Moja Domaćica je brend koji donosi autentične ukuse domaće kuhinje širom Amerike, oslanjajući se na tradicionalne porodične recepte i ručnu izradu proizvoda.
Kompanija je prepoznatljiva po vrhunskom kvalitetu i dugogodišnjoj posvećenosti očuvanju domaće gastronomije, što potvrđuje i više od 2 miliona prodatih bureka.
U ponudi se izdvajaju razne vrste bureka – sa mesom, sirom, spanaćem i jabukom, kao i ćevapi, koji su prilagođeni ukusu domaće i internacionalne publike. Njihovi proizvodi dostupni su u poznatim prodajnim lancima poput Fresh Farms, Pete’s Market i Shop n Save, čime su postali lako dostupni kupcima širom SAD-a.
Čikaška publika ponovo je doživela veče za pamćenje kada je popularni pevač Željko Vasić 13. februara nastupio u restoranu Pella Signature, u organizaciji Stage Art Chicago, povodom Dana zaljubljenih. Emocije, bezvremenski hitovi i atmosfera na vrhuncu obeležili su još jedan koncert koji je pokazao koliko je domaća muzika snažno ukorenjena među publikom u Americi.
Ovo nije bio prvi susret Željka Vasića sa publikom u Chicagu – nastupao je i u decembru prošle godine – ali interesovanje ni ovoga puta nije izostalo. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a energija publike osećala se od prvih taktova.
Specijalni gosti podigli atmosferu do usijanja
Posebno iznenađenje večeri bili su specijalni gosti Biljana Ðorđević i Miloš Ðorđević, koje publika u Čikagu odlično poznaje i rado sluša. Njihovo pojavljivanje dodatno je zagrejalo atmosferu i učinilo događaj još posebnijim.
Biljana Ðorđević je tom prilikom istakla koliko je saradnja sa Željkom inspirativna:
„Sa Željkom je jako zanimljivo jer se ponaša kao da nije zvezda. Sa njim je prirodno biti na sceni. Daje nam više samopouzdanja i lakše je raditi sa njim nego sa bilo kim drugim.“
25 godina karijere i novi poslovni poduhvati
2025. godina bila je izuzetno značajna za Željka Vasića, jer je obeležio 25 godina uspešne karijere koncertom pod nazivom „25-ica“. Ovaj jubilej nije bio samo muzički, već i poslovni iskorak – pevač je lansirao sopstvenu liniju vina i rakije, proširivši svoj umetnički pečat i na svet gastronomije.
Početkom decembra predstavio je i jedinstveni muzički projekat – njegove pesme, koje su tokom godina postale evergrin klasici, dobile su novo ruho uz pratnju simfonijskog orkestra. Najavio je i izlazak duplih LP izdanja „25-ica Acoustic“ i „25-ica Symphonic“, koja publika s nestrpljenjem očekuje.
Hitovi koji ne poznaju granice
Da publika u Americi istinski voli Željka Vasića, pokazalo se i ove večeri. Gotovo da nije bilo pesme koju gosti nisu pevali u glas – „Žena kao ti“, „Zanjiši kukovima“, „Lozinka za raj“, „Voli me i ne voli me“ samo su neki od hitova koji su odjekivali salom restorana Pella Signature.
Sam pevač istakao je da mu je teško da izdvoji koji je hit najpopularniji među publikom u SAD, jer reakcije na čitav repertoar podjednako snažno odzvanjaju.
Još jedno muzičko veče u Čikagu potvrdilo je da dobra pesma ne poznaje granice. Kada se spoje harizma, emocija i publika koja peva od prvog do poslednjeg stiha – spektakl je zagarantovan.
Galeriju fotografija sa nastupa Željka Vasića pogledajte OVDE.
Roggenart predstavlja spoj tradicionalne evropske zanatske pekarske umetnosti i moderne ugostiteljske ponude.
Idealna destinacija za one koji cene ručni rad, kvalitetne namirnice i srdačnu atmosferu, bilo da je reč o brzom doručku, kafi sa prijateljima ili opuštenom popodnevnom trenutku.
Roggenart možete posetiti na 12 lokacija širom Amerike.
Imperia Lounge je elegantan noćni bar smešten na adresi 2610 W Peterson Ave u Čikagu. Ovaj lokal kombinuje luksuzni ambijent sa toplinom balkanske gostoljubivosti, stvarajući jedinstveno mesto za opuštanje i zabavu.
Za više informacija ili rezervacije, posetite njihovu zvaničnu veb stranicu: imperialoungechicago.com.
U nedelju, 29. septembra na radost mnogih vernika u Čikagu održana je prva liturgija i osvećenje hrama Svetog Nikole u Lyons-u.
Uz prisustvo mnogobrojnih vernika liturgiju su služili Visokopreosvećeni Mitropolit Longin i Protojerej Nemanja Tešic.
Otac Nemanja je istakao da je ovo veoma radostan dan za našu zajednicu:”Ne znam kako bih opisao današnji dogadjaj, crkva je puna naroda i Visokopreosvećeni Mitropolit je sa nama. Osetila se zaista jedna blagodet i radost među ljudima što smo dobili jedan ovakav hram.
Hvala Bogu da imamo potrebe za većim hramom. Narod dolazi u sve većem broju, a naša dečica naročito. Ovo je sve osmišljeno kao što znate od samih početaka, da posvetimo deci i mlaðim generacijama, da pokušamo da ih sačuvamo od svega što ovaj svet danas nudi i čemu stremi i ide.”
Na imanju kupljenom pre gotovo tri godine otvoren je kulturno-sportski centar gde se okupljaju deca i omladina, gde se uči o pravoslavnoj veri, kulturi i tradiciji na srpskom jeziku, gde su razni sportski i kulturni sadržaji.
Pored interesovanja za dramsku sekciju i folklor na ovom imanju možete trenirati karate i košarku.
Uroš Kaličanin je glavni trener karate tima, nosilac je treci dan crnog pojasa zajedno sa Dr Ljiljanom Svjetlicom i Aleksandrom Marić koje su takođe nosioci crnog pojasa vredno rade sa decom. Kako nam je otkrio trener Uroš kroz ovu školicu u tri godine koliko postoji prošlo je 50 dece i vežbaju za nosioce od žutog do plavog pojasa. Neki od njih su veliki talenti, te se tako očekuju i medalje na nadolazećem prvenstvu države. U planu su kako kaže i internacionalna putovanja, prvenstveno na takmičenja u Srbiji.
Raste i interesovanje za košarku te tako trener Dušan Vraneš kaže da trenutno imaju dve grupe od 5-8god i od 8-16god i da rade na tome da se poveