stekli.
Ono što je specifično za Vas jeste da govorite jednostavnim jezikom koji dopire do srca i duše običnog čoveka, što se pokazalo brojem pregleda na vašem youtube kanalu, postali ste prava internet senzacija. Kakav to osećaj izaziva u Vama?
Koja je suština govoriti jezikom ako nije jednostavan i ako ga ljudi ne razumeju. Zašto onda razgovaramo, koja je poenta mene koji sam besednik i koji se obraćam narodu i ljudi me ne razumeju, zašto se onda obraćam. Hristos je govorio jednostavnim jezikom, ja verujem da su njega u to vreme smatrali nekim ko nije dorastao nekim izazovima, nego što on izazove čudo i onda im skrene pažnju na suštinu. Gospod je u svojim pričama govorio kao da je poticao iz seljačke porodice, njegov otac je bio zanatlija, doduše ja znam šta znači biti dete zanatlije. Moj otac je bio majstor, popravljao je automobile i on je govorio o vinogradu, o sejaču i semenu. Dakle govorimo o seljačkim pričama, ali jezikom na način na koji ljudi mogu da razumeju. Tako da ja gledam sva dešavanja u mom životu i u životu drugih ljudi na način da to prenesem i da ostavim ljudima, a moram da kažem i da postoji jedan sebičan razlog tog mog interneta, a to su moja deca. Moja deca i moji unučići sutra i ako me ne bude, imaće mene i moje savete njima upućene kako kroz život da se bore. Takva je bila moja prva zamisao, da svojoj deci ostavim u amanet sebe. Onda razmišljam, da ima i druge dece koja bi trebalo to da znaju i Gospod je učinio da to dopre tako munjevito do ljudi širom sveta, i do one dece koja su mala i do one dece koja imaju 80 godina.
Sve je krenulo od Vašeg puta na Ostrog, na koji ste bili pozvani od Svetog Vasilija, a koji se dogodio 10. novembra prošle godine. Kako je izgledao taj Vaš put?
Gospod je rekao: “Odrekni se svega i pođi za mnom”, to je baš bilo to, samo što je to bilo na određeno vreme da idemo do Ostroga, ali to je poziv i za ceo život. Mi se svakodnevno odričemo nekih svojih prohteva zarad Hrista, ali i pored svega toga on to nama da i svi moji najluđi snovi i najluđe želje koje sam negde imao Gospod mi je uslišio, ali samo zato što si spreman da daš sve i što si spreman da se na kraju svega odrekneš zarad njega.
Koliko naši ljudi poznaju veru, mi smo narod koji nije naučen da čita Bibliju i da ide redovno u crkvu?
Naš narod nije crkven prevashodno, a ne može doći do poznavanja Boga ako nema crkve tj. liturgije. Kada smo u liturgiji treba da uzrastamo, da se učimo. Tu ulogu preuzimaju i sveštenici i episkopi, ali za početak je jako bitno da ljudi krenu u crkvu i da se pričešćuju. Tu će naći mnogo odgovora na svoja pitanja, a znanje dolazi, to je proces životni koji će doći do smrti i umrećemo kao neznalice, ali znaćemo mnogo više nego kada smo krenuli u crkvu. Naš veliki problem je što smo sujeverni, što se odričemo svoje vere, što su naši preci koji takođe nisu čitali sveto pismo i koji su bili nepismeni svoj život davali za veru, jer je vera bila nešto što su oni suštinski. Možeš da mi uzmeš sve, ali vere neću da se odreknem. Da li smo mi danas takvi? Ne bih rekao, i zbog mnogo manjih stvari se odričemo vere, odričemo se ljubavi. Danas se više ni u ljubav ne veruje, ni ljubav više ne može da se održi, a o nadi da ne pričam. Tako da ovom svetu mnogo više fali ljubavi, vere i nade.
Za kraj ovog razgovora Oče šta biste poručili našim vernicima ovde u Americi?
Da se svi drže zajedno, da se okupljaju oko crkve. Gde se napravi crkva da tu kupe kuću, imanje, da se grupišu oko crkve. Naša sela su tako opstala. Onda će naša deca biti u tom okruženju. Ovde postoji plan, otac Nemanja je napravio plan da napravi školu. Sve oko crkve i oko te škole treba da budu srpske zajednice, srpske kuće. Treba da se okupljamo oko liturgije, oko molitve, a onda preko nedelje svako za svojim obavezama, a u nedelju ponovo tu i onda se povrati život i opet svaka nedelja za nedeljom. Gospod Bog će bogosloviti, doći će nova pokolenja koja će gledati od nas i to naučiti. Što mi decu naučimo to će ona raditi.
Otac Predrag u Americi će boraviti do kraja novembra. Nada se da su njegove besede i propovedi doprle do srca i duša vernika i poručuje:”Moja uloga je u tome da vas uputim ka Bogu, stavim na noge da i dalje idete sami. Idite po svetu i propovedajte, i neka vas po ljubavi poznaju da ste moji učenici.”
Proteklog vikenda u subotu 29. oktobra Čikago je u Compas areni ugostio pevačicu narodne muzike Andreanu Čekić i njen bend, rok pevača sa izuzetnim glasom i pojavom Amera Čengića Čengu i jednog od najbolljih harmonikaša Srbije Acu Nikolića Čergara.
Organizatori Balkan Sound Promotion su se ovoga puta potrudili da publika uživa u lepom raspoloženju i da zadovolje svačiji ukus. Bilo je za svakoga po nešto, od poznatih Andreaninih hitova do čistog roka. Vidno raspoloženi podelili su svoje utiske sa nama.
Poštovana Andreana Vi ste neko ko je dobro poznat ovdašnjoj publici, završavate Američku turneju večerašnjim nastupom pa kakve utiske nosite?
Ovo je jako važan koncert jer je finalni, svi su koncerti važni naravno, ovo je veliki prostor, a Čikago je grad sa najviše naših ljudi. Utisci su super, odlično smo se provodili, a sa Čengom smo se odlicno uklopili. On je izuzetan umetnik i drug, jako je interesantna osoba. Momci iz benda su mi kao braća, gledam ih kao da su moja familija i stalno smo zajedno. Neizostavan je i organizator Ibro Šarić koji uvek gleda da je sve kako treba i da nikome ništa ne fali. Već smo sarađivali ranije, tako da se sve to samo nastavilo.
2018. godine ste proglašeni za pevačicu sa najvećim hitom za pesmu “Cipele “ i pesma je još uvek rado slušana. Šta Vam publika najčešće traži da pevate?
Traže moje pesme, bilo je onih koji traže da čuju “Cipele”, ima onih, a to je uglavnom ženska publika koji žele da čuju balade poput “Ljubav kada padne mrak” i “Srećo pojavi se”, a onda kako veče odmiče traže pesme od Šemse. Mi smo tu da ispunjavamo želje koliko možemo. Jako sam srećna zbog toga što naš nas narod i ovde na drugom kontinentu nije zaboravio tu našu pravu muziku, da li to bila narodna ili rok, tako da hvala svima koji su dolazili i koji su tu večeras sa nama.
Čije pesme pored svojih rado pevate?
Ne mogu da kažem, sve mi se sviđaju od Cece, Brene, Dragane. Sve zavisi šta ima u tom tekstu, da li ima nešto što mene lično podseća na mene i tako ja biram pesme. To su pesme koje uglavnom govore o ljubavi i koje su lepe i za svirku i za pevanje i vidiš prosto na šta narod reaguje.
Šta Vam je u planu po povratku sa ove turneje, čime ćete publiku obradovati?
Imamo puno posla, vikendi su već ugovoreni. Upravo je izašla nova pesma, duet sa Aleksandrom Mladenović. Već ima million pregleda i ovom prilikom želim da pozdravim i Aleksandru i Saška i sve koji su vredno radili na ovom projektu dok sam ja bila ovde. Što se tiče mojih solo pesama, uskoro ulazim u studio, već sam neke pesme izabrala i treba da ih snimim. Jedva čekam ulazak u studio i snimanje spotova.
I pevač roka sa izuzetnim glasom, pojavom i harizmom, neko ko je oduševio publiku kako u Srbiji, tako i ovde u Americi je rado podelio svoje utiske sa ove turneje.
Kako je protekla ova turneja iz vašeg ugla i kako je bilo sarađivati sa Andreanom ?
Sve ono što sam doživeo što se tiče rok scene, doživeo sam sa Andreanom Čekić, koja je izuzetan performer, saradnik i kolega. Samo smo dokazali da rok i narodna muzika mogu ići zajedno. Nadam se da će tako i ostati. Gde god smo nastupali ljudi su oduševljeni sa onim što ona i ja nosimo kao performeri za tu jednu noć.
Čenga ovom prilkom želim da Vam čestitam na pobedi u muzičkom takmičenju “Nikad nije kasno”. Konkurencija je bila velika, jeste li očekivali pobedu?
Konkurencija je bila velika i jaka, jedna od najjačih koliko sam mogao čuti od producenata. Eto dobio sam prvu nagradu,a da li sam očekivao, ja sam to više puta rekao do sada da svi uvek očekujemo najbolje. Da sam lično očekivao pobedu nisam, nisam hteo da budem toliko direktan i da kazem sam sebi “Da pobediću”, tako i da nisam pobedio ja sam pobednik sam sebi.
Jeste li snimili do sada nešto ili Vam je to tek u planu?
Snimljene su tri pesme u ono vreme dok sam se takmičio, malo je nezgodno raditi jer smo na dva različita kontinenta. Pesme su gotove, ali trebamo uraditi još i spotove. Prva bi trebala izaći krajem ove godine, a ostale dve će izlaziti u toku naredne godine.
Uz Andreanu i Čengu ni harmonikaš Aca Nikolić Čergar nije krio zadovoljstvo i oduševljenje prijemom kod publike. Spoj narodne muzike i roka pokazao se više nego dobar, a sa sobom će kako kažu poneti samo lepe uspomene sa gostovanja po Americi.
Lexington bend zasigurno jeste jedan od najpopularnijih bendova, kako u Srbiji, tako i u regionu. Kvalitet koji poseduju prikazuju nam iz dana u dan, iz pesme u pesmu, a o tome govori i mnoštvo neverovatnih nastupa i koncerata. To su pokazali i svojim nastupom u Alhambra Palace u Čikagu 24. septembra u organizaciji Balkan Sound Promotion, u okviru svoje američke turneje.
Nije bilo potrebno dugo vremena da publika na već prve taktove poznatih melodija zapeva sa njima u glas. Iz pesme u pesmu nastavljali su da iznenađuju i oduševljavaju publiku svojim fenomenalnim melodijama. Svoju američku turneju zavrsili su u Čikagu koncertom u Compas areni 4.oktobra, gde nam je Bojan Vasković- Boki Lexington, pevač ove grupe kroz razgovor otkrio svoje utiske i planove.
Poštovani Bojane uspešno ste završili američku turneju, kakvi su Vam utisci nakon održanih nastupa?
Pamtićemo ovu turneju jer je bila na svetskom nivou zahvaljujuci našim dragim prijateljima iz Balkan Sound Promotion, koji su se potrudili da nam bude baš onako ugođaj bez obzira što je bilo naporno i što smo dosta kilometara prešli. Posetili smo šest gradova i bilo je više nego fenomenalno.
Ceo bend je ovde, s obzirom da vas je petorica kako funkcionišete i jeste li imali nekad krize u bendu?
Znate kako, i kada porodica ima pet članova postoji nekad period kada ima nesuglasica, ali to su minorne stvari u odnosu na ono što nosimo u sebi i što smo pravili svih ovih godina.
Postojite od 2004. godine, prvi album ste izdali 2010. godine “Kako je tako je” i vodeća pesma je vrlo brzo postala hit, te su usledili učestaliji nastupi i pozivi na festivale. Postali ste jedan od najperspektivnijih bendova u Srbiji. Kako Vi tumačite taj uspon?
Dvadeset godina je iza nas, prošli smo sve i svašta, što se kaže od najmanje do najveće lestvice. Pevali smo pred dvadeset ljudi u najmanjim kafićima i pred 50 000 ljudi na Marakani. Imali smo razna iskustva, nekako smo srcem krenuli u sve ovo i valjda je to najispravnije što se dešava.
Rezultat svega toga su četiri studijska albuma i više od dvadeset singlova, tako da imamo iza sebe dosta velikih koncerata i dosta klupskih nastupa.Trudimo se da što više uživamo u ovom našem pozivu, nije uvek lako, najteža strana su putovanja, ali kad je publika ovakva kao ovde u Americi onda je lako i pevati.
Koju pesmu biste izdvojili kao najslušaniju pesmu Lexington benda do sada?
Pesma “Dobro da nije veće zlo” ima preko 100 miliona pregleda, pesma “Donesi” preko 80 miliona pregleda, ne bavimo se mi brojkama, nekako mi je srce najviše ispunjeno kada publika sa nama peva zdušno. Ljudi vole srcem više od 15 pesama za koje mislim da su hitovi i ne mogu da izdvojim neku posebno.
Bojane šta Vam je u planu nakon ove turneje, dali publika moze očekivati novi album, novi duet ili video spot?
Iskoristili smo ovo vreme u Americi da snimimo neke kadrove za buduće pesme jer volimo to da ekranizujemo. Imamo u planu da snimimo peti studijski album i da ugleda svetlost dana na proleće. Možda ćemo do tada objaviti još pesmu ili dve, i to nam je neki plan.
Imamo u planu i da napravimo veće koncerte u svim većim gradovima, verovatno će prva biti Beogradska Arena pa Sarajevska Zeta, ali to je deo posla kojim se menadžment bavi. U svakom slučaju postoje veliki planovi, ali sve nakon izlaska novog albuma.
Momci iz Beograda poneće sa sobom samo lepe uspomene iz Amerike. Imaju velike ambicije, za uspeh će nastaviti da se bore dobrom pesmom i kvalitetnim zvukom, a naša redakcija im u tome svakako želi mnogo uspeha.
Najveća zvezda bivše Jugoslavije, Lepa Brena je simbol šoubiznisa, uzor mnogim mladim devojkama, simbol jednog vremena koje je praćeno raznim turbulencijama i fenomen koji traje već 40 godina.
Lepa Brena je sa svojim bendom u petak 7. oktobra održala koncert za pamćenje u Čikagu u organizaciji Pure Live Music.
Ogromni redovi koji su nas dočekali ispred kluba Joe’s live posvedočili su da ovaj fenomen zvani Lepa Brena, i koja je ubeđena Jugoslovenka, širi ljubav i prijateljstvo kroz pesmu od 82. godine. Njen moto je “Hajde da se volimo”, što su potvrdili fanovi svih generacija i različitih nacionalnosti na njenom nastupu.
Svoju karijeru započela je davne 1980. godine sa bendom Lira šou, a već nakon nekoliko godina sa bendom Lepa Brena i Slatki greh postaje najpoznatija javna ličnost u staroj Jugoslaviji. Ova rođena Tuzlanka privlačila je pažnju neospornim talentom, ali i odevanjem koje su mnogi u ono vreme smatrali neprikladnim. Uprkos svemu ona se dobro osećala u svom telu i sama smišljala kostime koje joj je majka šila.
Iza sebe ima karijeru dugu 40 godina, mnoštvo albuma i singlova i sva priznanja koje jedan umetnik može primiti. 1982. godine pokazala je svoje umeće i na filmu “Tesna koža” u kojem je tumačila samu sebe i pevala pesmu “Mile voli disko”, imala je glavnu ulogu u filmu “Nema problema” u kojoj je promovisala sebe i Slatki greh i koji je kao najgledaniji dobio Oskara popularnosti. Potom sledi snimanje filma “Hajde da se volimo” koji je zbog vise nego pozitivnih reakcija publike snimljen u još dva nastavka. U njemu su glumile veličine poput Bate Živojinovića, Gidre, Josifa Tatića, Preraga Ejdusa i mnogih drugih, te Brena definitivno postaje jedna od najpopularnijih ličnosti u Jugoslaviji.
Zagrejavanje pred Brenino pojavljivanje počelo je nastupom specijalnog gosta, Aleksandra Josifovskog, inače jednog od učesnika muzičke emisije “Zvezde granda” koji je publiku razdrmao poznatim melodijama ex yu roka, a potom se publici predstavila atraktivna Enela Palavra sa svojim bendom.
Kako je najavila na samom početku koncerta Lepa Brena je za američku publiku pripremila specijalan program pod nazivom “The best of the best”, što podrazumeva najveće hitove njene karijere.
Svojom pojavom na bini odavala je odmerenost, prefinjenost, mudrost, ali i realnost koju nije izgubila tokom svih ovih godina popularnosti. Samopouzdanjem i kvalitetom kojim je osvojila publiku najbolje je pokazala da zaslužije titulu zvezde.
Vrlo emotivna na početku koncerta izjavila je da ne može da veruje da je prošlo već toliko vremena od njenog poslednjeg susreta sa čikaškom publikom koji se dogodio 2018. godine, ali i da je i dalje tu zahvaljujući vernoj publici.
Još uvek u punoj snazi pevala je “Jedan dan života”, “Čačak”, ‘Mile voli disko”, “Dama iz Londona” i mnoge druge hitove, da bi vrhunac večeri bio već na prve taktove pesme “Jugoslovenka”. Sve generacije pevale su u glas, od onih starijih koji je pamte još iz vremena Slatkog greha, pa do onih mlađih koji su se pronašli u njenim novijim pesmama.
Simbol jednog vremena i uspeha, najduže noge bivše Jugoslavije, sinonim za rad i upornost, ispraćena je sa bine uz ovacije publike koje su trajale nekoliko minuta.
Obećavši publici da neće proći dugo vremena do sledećeg susreta i poklonivši se, jos jednom je dokazala da se nije lako zvati Lepa Brena.
Svoju turneju Lepa Brena i njen tim nastavljaju nastupima i u ostalim gradovima Amerike: Atlanti, New Jersey-u, Detroitu i Bowling Green-u, a naša redakcija im svakako želi mnogo uspeha u tome.
Raspored koncerata Lepe Brene u Americi pogledajte ovde.
Crkva Svetog Nikole u Čikagu organizovala je svoj prvi Srpski Festival 2022, 17. i 18. septembra na novom imanju u Lyons-u. Na ovom nedavno kupljenom imanju, osim crkve Svetog Nikole nalaze se kulturno-sportski centar, buduća škola i obdanište. Ovaj festivalski vikend srpske hrane, kulture, običaja i muzike okupio je ljude naše zajednice kao i prijatelje, i sve one koji se tako osećaju, kako bi svi zajedno uživali u prijateljskoj atmosferi naših domaćina.
U dva dana trajanja ovog festivala upriličen je muzički program za koji su bili zaduženi: Sveta Tomić, Radovan Filipović, Tanja Petković, Goran Stanimirović, Marko Živković i Dijana Antonijević. Pored specijaliteta domaće kuhinje i raznih poslastica u kojima se zaista uživalo kao da ste ih pripremali kod kuće, organizatori su se pobrinuli da za naše najmlađe obezbede kvalitetan program kroz igru, zabavu i pesmu.
Ovom festivalu prisustvovao je i generalni konzul RS u Čikagu Damjan Jović sa suprugom Aleksandrom i pomoćnikom Aleksandrom Milićem.
Naš domaćin, Protojerej Nemanja Tešić nije krio zadovoljstvo prvim festivalom koji je održan na imanju u Lyons-u.
Poštovani Oče Nemanja koliki je značaj ovog festivala za našu zajednicu u Čikagu i okolini?
Značaj ovog festivala je veliki. Prvi put se održava na ovom imanju, inače tradicija je duga kao i u ostalim parohijama. Jednom godišnje pokušavamo da ne samo našim ljudima već i komšijama prikažemo našu kulturu, tradiciju, hranu i ono čime se ponosimo. Akcenat je da se privuku drugi ljudi, ali ono što se najviše trudimo iz godine u godinu jeste da ljudima pokažemo ko smo i šta smo, ne samo kulturom, tradicijom, sportistima i uspešnim ličnostima već i da našem narodu priredimo jednom godišnje vreme da se zajedno veselimo i družimo.
Šta je cilj ovakvih festivala i dali Vam je u interesu da privučete što više mladih ljudi u Vašu parohiju?
Mladih ljudi u ovoj parohiji zaista ima, ali tako je i koncentrisano zbog posla kojim se bave, a to je kamionska industrija koja i jeste locirana sa svojim poslovima u našem kraju tako da su oni tu sa nama, uvek uz crkvu i spremni da pomognu. Imamo veliki broj volontera i mladih kojima želim da se zahvalim što odvajaju svoje vreme za nas, i nama i jeste cilj mlada grupa ljudi za koju mi radimo i kojoj treba sve ovo da ostavimo, a oni ako nešto nauče od nas biće dobro i da još više usavrše ovo što imamo.
Kako je istakao naš sagovornik, želja je da se posvete deci, kako bi se bavili sportom i drugim aktivnostima. Uskoro treba da počne sa radom košarkaški i karate klub, čime se promoviše zdrav život i druženje.
U planu je i organizovanje kulturnih događaja u novoj sali kako bi upriličili pozorišne predstave, filmske projekcije i koncerte.
Otac Nemanja je istakao da je u planu organizovanje nove donatorske večeri, kaže da se trude da se uskoro sve završi, da se radovi u crkvi Sv. Nikole privedu kraju do Bozića, a nadaju se da će već početkom sledeće godine i ostali radovi biti gotovi, kako bi se našim najmlađima obezbedila lepša budućnost.
Srpsko-američko Udruženje lekara i stomatologa ove godine proslavlja tri decenije svoga rada. Odbor ovog udruženja na čelu sa novim predsednikom Dr Nebojšom Kneževićem organizovao je predavanje edukativnog karaktera 14. septembra u restoranu TOPAZ u Čikagu, kome su prisustvovali vrhunski lekari iz svojih oblasti. U uvodnom delu večeri predstavljeni su novi članovi upravnog odbora, a razgovaralo se o najnovijim dostignućima, istraživanjima i tretmanima lečenja.
Ugostio nas je Dr Nebojša Knežević koji je u svetskim stručnim krugovima poznat kao Dr Nick. Ovaj rođeni Šapčanin je anesteziolog i subspecijalista u oblasti terapije bola na klinici za terapiju bola “Advocate Illinois Masonic Medical Center” u Čikagu. Šef je odseka za nauku i istraživanje i pomoćnik šefa katedre, a predaje i kao profesor anesteziologije i hirurgije na Univerzitetu Illinois. Dr Knežević je i dobitnik nagrade “Top doktor” za najboljeg lekara u Čikagu kao i nagrade američkog društva anesteziologa za akademska dostignuća. Kako nam je otkrio lečenje najtežih pacijenata za njega je veliki izazov, ali rad sa studentima mu je draži, iako se američki sistem izučavanja medicine znatno razlikuje od našeg.
Poštovani Dr Kneževiću, kažite nam nešto više o značaju ovog skupa i o temema o kojima se razgovaralo na ovom skupu?
Ovo nam je prvi edukativni sastanak koji organizujemo kao obnovljeno srpsko-američko udruženje lekara i stomatologa. Imamo šest vrhunskih predavača u toku ove edukativne sesije koja je namenjena prvenstveno zdravstvenim radnicima, lekarima i onima koji obavljaju zdravstvene delatnosti u Čikagu. Tema je uticaj pola, starenje i različite zdravstvene promene. Imamo stručnjake iz oblasti urologije, ginekologije i iz oblasti terapije bola tako da ćemo posmatrati neka različita zdravstvena stanja sa kojima se kolege lekari susreću svakodnevno u praksi. Iskreno se nadam da je ovo prvi edukativni skup i cilj nam je da ih bude što više.
Šta je zapravo cilj ovog skupa?
Cilj ovakvog skupa jeste edukacija kolega lekara, ali i ostalih zdravstvenih radnika. To je jedan od ogranaka koje planiramo da radimo kao Srpsko-američko Udruženje lekara i stomatologa. Cilj nam je pored toga i da radimo na edukaciji našeg stanovništva i da radimo besplatna snimanja. Takođe nam je cilj da pomažemo mlađim kolegama, onima koji planiraju da upišu medicinski fakultet, onima koji su ga završili ili su ga završili van granica SAD i koji žele da dođu, tako da ćemo organizovati jednu sesiju za njihova pitanja i dileme i pokušaćemo da im odgovorimo.
U planu srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa jeste i to da pomažete našim ljudima kroz zdravstvene savete na manifestacijama kao što su srpski festivali pa kada bi moglo doći do realizacije tog plana?
Nismo još osmislili kako će to da izgleda, nadamo se da ćemo te programe krenuti u realizaciju od sledeće godine, dali da na nekom od festivala imamo svoj štand na kome će ljudi moći da dođu i izmere šećer, pritisak, pitaju lekare ono što ih interesuje ili ćemo imati neku centralnu lokaciju ili možda čak zoom sastanke u svakih par meseci.
Naš sagovornik je istakao da je pored svega cilj ovog udruženja da naprave dobru bazu podataka, da okupe što više lekara koji su poreklom iz Srbije, jer naši ljudi ipak više vole da posećuju naše lekare nego američke. Pokušaćemo maksimalno da povećamo broj članova udruženja, da se organizujemo i pomognemo jedni drugima.”
Centralna proslava tridesete godišnjice srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa zakazana je za 12. novembar kada ovo udruženje obeležava slavu Svete Kozmu i Damjana.
Jednom od najcenjenijih srpskih lekara u SAD Dr Nebojši Kneževiću i njegovom timu želimo uspeh i ostvarenje svega onoga što su zamislili sa namerom da budu jedan od stubova srpske zajednice u SAD.
Kada dečaku koji je voleo da sluša sve, od roka do folka date u ruke klavir i muzičko obrazovanje, neminovno je da ćete dobiti zvezdu.
Danas to potvrđuju i milioni fanova Saše Matića koji kaže ni da se posle 20 godina karijere još nije umorio. Malo je pevača kao što je Saša Matić, koji na svojim koncertima ne odrađuju posao, nego se provode i uživaju zajedno sa publikom što je dokazao u Joe’s Live-u u Čikagu, u organizaciji Pure Live Music-a. Bilo je prelepo, emotivno i istovremeno sa mnogo energije i kao što je i obećao noć koja će se pamtiti do kraja života. Dvorana Joe’s Live-a je bila puna do poslednjeg mesta.
Talenat za muziku Saša je pokazao jos kao dete pevušeći pesme Olivera Dragojevića i Kemala Montena. Završio je nižu i srednju muzičku školu na odseku za klavir u Zemunu. Iako su ga profesori usmeravali da upiše i muzičku akademiju, Saša se okrenuo estradnom poslu koji ga je privlačio više od klasične muzike. Prvi put je nastupio još u drugom razredu srednje škole na tržnici povodom Dana žena i tada je odlučio da želi da bude pevač, a taj osećaj ga prati kroz život. Na jednom od nastupa čuo ga je Šaban Šaulić i pohvalio Sašu i način na koji peva.
Od samog početka je imao podršku Ace Lukasa, koji je bio oduševljen time kako Saša Matić svira, ali i peva, a 1997. godine je nastupio u televizijskom serijalu “A što ne bi moglo” sa Anom Bekutom.
Već sa prvim albumom “Maskara” koji je izašao 2001. godine Saša je postigao veliki uspeh, a sa drugim albumom “Kada ljubav zakasni” 2002. godine obezbedio je sebi poziciju zvezde na estradnom nebu. Potom se nižu albumi “Zbogom ljubavi”, ‘Anđeo čuvar”, “Poklonite mi nju za rođendan”, “Nije meni ova noć”, “Zajedno”, “Zabranjena ljubav”, “Ne bih ništa menjao”.
Deseti po redu album koji je oborio sve rekorde slušanosti Saša je poklonio svojoj publici u znak zahvalnosti za sve godine koje je prošao sa njima. Iza albuma “Dva života” stoje trenutno najbolji muzički znalci: Kamarad produkcija i imena poput Jelene Trifunović, Bojana Vasića, Saše Nikolića, Milana Miletića, Željka Vasića, Angeline i mnogih drugih.
Saša je ukrstio glas sa mnogim pevačima naše estrade. Tu su imena poput Aleksandre Prijović, Cece Raznatović, Ace Lukasa, Mileta Kitića, Severine, Jelene Karleuše, Jane Todorović i mnogih drugih.
Godinama su se nizali hitovi, a Saša je sa svakim albumom postavljao neke nove standarde muzike. Punio je klubove, diskoteke, kafane i dvorane širom sveta i dobijao razna priznanja.
Na samom početku koncerta Saša je publiku obradovao starim hitovima sa početka svoje karijere, zatim se atmosfera sve više zahuktavala uz poznate melodije, a publika je pesmu za pesmom pevala u glas. Podrška na bini uz njegove muzičare bila je Dragana Rakčević. Na našu konstataciju da ima posebnu razmenu ljubavi i nakon 20 odina uspešne karijere Saša odgovara: ”Ja se još nisam umorio i verovatno će proći još mnogo godina i da će ovo sve potrajati, pa idemo na sledećih 20”.
Galeriju fotografija sa nastupa Saše Matića u Čikagu pogledajte ovde.
Saša Matić nije obeležio samo 20 godina karijere, već i 20 godina života ljudi, bilo je tu krštenja, rođenja, rođendana, ispraćaja, raskida, ali i razvoda. Saša uz smeh kaže da je bilo svega, da je njegov najveći zadatak da uveseljava ljude, da ih čini srećnijim i zadovoljnijim, i da se onima koji su patili zbog nekih njegovih pesama unapred izvinjava.
Galeriju fotografija sa nastupa Saše Matića u Phoenix-u pogledajte ovde.
Ono što je zasigurno obećao jesu koncerti koji slede u Tuzli, Zagrebu, Osijeku, Beču i Beogradu za koje će se sigurno tražiti ulaznica više.
Kao neko ko je sam stvorio sve svojim talentom i radom, zna kako da ceni i život i ljude. Poznat je po tome što nesebično deli stečeno, tako da deo prihoda sa svojih koncerata Saša daje u humanitarne svrhe.
Popularni “kralj meraka” Čikagu je još jednom pokazao da se nije umorio od putovanja, publike i toga da uvek otpeva “još jednu za kraj”, zato sa nestrpljenjem čekamo naredne hitove i druženja sa Sašom.
Nataša Bekvalac važi za jednu od najlepših žena sa naših prostora, ali i za ozbiljnu pop zvezdu. Ponekad nam se čini da o njoj znamo sve jer je stasavala pred malim ekranima. Na sceni je već više od 20 godina i po prvi put u svojoj karijeri u saradnji sa Balkan Sound Promotion-om publika u Čikagu i još pet gradova Amerike je imala priliku da uživa u hitovima ove popularne Novosađanke.
Nataša Bekvalac je izgradila veoma uspešnu muzičku karijeru propraćenu brojnim muzičkim nagradama i učešćem na prestižnim domaćim i regionalnim muzičkim festivalima. Do sada je objavila šest studijskih albuma, a njeno prvo pojavljivanje pamtimo u dečijoj muzičkoj emisiji Minje Subote “Muzički tobogan”.Početak svoje muzičke karijere povezuje sa nastupom na prestižnom muzičkom festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom 2000. godine kada se publici predstavila pesmom “Laži me”. Nakon toga se nižu hitovi bez kojih ne prolazi gotovo nijedna žurka. “Ne brini”, “Mali signali”, “Nikotin”, “Ponovo”i “Dobro moje” samo su neke od pesama koje su obeležile njenu muzičku karijeru.
U toku svoje američke turneje Nataša nam je kroz razgovor otkrila kakva je očekivanja imala vezana za ovu turneju, ko joj je najveća podrška kroz karijeru, ali i planove za budućnost.
Poštovana Nataša, nakon 22. godine uspešne karijere konačno ste u Americi. Kakva su bila Vaša očekivanja i kako Vas je publika dočekala?
Nisam generalno imala nikakva očekivanja, jedino što sam unutar sebe nosila jeste ljubav i to je ono što imam da dam publici gde god da pevam. Kada je publika u Americi u pitanju nemam osećaj da sam u drugoj zemlji, nemam osećaj da sam na drugom kontinentu zato što ljudi koji su ispred mene pevaju moje pesme u glas i ljubav koju dobijam je nekako intenzivnija i svežija nego kada radim u mojoj zemlji.
Verujem da često čujete komplimente koji se tiču Vašeg izgleda i lepote. Kako ih prihvatate?
Kada je to u pitanju ja sam rezervisana zato što mi je to kao mladoj ženi stvaralo veliko opterećenje i bila sam pod velikim pritiskom. Kada primim neki od komplimenata nekako preletim preko toga i zahvalim se jer mi je to više štetilo muzici i umetnosti kojom se bavim jer je upravo to stavljano u prvi plan i trebalo mi je puno godina da moja muzika izbije u prvi plan.
Šta god da uradite ne prolazi neprimećeno, Vi ste neko ko je stasavao pred malim ekranima, međutim mediji su više pratili Vaš privatni život nego Vaš rad i stalno ste pod lupom. Kako se nosite sa tim?
Sada se mnogo lakše nosim sa tim nego kad sam bila u onim nežnim godinama, zato što sam vremenom mnogo radila na sebi, na svojoj duši i unutrašnjosti i na onome što svaka žena treba sebi da stavi za prioritet, zato me sve manje povređuju stvari koje moj posao nosi sa sobom.
Ko Vam je najveća podrška kroz karijeru?
Sestra Kristina mi je velika podrška, ona vodi računa o mom vizuelnom izgledu,ali ona mnogo više učestvuje u mom životu i mojoj karijeri. Jedan je od ključnih ljudi kojima najviše verujem i koje najviše volim. Najveća podrška mi je svakako porodica. Umeju da budu najveći kritičari, ali i te kritike koje možda meni u datom trenutku ne prijaju znaju da budu glavni okidač i pokretač da se promenim i krenem na bolje.
Učestvovali ste na prestižnim domaćim i regionalnim muzičkim festivalima, proglašavani ste za ženu godine, za najboljeg solo pevača, dobijali Oskare popularnosti pa šta Vam je najdraže od tih priznanja?
Ne mogu da kažem da me takva priznanja nisu činila u datom trenutku srećnom i ponosnom, ali sve ono što je za mene najveći orden nije ono što se dešava na sceni.
Iza sebe imate šest studijskih albuma, uradili ste i mnogo dueta sa poznatim pevačima, a sa poslednjim albumom “Original” ste postigli zavidan uspeh. Koju pesmu biste izdvojili sa tog albuma kao omiljenu?
Moja omiljena pesma sa tog albuma jeste pesma “Original” jer je lagano flertovanje sa folkom koje ja generalno volim. To je pesma koja je mene u datom trenutku opisivala u svakom smislu te reči i jako mi je drago što je moja publika pogotovo ženska to prepoznala i prihvatila.
Sa radija vrlo često čujemo Vaše pesme i gotovo da nema žurke na kojoj se ne može čuti neki od Vaših hitova, ali ono što smo primetili jeste da su pesme različite, ima raznih žanrova. Kako birate pesme za album i da li to ima veze sa Vašim privatnim životom?
Kao u životu tako i u muzici nikada nisam imala plan, uvek sam radila ono što mi se u datom trenutku dopadalo i nikada nisam podilazila ili jurila za trendovima. Kao što sam se menjala ja, tako se menjala i moja muzika i zato možda kada pustite moju muziku od početka do poslednje pesme koju sam snimila deluje neuravnoteženo ili kao da ne možete da joj nađete žanr, ali ja sam takva žena i to je nešto što ja najiskrenije radim, jer kao što sazrevam ja, tako sazreva i moja muzika.
I za karaj ovog intervjua, mozete li nam reći šta naša publika može da očekuje po povratku sa ove turneje?
Čim se vratimo ja bukvalno ulazim odmah u studio i završavam album. Nadam se da će muzički deo biti gotov do kraja godine iako nismo ograničeni rokovima. Zatim dolazi onaj deo koji isto tako volim, a to je video produkcija. U toku godine, nadam se do proleća da ćemo izdati ovaj prelepi album i da će publika da ga voli.
Kako nam je otkrila Nataša, ona i njen tim sa američke turneje poneće samo lepe uspomene. Ovo je za njih bila velika avantura i izazov, a naša redakcija im želi uspeh u budućim poduhvatima.
Dragan Šutić živi i radi u Americi. Na youtube-u je poznatiji kao Parachi. Sam je kreator svog video kanala, on je čovek koji vas zabavlja, informiše i savetuje o raznim temama na području Čikaga i okoline.
Veoma iskren, kreativan i beskrajno zabavan Dragan nam je ispričao svoju priču.
Kada ste prvi put došli u Ameriku?
Prvi put dolazim na tlo Amerike 1979. godine sa roditeljima kada sam imao samo četiri godine. Kao i većina ljudi sa naših prostora i moja porodica je tragala za boljim životom. Slabo se sećam tog perioda, ali mi je u sećanju ostao prvi dan škole kada je učiteljica pitala kako se zovem. Kada sam odgovorio Dragan, učiteljica je ponovila dragon što na engleskom znači zmaj, te su ostala deca počela da se smeju. To mi je onako najviše ostalo u sećanju, kasnije sam se već prilagodio. U nedostatku društvenog života i želje za domom roditelji odlučuju da se vratimo u Srbiju. Živeli smo na selu, roditelji su se bavili poljoprivredom, a sestra i ja smo išli u školu. Pričali smo srpski, ali otežano, čak sam morao da idem kod logopeda kako bih pravilno izgovarao č, ć, c i lj.
U Srbiji je završio vojni rok, oženio se devojkom iz svoga kraja, dobio dete i 2007. godine odlučio da se vrati u Ameriku.
Čime se bavite u Americi, šta je Vaš primarni posao?
Prvi posao mi je bio vozač viljuškara , a kasnije sam na nagovor prijatelja počeo da vozim kamion. Danas imam svoj biznis, servis za pomoć na američkim drumovima.
Kako ste došli na ideju da krenete da snimate za youtube kanal?
Iako sam bio neiskusan hteo sam da podelim informacije sa ljudima o mom prvom kamionu, a jedan od prvih videa koje sam snimio i koji je imao mnogo pregleda jeste udes sa kamionom.
Kako je biti srpski youtube-r u Americi?
Meni ovo nije profesija, ali ima ljudi koji žive od youtube-a. Ono sto mi Google uplati simbolično uglavnom ulažem u opremu. Mislim da je isti cilj i naših i stranih youtube-ra, sve zavisi od toga šta želite da snimite.
Dragan snima za youtube od 2018. godine, potom je napravio pauzu od godinu dana zbog pandemije i kaže da ga je cela situacija pokolebala. U svojim videima pristupa stvarima na poseban način. Zalazio je i u opasnije delove Čikaga i kaže da se ne plaši jer tačno zna gde može i koliko može da se kreće. Ipak, iza svakog savršenog videa krije se mnogo uloženog truda, sati editovanja i iskustva.
Koje su Vam teme najgledanije, za šta su gledaoci najviše zainteresovani?
Najgledanije su mi teme informativnog tipa. Imam svoje verne pratioce koji su uz mene od prvog dana i koji gledaju sve što uradim. Za sada imam blizu 12 000 pratilaca. Najviše me prate iz Srbije, na drugom mestu je Amerika pa Nemačka, a imam čak pratioce iz Indije.
Po Vašem mišljenju kakav je uticaj društvenih mreža na život čoveka?
Imaju veliki uticaj, mislim da ljudi mnogo više prate youtube i ostale društvene mreže nego TV. Svako gleda ono sto mu prija, ako ja na primer hoću da vidim kako se vozi kamion u Americi ukucam to i tačno to i gledam, dok na TV-u to ne možete.
Jeste li na snimanjima zaista onakvi kakvi ste inače u životu ili ima malo glume?
Kod mene nema glume apsolutno. Moji pratioci znaju da je sve iskreno, nema laži i nema prevare.
Kada gledate Parachia i njegove vlogove imate osećaj da sve teče potpuno prirodno, kao da gledate osobu pred sobom, a ne nekoga ko je zapravo na vašem ekranu.
Mi mu želimo da i dalje ostane svoj i drugačiji i da nas svojim videima i dalje zabavlja, informiše i savetuje o raznim temama na području Čikaga i okoline.
U prelepoj dvorani “Victoria in the park ballroom” u Mount Prospect-u 20. maja obeležen je jubilej Akademije Sveti Sava, povodom 20 godina rada, učenja, druženja i postojanja.
Na ovoj Gala večeri koja je ujedno bila i donatorsko veče kako bi se prikupila sredstva za obnovu i izgradnju novih prostorija školske zgrade koja se nalazi pri crkvi Svetog Vaskrsenja Hristovog prisustvovale su mnoge javne ličnosti, a upućene su i posebne video čestitke u znak podrške onima koji se bore za očuvanje naše kulture, jezika i tradicije.
Posebne video čestitke za ovu značajnu godišnjicu uputili su njegova svetost poglavar Srpske Pravoslavne Crkve Patrijarh Porfirije i preosvešteni Vladika Longin, a veliko iznenađenje za sve prisutne bio je telegram podrške predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović.
Na samom početku programa gostima se besedom i molitvom obratio starešina Srpske Pravoslavne Saborne Crkve Svetog Vaskrsenja Hristovog Dr. Darko Spasojević čiju je molitvu upotpunio Saborni hor “Branko Radičević” pod dirigentskom palicom Jelene Stojaković.
Među zvanicama su se našli Generalni konzul Republike Srbije Damjan Jović sa suprugom, Arhimandrit Serafim Baltić predstavnik i sekretar Eparhije novogračaničke i srednjezapadnoameričke, Otac Dobrivoje Milunović i Otac Nikolaj Kostur te mnogi drugi značajni ljudi srpske zajednice u Čikagu.
Specijalni gost ove večeri bila je naša poznata glumica Katarina Radivojević koja je podržala rad Akademije Sveti Sava i istakla da je jako važno da se podrži ovako nešto jer su deca naša budućnost.
Tokom večeri uručene su nagrade i priznanja svima onima koji su doprineli da ova škola iznedri mlade, učene i poštovane ljude, a posebnim ordenom i gramatom Svetog Mandarija Srpska Pravoslavna Crkva i eparhija novogračanička i srednjezapadnoamerička nagradila je učiteljicu Svetlanu Aleksić koja je u ovoj školi od samog osnivanja.
Gala veče koje je priredio odbor roditelja čija deca pohađaju ovu školu upotpunili su poznati srpski bartender Danilo Božović, Morgan Street Jazz Band, gitarista Goran Ivanović, folklorna grupa “Sokoli” za odrasle koju predvodi Milan Andrijanić i Tamburica House Band, a najviše pažnje privukla je najmlađa učesnica ove večeri pijanistkinja Helen Sprajcer.
Ovaj veliki i značajan jubilej pamtićemo i po video porukama naših javnih ličnosti među kojima su se našli Boban Marjanović, Nikola Vučević, Nikola Mirotić, Marko Simonović, Radovan Pankov, Aleksandar Katai, glumac Petar Benčina i bivši guverner Illinoisa Rod Blagojević.
Osim donacija i doprinosa gosti su mogli učestvovati i u aukciji umetničkih i sportskih rekvizita poznatih srpskih sportista. Najviše pažnje privukao je portret Novaka Đokovića koji je prodat za 9,500 dolara, patike najboljeg NBA MVP igrača Nikole Jokića koje su prodate za 6,250 dolara te potpisana lopta fudbalera FK CZ za koju je plaćeno 5,000 dolara. Na aukciji su prodati i ostali eksponati kao sto je dres Bobana Marjanovića za 1,000 dolara, dres Marka Simonovića za 400 dolara, dres Aleksandra Kataia za 1,350 dolara, dres Radovana Pankova za 450 dolara, dres Nikole Vučevića za 500 dolara, dres Khalil Macka za 650 dolara, umetničke slike za po 400 dolara te Opolo Vineyards paket odmor za 1,100 dolara.
Kako su organizatori istakli sakupljena je količina novca koja je bila iznad njihovih očekivanja te se nadaju da će biti dovoljno sredstava za izgradnju nove škole kako bi naša deca imala bolju i sigurniju budućnost.
Galeriju fotografija sa obeležavanja jubileja akademije Sveti Sava možete pogledati ovde.
Članovi benda veoma neobičnog imena Rock ko fol za sebe kažu da su balkanski bend. Čisti su rokeri, poznati po obradama narodnih pesama i kažu da snime sve što im se svidi.
Na veliku radost publike održali su odličan koncert u restoranu Skadarlija u Čikagu 1. maja i to je bio povod za razgovor sa pevačem i gitaristom benda Rock ko fol Dinkom Salihbašićem.
Prisustvovali smo vašoj tonskoj probi i ono što smo čuli zaista zvuči neverovatno. Puno je dobre energije i ljubavi u svemu što radite. Sta Vi kažete na to?
Ja uvek prepuštam publici odnosno drugima da to kažu, ne bi bilo lepo da se sami hvalimo. Upravo ste čuli i naše nove pesme koje ćemo po prvi put svirati i jedva čekam reakcije publike.
Često se postavlja pitanje nastanka imena Rock ko fol, da li možete da otkrijete našoj publici otkud ideja za takav naziv benda?
Rock ko fol je nastao kao jedan party koji smo napravili jer sam želeo da spisak pesama bude šaren, da se svira sve, a pošto rok publika ume da bude prilično konzervativna i ne vole narodnjake, Rock ko fol je u stvari alibi za spisak naših pesama. Tako smo nakon tog partiy-a napravili još jedan i tako ostavili ime Rock ko fol.
Dugo ste vec na sceni, iza vas je na hiljade nastupa i svirki i ono što je interesantno jeste da za vas ne postoji loša muzika, vi svirate sve, ali na svoj prepoznatljiv način. Šta je to što vas izdvaja od ostalih rock bendova?
Apsolutno je važno da je kroz svaku pesmu provučena ta distorzija odnosno rok zvuk. Ja sam mišljenja da nema loše muzike vec samo loših aranžmana i loših izvođenja. Ono što nas izdvaja od ostalih rock bendova je upravo taj repertoar jer mi mešamo sevdah i narodnu klasicnu muziku, a u svemu tome se nalazi čvrst zvuk koji možete prepoznati i na našem novom album “Sevdah od sna”. Videćete da se tu ide iz krajnosti u krajnost. Sa ponosom mogu izdvojiti dve pesme za koje mislim da su najžešće pesme današnjeg rock-a “Balkan” i “Sa osmijehom kroz suze”, kada ih poslušate samo ce vam se reći.
Osim Dinka bend čine Almir Crnović te simpatični dalmatinac iz Splita Elvis Katić. Trojica prijatelja ovaj bend su osnovali 2009 godine. Almir, Elvis i Dinko žive u San Francisku, a kako imaju puno nastupa po Evropi od 2012. godine imaju dva nova člana Alena Hodžića i Dinka Kulenovića koji sa Salihbašićem sviraju kada je na Balkanu i ostalim delovima Evrope.
Gde vas vodi sledeća svirka, leto je pred nama i pandemija jenjava, da li imate već ugovorene nastupe?
Dinko kaže da im je plan da nastave da sviraju što više i što bolje, da su bend koji je publika napravila za sebe, bend iz raje, sa facebook-a i youtube-a.
Treba napomenuti da je Salihbašić svirao u bendovima koji su pratili na nastupima Lepu Brenu, Čolu i mnoga druga poznata imena regiona. Big happy family kako kažu za sebe, kada su zajedno jako dobro funkcionišu i to se oseti na svakom njihovom nastupu. Tu pozitivnu energiju prenose na publiku što su dokazali i ovaj put u Čikagu . Kako su i obećali napravili su noć za pamćenje , a mi im želimo da nastave u istom ritmu.
Iako vec dugi niz godina živi i radi u Americi vezana je za otadžbinu i njene kompozicije inspirisane su muzikom davnina i folklorom našeg podneblja. Baš kao što je muzika njena ljubav, Beograd i dalje oseća kao dom.
Nataša Bogojević je dipolomirala kompoziciju na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Beogradu u klasi profesora Srđana Hofmana. Tokom studija pohađala je kurseve elektroakustičke i filmske muzike. Odmah po završetku studija radila je kao asistent na katedri za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta Muzickih Umetnosti u Beogradu.
Neposredno pred početak koncerta ova velika umetnica nam je ukazala čast i zadovoljstvo da porazgovaramo, predstavila svoje novo stvaralaštvo te se rado prisetila i svojih ranijih dela, te života i rada u Beogradu.
Poštovana, čikaška publika imala je priliku premijerno da čuje Vaše nove kompozicije inspirisane muzikom davnina i našim folklorom. Koje su to kompozicije i ko su izvođači?
“Ovo je moj prvi autorski koncert u Čikagu, dve američke premijere i jedna kompozicija od pre deset godina koja ima veze sa tematikom celog koncerta koji se zove Healing Chants. Kompozicija Pjenije koja je inspirisana Vizantijom i pojanjem nije mogla drugačije da se prevede na engleski jezik nego Chant, a druga kompozicija Bajalice u engleskom prevodu je Healing Charm tako da je menadžment na kraju to spojio i dobili smo Healing Chants.”
Muziku su izveli nasa sopranistkinja Olga Bojović u pratnji klavira Kristijana Čivljaka. Pjenije su izveli Dzonah i Stefan Kartman, a orkestarske kompozicije je izveo ansambl studenata DePol Univerziteta 20 plus i maestro Majkl Levanski.”
Da li Vam Beograd nedostaje i nakon toliko vremena provedenog u Americi?
“Naravno da je odgovor da, tamo je moj dom. Ja sam ovde skoro trideset godina, međutim postoji jedna druga stvar, a to je da je celo područje Balkana jedan neiscrpni izvor inspiracije, tu ima toliko različitih muzika davnina i folklornih elemenata, te naše crkvene muzike. Meni je to inspiracija zato što sam rođena tamo, a mislim čak i da nisam to je nešto što me interesuje.
Kompozitorka Nataša Bogojević u Čikagu godinama predaje na DePol univerzitetu, a vrlo aktivno podučava i u svojoj školi Muzika Natasha, no ni tamo nikada ne zaboravlja svoje korene. Naprotiv: komponovala je delo za svečani koncert povodom petnaestogodišnjice Akademije Sveti Sava u Čikagu pod nazivom “Oče premudri, svetitelju Savo.”
Pre dolaska u Ameriku sarađivali ste sa redakcijom za kulturu Radio Televizije Beograd i bili ste jedan od osnivača grupe kompozitora Veličanstvenih sedam. Kako pamtite ta vremena?
Lepo je da se neko još uvek toga seća. Bili smo mladi i hteli smo da promenimo savremenu klasičnu muziku. Imali smo želju da se reklamiramo kao rok muzičari što se i desilo mnogo godina kasnije jer se dogodilo da je muzika počela da gubi to žanrovsko omeđenje i da se deli. Ljudi danas šta god vole da slušaju imaju priliku da izaberu i slušaju. Može da se sluša sve. Napravili smo nešto novo i doveli smo veliki broj publike u sale.
Koliko ste uspeli da muziku našeg podneblja približite ljudima sa ove strane planete?
Ja nemam misiju da približim muziku mada je to divno, ali ono što mene inspiriše jeste da postoji uticaj savremene američke muzike kao što je urbani minimalizam, hip hop i drugi žanrovi. Ja želim da se opustim i pustim sve te uplive da me inspirišu i onda pokušavam da kreiram nešto novo. Naravno, ako neko pokuša da sazna nešto o našoj muzici, staroj folklornoj muzici onda mu postane interesantno da radi nova istraživanja. Mislim da je neko ko je napravio najveći prodor naše muzike u svet Goran Bregović. On donosi folklor iz bivše Jugoslavije.
Natašina dela su izvođena na značajnim svetskim festivalima. Dobitnica je više priznanja kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, a njena biografija se pojavila u knjizi The World of Woman in Classical Music autora En K. Grej kao i u svim izdanjima Marquis Who is Who in America.
Za kraj ovog razgovora kažite nam da li će i Vaše naredno delo biti inspirisano muzikom davnina i folklorom iz naše otadžbine?
“Pozvana sam da komponujem za ruski hor, ali bi koncert trebao da se održi uskoro tako da ne znam da li ću da stignem. Sve zavisi od trenutka, od toga šta čitam i slušam i nemam neki plan šta će da mi bude sledeća inspiracija.”
Našoj sagovornici želimo puno uspeha u prestojećem radu i ni najmanje ne sumnjamo da će ponovo iznenaditi publiku željnu njenih novih ostvarenja.
Na prostoru Balkana vekovima su se preplitale različite kulture što se svakako odrazilo i na spremanje hrane. Srpsku kuhinju karakteriše jaka, začinjena i raznovrsna hrana za koju bi se moglo reći da je kombinacija grčke, bugarske, turske i mađarske kuhinje. Međutim, postoji nekoliko jela koja se vezuju isključivo za srpsku kuhinju.
Posetili smo Balkan taste restoran koji se nalazi nadomak Čikaga u naselju Mount Prospect. Vec nekoliko godina je u vlasništvu Bojana Bojanovića, a na meniju je samo srpska hrana.
Poreklom Čačanin, profesor fizičkog vaspitanja, diplomac francuske kuvarske skole u Čikagu danas vodi jedan od najboljih restorana srpske kuhinje gde nostalgija nestaje barem kada je hrana u pitanju.
Gosti Balkan taste restorana svakodnevno mogu uživati u raznim predjelima kao što su pite i gibanice, zatim u glavnim jelima u koja spadaju jela od povrća u kombinaciji sa proteinima kao sto su gulaši, čorbast pasulj i kuvani grašak, a najtraženiji je roštilj kojeg se kako kaže vlasnik Bojan ljudi najviše užele.
Najinteresantnija ponuda Balkan taste restorana je gurmanska pljeskavica koju je sam kreirao i koja je postala hit. Petkom su na meniju jela od jagnjetine kao što su jagnjece nogice u sosu ili jagnjetina pod sačem, a u toku nedelje mora biti i nešto specijalno tako da gosti mogu birati jela kao sto su gulaš, sarma, prebranac ili čorbast pasulj.
Za sve goste koji su u postu ovaj restoran nudi veliki izbor posnih čorbi, pita, posnog pasulja, pica i grilovanog povrća. Ono što svakako upotpunjuje ponudu ovog restorana je domaći hleb, deserti koji su u rangu najboljih restorana u Čikagu i veliki izbor domacih alkoholnih i bezalkoholnih pica.
Do namirnica Bojan kaže nije teško doći pogotovo ovde u Americi gde u svako doba dana možete nabaviti namirnice sa bilo koje strane sveta.
Najčešći gosti ovog restorana su ljudi koji žive i rade u blizini pa dolaze na ručak. Subota je bonus dan kada u ovaj restoran dolaze cele porodice i uživaju u jelima i prijatnom okruženju.
Kako vlasnik i menadžer Bojan otkriva da se trude da održe balans cena i kvaliteta, a ono što ih izdvaja od ostalih restorana su pohvale za čistoću i brzinu usluge. Ako poručite nešto od specijaliteta ovog restorana supu dobijate u drugom minutu, salatu u trećem, a ručak već u desetom minutu. Na pitanje koliko je teško biti ugostitelj u Americi vlasnik otkriva da je najveći problem radna snaga, jer ljudi odlaze i dolaze. U prosečnom američkom restoranu radnici se menjaju tri puta godišnje i zato je komplikovano iznova obučavati nove ljude i ispoštovati standarde koje su sami postavili i od kojih ne odstupaju.
Za specijalitete naše kuhinje ne postoji akedvatan ukus sa kojim se mogu uporediti, zato je najbolje doći i isprobati ih. Ljubazno osoblje Balkan Taste restorana će vas sigurno dočekati raširenih ruku i sa ponudom vrednom svake pohvale. Restoran se nalazi na adresi: 2354 S Elmhurst Rd, Mount Prospect Il 60 056.
Srpska zajednica je najmnogobrojnija zajednica u Čikagu i okolini na nivou cele Amerike. Na veliku radost vernika i članova naše zajednice kupljeno je imanje u Lyons-u nadomak Čikaga sa novim hramom, crkvom Sv. Nikole koje će postati novi crkveno-kulturni centar.
Parohijani i pravoslavni vernici okupljeni oko hrama Sv. Nikole na čelu sa protojerejem Nemanjom Tešićem imaju nameru da prošire crkvene i vancrkvene aktivnosti.
Sveštenik Nemanja je na službu u Ameriku došao pre dve i po godine i otac je šestoro dece. U razgovoru sa njim otkrio nam je da pored hrama na ovom istom imanju postoji svečana sala u kojoj ce se održavati banketi, pozorišne predstave i razne priredbe, zatim kuhinja, trpezarija, sportska dvorana, učionice, parking prostori i nekoliko stambenih objekata.
Kako je planirano ovaj budući sportsko-kulturni centar će nositi ime našeg velikana Nikole Tesle.
Kako je istakao protojerej Nemanja Tešić olakšavajuća okolnost je sto se stari hram u Brookfield-u nalazi na svega 2 kilometra udaljenosti i biće i dalje otvoren za sve vernike. Drago mu je i veoma je zahvalan što su nadolazeće generacije shvatile da bez vere i tradicije ne možemo, da se vredno radi na obnovi i na onome što će ostati vredno za one koji dolaze posle nas.
U novom hramu će biti dovoljno mesta za sve vernike koji naseljavaju ovaj deo Čikaga i zahvalan je svima onima koji su pomogli da pravoslavna parohija dobije novu crkvu.
Novi hram sa imanjem je kupljen od katoličke crkve pod odličnim uslovima i ono što je neuobičajeno jeste da ima oltar okrenut ka istoku po pravoslavnim kanonima. Sa katolickom crkvom se pregovaralo od pocetka januara, a konacno finaliziranje kupovine je zavrseno 10. marta kada su dogovoreni svi uslovi.
Još uvek, kako je istakao sveštenik Nemanja Tešić fali sredstava da bi se hram osposobio za bogosluženja, a ostali radovi završili. Do sada je vec dosta toga uradjeno uz pomoć ljudi dobre volje i svakodnevno se radi na restauraciji izvodjačkih radova. Novčana sredstva se sakupljaju preko platforme Go Fund Me i mole se svi oni koji su u u mogućnosti da pomognu kako bi ovaj projekat oživeo.
U obilasku imanja sveštenik Nemanja Tešić nam je rekao da je najvažnije osposobiti crkvu za bogosluženja. Već su naručili ikonostas, oltar i ostale bogoslužbene potrepštine iz Grčke vrlo povoljno i koje su rađene od najkvalitetnijih materijala.
Napomenuo je i da su vrata ovog hrama otvorena za sve vernike koji su do sada posećivali crkvu Sv. Huhg-a kako se do sada zvala i da ćei dalje moći ovde da se mole Bogu.
Uporedo sa radovima na hramu Sv. Nikole radiće se i na prostorijama u zgradi gimnazije gde će kada se svi radovi privedu kraju nastava za jedan deo dece biti besplatna jer je cilj da se sva naša deca obrazuju.
Ovim poduhvatom koji je od velikog značaja za našu zajednicu nastoji se očuvati naša vera, kultura, tradicija i jezik. Ovo je mesto gde će se nasa deca i omladina okupljati i kvalitetno družiti, ali i mesto koje će svojim sadržajem okupljati sve generacije.
Tako će se osim planiranog obdaništa, osnovne i muzičke škole, sportskih klubova, dramske i folklorne sekcije ovde moći zaigrati šah, održavati koncerti, filmske projekcije i pozorišne predstave. Za sada u najboljem stanju je sprotska dvorana u kojoj već možete iznajmiti termine za igranje košarke, rukometa, odbojke….
Nakon renoviranja hrama i učionica u planu je rad na sali predvidjenoj za održavanje predstava, koncerata i raznih kulturnih dešavanja, te svakako rad na osposobljavanju obdaništa koje je neophodno u ovom delu naše zajednice kako bi se deci obezbedila bolja i sigurnija budućnost..
Ovim poduhvatom bi se završila zamisao crkvenog sportsko-kulturnog centra naše zajednice u Čikagu. Parohijani i pravoslavni vernici se nadaju će nova crkva i sve ono što joj pripada pružiti priliku da očuva našu veru, tradiciju i jezik medju onima koji su nam najvaźniji, a to su naša deca. Novo imanje sa hramom Sv. Nikole se nalazi na adresi: 7939 43rd St, Lyons, IL, 60534.
Vegetarijanski način ishrane je za mnoge još uvek nepoznat teren, ali poslednjih godina interesovanje za ovakav način ishrane je sve veće i mnogi žele da isprobaju nešto novo i drugačije. Posetili smo restoran Kale my name proglašen za najbolji veganski restoran u Best of Chicago i koji je dobio mnoge prestižne nagrade na nivou Amerike.
Razgovarali smo sa vlasnikom i osnivačem ovog restorana Nemanjom Golubovićem, vrednim, upornim i talentovanim mladim čovekom koji se nije plašio rizika da postigne željeni cilj. Nemanja je rođen i odrastao u Crnoj Gori u malom gradu Pljevlja odakle je otišao kad je napunio 18 godina da bi se školovao u Madridu. Put ga je kasnije vodio u Beograd, zatim u Mexico gde je završio koledž. Nakon završenog koledža dobio je posao u Qatar Airways sto mu je dalo priliku da poseti Ameriku i kako kaže potpuno se zaljubio u ovu zemlju. Kada je 2015. godine sleteo u Chicago tu se i pronašao i od tada se ovde oseća kao kod kuće.
Od samog dolaska u Ameriku je radio po restoranima i isprva mu nije bio cilj da otvori svoj restoran, međutim kako je sve više bio u poslu kao server, barmen pa čak i menadžer shvatio je da je sledeća stanica otvaranje sopstvenog restorana. U međuvremenu se i sam opredelio za životni stil veganizma i odlučio da bi najbolje bilo da krene za onim u šta i sam veruje. Za Nemanju veganski način ishrane predstavlja način života u kome se izbegava bilo koji produkt koji dolazi od životinja, ljudi kažu “dijeta”, ali se on ne slaže sa tim.
Pored mnogo raznovrsnih jela koja možete pronaći na meniju ovog restorana Nemanja izdvaja dve vrste burgera.. Jedan je nalik mesu pravljen od proteina graška, a drugi je pravljen od pasulja, cvekle i pečurki. Ostali dodaci su tradicionalni. Tu je i pohovani karfiol koji podseća na pileća krilca, a ono sto su uspeli da predstave američkom tržištu je svakako naš domaći ajvar. Kako Nemanja kaže nastoje da prave zabavne ukuse i gosti prosto ne veruju da se to može napraviti od biljaka.
Uglavnom se postavlja mnogo pitanja u vezi ove vrste ishrane i kada gosti probaju ne veruju da su sve namirnice biljnog porekla, pogotovo naši ljudi sa Balkana koji su naučili da jedu pljeskavice, bureke, ćevape…. Oni koji su u postu imaju priliku da se uvere u kvalitet, raznovrsnost i neverovatne ukuse onoga što nudi ovaj restoran.
Ono na šta je Nemanja najviše ponosan jesu nagrade za omiljene društvene mreže. Trenutno ih prati preko 160,000 ljudi na društvenoj mreži instagram i od North Mision Chicago su dobili nagradu kao biznis sa najboljim društvenim mrežama. Drugu nagradu su osvojili na nivou grada Čikaga kao najbolji veganski restoran izglasan u Best of Chicago, zatim nagrada za najlepšu baštu i poslednja nagrada je stigla od jednog od najvećih vege magazina na svetu Vege Out gde su nominovani za naj vege restoran u Americi.
Pre nekoliko meseci otvorili su jos jedan ovakav restoran u Los Anđelesu koji je po Nemanjinom mišljenju prestonica veganizma i tako privukli pažnju mnogih poznatih ličnosti, tako da ukoliko ih posetite za susednim stolom možete videti Megan Fox ili Octaviu Spencer.
Nemanja i njegov tim su prezadovoljni dosadašnjim uspehom i ne nameravaju da se zaustave. Kako kaže najviše voli svoje goste koji mu svakodnevno pružaju novu nadu i veru u ono u šta i sam duboko veruje, a to je veganska budućnost.
Ako smo vas zainteresovali ovom pričom o ukusnoj veganskoj hrani, obavezno posetite restoran Kale My Name u Čikagu na adresi 3300 W Montrose Ave 60618, na granici Irving i Albany Parka!
Jedan od retkih pevača naše estrade koji je ostao dosledan svom prepoznatljivom stilu jeste Dženan Lončarević. Na sceni je 15 godina i već na prve taktove možete sa sigurnošću prepoznati o kome se radi. Uz prijatnu boju glasa i njegove balade koje prosto ostaju urezane na prvo slušanje kaže da ponekad nije ni svestan koliko emocija je izazvao kod publike i koliko se suza prolilo uz njegove pesme.
Karijeru je započeo u rodnom Prijepolju sa bendom “Izazov” gde su svirali po tamošnjim klubovima i kafićima. Publika je ubrzo prepoznala njegov kvalitet i prelazi da živi u Beograd gde je stekao status muzičara koji pravi fenomenalnu atmosferu. 2007 godine izdaje svoj prvi album – Nikome ni reči. Istoimena pesma sa tog albuma bila mu je odskočna daska u karijeri, postala je veliki hit i jedna je od najslušanijih pesama ikada.
U dosadašnjoj karijeri je izdao ukupno 5 albuma i veliki broj singlova od kojih se neki i dan danas slušaju. Sarađivao je i sa dosta velikih imena naše estrade, radio koncerte na poznatim lokacijama u Beogradu kao što su Tašmajdan i Sava Centar.
Osim toga što stvara svoju muziku Dženan je uradio i dosta obrada poznatih autora i kako sam kaže to su pesme koje se njemu sviđaju i koje sam rado sluša. 2019. godine je učestvovao na Beoviziji sa pesmom “Nema suza” i vrlo uspešno stigao do drugog mesta.
Rvački šampion Marko Bojković osvojio je prvo mesto na Svetskom prvenstvu veterana u Grčkoj u slobodnom stilu sa reprezentacijom SAD i prvi je Srbin čija će slika krasiti rvačku kuću slavnih. Ovog mladog, talentovanog i upornog čoveka smo zatekli na treningu gde se priprema za nova osvajanja.
Marko Bojković je rođen u Gornjem Milanovcu, odrastao u Ljigu i nakon završene osnovne škole na nagovor prijatelja Miše Stevovića prelazi u Beograd da trenira u Partizanu. Sa crno-belima osvaja prvi veliki ekipni uspeh 2006. gde postaju prvaci države. To ga je motivisalo da krene dalje na svoj put te uz saglasnost svog trenera Boška Kecmana prelazi da trenira u rvački klub Železničar gde se u to vreme trenirao slobodni stil u kome je Marko želeo da se oproba.
Po struci je inače profesor sporta i jedno vreme je radio kao profesor fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi jer kako sam kaže mnogo voli da radi sa decom. San mu se ostvario dolaskom u Ameriku, tačnije u Čikago gde postoje odlične škole rvanja tako da danas trenira u Chicago Wrestling Club-u. 2018 zauzima treće mesto u grčkorimskom stilu koje mu je u tom momentu mnogo značilo, a već sledeće godine osvaja treće mesto, ali u folk stilu i prvi je rvač iz Srbije koji je osvojio odličje u toj kategoriji. Nakog toga trener ga je spojio sa sportskim savezom i odlučuje da se priključi reprezentaciji SAD. Svakako najponosniji je na Svetsko prvenstvo u rvanju održano u Lutrakiju gde je sa američkom reprezentacijom stigao do ekipnog zlata u slobodnom stilu i njihova timska fotografija će krasiti rvačku kuću slavnih.
Trenutno vredno radi i priprema se za jedno od najjačih prvenstava US open-a u Americi koje će se održati krajem aprila u Las Vegasu.
Marko ne namerava da se zaustavi, treniraće rvanje dokle god bude mogao. U planu mu je da otvori besplatnu školu rvanja za mališane u kojoj bi voleo da se pre svega druže i usmere od malena prema ovom sportu i da se čuje za Srpsko rvanje svugde u svetu.
U Elmcrest Banquet Chicago 11. marta održana je tradicionalna proslava Dana žena. Organizatori su dame obradovali cvećem, ali i zabavnim delom programa u kome su nastupili jedan od naših najboljih harmonikaša, aranžera i kompozitora Dragan Stojković zvani Bosanac, folk pop zvezda Aleksandra Stojković, Džidža, Sanel Smolo, jedan od najpopularnijih takmičara muzičkog takmičenja Zvezde Granda i Fiko, pevač koji je dobro poznat ovdašnjoj publici. U sali koja je bila puna do poslednjeg mesta svačiji ukus je bio zadovoljen. Pevalo se i sviralo od starih narodnih spletova kola do pesama modernijeg zvuka.
Kako je istakao Dragan Stojković Bosanac i njegova ćerka Džidža poslednji put su nastupali u Čikagu 2018. godine i nose lepe uspomene. Na veliku radost mnogih, harmonika ga je i ovaj put dovela u Čikago. Bosanac je sarađivao sa mnogim velikim imenima naše estrade; Halidom Bešlićem, Nadom Obrić, Nadom Topčagić, Vesnom Zmijanac, Šabanom Šaulićem i mnogim drugima. Od pocetka 80-tih godina pa na ovamo aranžirao je preko 160 albuma što je preko 1600 pesama. Podsetićemo vas na samo neke od njih: “Ne kunite crne oči” Vesne Zmijanac, ‘Bolna ti ležim” Nade Obrić, “Neć neću dijamante” Halida Bešlica, “Ne plači dušo” Šabana Šaulića i mnoge druge. Publika ga od 2016. godine može gledati u muzičkom takmičenju Zvezde Granda kao člana žirija gde se ne ustručava izneti svoje zavidno muzičko mišljenje, ali isto tako i da savetuje sve one koji su se prijavili da postanu zvezde. Poslednje dve godine se povukao sa mesta muzičkog urednika radio Beograda i kako kaže koristi sve blagodeti penzionerskog života. Jedva čeka priliku da poseti svoj rodni kraj, Konjić i svoju Neretvu gde uživa u pecanju.
Pored Bosanca na proslavi Dana žena nastupila je i njegova ćerka Aleksandra Stojković Džidža, folk pop pevačica mada je svoje pevačko umeće pokazala u raznim žanrovima od RNB, zabavne, narodne, rock pa sve do etno muzike. Sarađivala je sa mnogim imenima naše estrade i popularnost je stekla učešćem u Zvezdama Granda. Do sada je objavila desetak singlova i isto toliko dueta, a poslednji duet za pesmu Ekstaza je uradila sa reperkom Nadicom Dicom Vermezović, gde se predstavila publici u potpuno drugačijem fazonu i misli da joj to odlično ide. Podržale su je mnoge kolege, a najveći kritičar joj je kaže otac i nije joj lako sa njim deliti binu jer primeti i najsitniju grešku.
U Elmcrest Banquet Chicago publika je uživala slušajući i jednog od najpopularnijih takmičara Zvezda Granda Sanela Smolu. Svojim talentom ovaj pevač je došao do samog vrha takmičenja i osvojio treće mesto. Pevanjem se bavi duže od 20 godina i učešće u Zvezdama Granda mu je dosta pomoglo u karijeri. Muzicki uzor mu je Šaban Šaulić tako da je publika imala priliku čuti nekoliko pesama ovog velikog pevača u njegovom izvođenju.
Bosanac, Džidža i Sanel nastavljaju svoju turneju i nastupiće po drugim gradovima Amerike gde ih publika željno isčekuje. O ovoj i ostalim turnejama u Americi informišite se na kalendaru dešavanja Plus radija.
Gde god da se pomene ime Ljubomira Ljube Zarića bilo u klubovima, kafićima ili restoranima Čikaga i okoline možete čuti oduševljenje i pozitivne komentare.
Vrlo uspešno se bavi pevanjem dugi niz godina, a njegova popularnost ne prestaje da raste jer je publika prepoznala dobru energiju i kvalitet ovog pevača.
Rođen je u Zemunu kako sam kaže u jednoj zdravoj porodici gde je proveo svoje detinjstvo kao mirno i dobro dete. Talenat je nasledio od oca i strica koji jako lepo pevaju i kaže da je u kući uvek bilo veselo. Oduvek je sanjao da jednoga dana postane pevač i ta želja mu se i ostvarila. Živeći još u Zemunu osniva bend koji je vrlo uspešno krenuo u osvajanje klubova i splavova, ali se to proširilo i na inostranstvo. Nastupalo se širom Srbije i regiona, te po Nemačkoj i Švajcarskoj. 2009 je došao u posetu svojoj sestri u Ameriku i na prvo oduševljenje odlučuje da tu i ostane. Nije mnogo vremena prošlo te uz pomoć članova benda Osvajači koji su ga upoznali sa čuvenim Duletom osniva bend Trezor.
Bend Trezor je postojao do pre nekoliko godina kada Ljuba odlučuje da nastavi sa pevanjem i od tada sarađuje sa mnogim muzičarima širom Čikaga. Iako je veoma zadovoljan svojim životom ovde gde ima svoju porodicu i uspešnu karijeru vrlo često se seti Zemuna i najvise mu fale rodbina i prijatelji. Kada priča o svojim nastupima na Ljubinom licu možete primetiti zadovoljstvo i osmeh.
Kako kaže za sve ove godine je bilo mnogo lepih dešavanja, ali mu je najsimpatičnije sećanje vezano za čoveka koji je toliko voleo da ih sluša da je na nastupe pesačio tri milje u jednom pravcu jer je izgubio vozačku dozvolu samo da bi uživao u njihovom izvođenju. Rado se seća svojih početaka i restorana Župa u kome je zaradio svoj prvi honorar.
Čikago je grad koji ima jaku i bogatu muzičku scenu i u kome je konkurencija jaka, ali bez obzira na sve Ljuba kaže da su odnosi među muzičarima odlični i da se svi međusobno poštuju. Najviše voli da sarađuje sa Milošem i Biljanom Đorđević, Miletom Vujnovićem, Bojanom Vasilićem i Goranom, a najdraže mu je kada radi Piano Night u Skadarliji.
Ovaj skroman čovek i pevač velikog srca kaže da je publika ta koja ga pokreće i raduje se svakoj novoj prilici da svoju publiku razveseli.
Restoran Skadarlija je jedan od najomiljenijih balkanskih restorana na području Čikaga. Pored toga što ovaj restoran nudi nezaboravan noćni program, dnevna druženja uz muziku, porodičnu atmosferu i meni (jelovnik) kao da ste u sred Beograda od nedavno nudi i nešto novo.
U pitanju je pica koja podseća na onu pravu italijansku i to iz prave pica peći koja radi na drva.
Kako nam je otkrio menadžer Skadarlije Mile Vujnović na meniju se nalazi šest vrsta pica i plus sedma Dejli Pica Specijal čiji se sastojci menjaju svaki dan.
Menadžer nam je otkrio i to da je recept za testo dobio od svog dugogodišnjeg prijatelja i bivšeg bubnjara svog benda Miroslava Miloševića, a koji se verno čuva.
Ostali sastojci za picu se pažljivo biraju i sve namirnice su organskog porekla. Svakako su uspeli u svojoj nameri pruživši vrhunsku uslugu uz sveže i kvalitetne sastojke, tako da svaki gost ovog restorana izađe prezadovoljan. Osim pica na meniju Skadarlije kao i do sada gosti ce moći uživati u dobro poznatim balkanskim specijalitetima koji su dodatno obogaćeni jer kako su nam rekli u ovom restoranu uvek se trude da budu bolji.
Zato ukoliko želite da izlečite nostalgiju za zavičajem u Skadarliji vas čekaju otvorenog srca. Restoran Skadarlija se nalazi na adresi: 9237 Ogden Ave Brookfield, Ilinois 60513, a možete ih kontaktirati i telefonom na broj: 708 905 5919.
Posetili smo Generalni konzulat RS u Čikagu gde smo razgovarali sa generalnim konzulom i zamenikom ambasadora RS u SAD Marka Đurića gospodinom Damjanom Jovićem. Srbija već osam godina nije imala generalnog konzula u Čikagu, a gospodin Jović je na ovoj poziciji od aprila prošle godine.
Gospodine Joviću, kako su protekli ovi prvi meseci Vašeg mandata ovde u Čikagu i čemu ste najviše pažnje posvetili?
Potrudio sam se da se u što kraćem vremenskom periodu uspem predstaviti najvećem broju lokalnih donosilaca odluka, bitnim ekonomskim igračima na ovom prostoru srednjeg zapada SAD-a, ali i da upoznam što veći broj naših ljudi koji se ističu u našoj srpskoj zajednici.
Imali ste ranije iskustva sa načinom života u Americi, naime usavršavali ste se na Yale univerzitetu. Kakav je utisak na Vas ostavio Čikago i život ovde?
Živeo sam na istočnoj obali SAD-a tako da su delovi ove velike zemlje različiti i međusobno se veoma razlikuju tako da je Čikago za mene bio jedan novi izazov i nova sredina.Međutim, ono što me je iznenadilo jeste brzina kojom sam uspeo da se adaptiram na ovu sredinu i to ne čudi zašto je Čikago bio najpoželjnija destinacija naše emigracije sada već tokom 120 godina koliko se naši ljudi naseljavaju ovde. Nekako je Čikago bez obzira na geografsku distancu grad gde najmanje osećate nostalgiju i nemate taj osećaj surove tuđine koji je svojstven mnogim bližim gradovima Srbiji.
Na kakvu organizaciju u radu konzulata ste naišli, da li postoji nešto što biste promenili i na čemu bi trebalo više raditi?
Mora svaki dan da se menja mnogo stvari, moramo da pratimo nove trendove, da pratimo tehnološki zamah, svakako da u tome ima zaostajanja, ne bih za to krivio kolege koje sam zatekao ovde u konzulatu jer su i oni radili sa ograničenim kapacitemima. Bilo ih je prvo premalo, a posle puno. Zato ne treba tražiti izgovore već ćemo se truditi da naš rad unapređujemo.
Gospodin Jović je istakao da ga izuzetno raduje da naš narod koji živi i radi u ovom delu SAD-a voli svoju državu, svoj narod i svoju crkvu. To nije podjednako slučaj svuda u svetu kada je naša dijaspora u pitanju. Ljudi koji su ovde uspešni često otvaraju delove svojih kompanija u Srbiji, zapošljavaju tamo ljude i to je sve izuzetno važno i za Srbiju i za njihove kompanije.
Ciljevi i prioriteti u radu generalnog konzulata su svakako rad na zajedništvu i slozi sa našim ljudima, da svako u skladu sa svojim mogućnostima doprinese svojim angažovanjem, znanjem, vremenom i iskustvom.
Ekonomska saradnja RS i SAD, kao i saradnja između Čikaga i Beograda svakako je prioritet. Gospodin Jović se trudi da bude prisutan u svim glavnim organizacijama koje okupljaju predstavnike najmoćnijih kompanija u ovom delu Amerike, kako bi predstavili ekonomske uspehe Srbije i Srbiju kao investicionu destinaciju za američke kompanije.
Naravno, tu su i ostale moćnosti za povezivanje kako obrazovnih tako zdravstvenih, kulturnih i drugih institucija koje podstiču razmenu znanja, ljudi i iskustava.
Konzulat svakodnevno obavlja svoje redovne aktivnosti kada je izdavanje dokumenata u pitanju. Kako je generalni konzul istakao u tehnološkom smislu se dosta zaostaje u priči, pomaci će se moći videti u narednih nekoliko meseci kada će dobiti mobilnu opremu za akviziciju biometrijskih podataka. Naši ljudi iz udaljenih delova Amerike neće morati da troše po nekoliko radnih dana i na hiljade dolara da dođu do konzulata da bi dobili određenu uslugu već će se potruditi da se ode do njih kako bi im se pružile usluge tamo gde žive.
Kada su predstojeći parlamentarni i predsednički izbori u pitanju kakvu izlaznost naših građana očekujete i na koji način će se moći glasati?
Naši ljudi koji imaju državljanstvo RS i koji imaju prijavljeno prebivalište u RS imaće i ove godine kao i prethodnih priliku da svoju slobodnu volju izraze na ovim izborima koji će se održati najverovatnije početkom aprila. Mi ćemo u Čikagu skoro je izvesno otvoriti biračko mesto jer ovde se pokazalo godinama unazad da postoji dovoljno interesovanja.
Kakva je Vaša poruka Srpskoj zajednici ovde u Americi?
Prvo što bih poručio našim ljudima je da međusobnim odnosima pristupaju sa manje sujete i ega, a sa više sloge. To je ono što nam je problem nezavisno od toga gde se nalazili. Treba da učimo od onih koji su uspešniji od nas, da se borimo za ono do čega nam je stalo, za svoju državu koju najviše volimo, sa SPC i za ono što čini naš identitet, da očuvamo naš jezik, našu kulturu, a verujem i da postoji velika želja naše države da u tome i pomogne, istakao je generalni konzul RS u Čikagu gospodin Damjan Jović.
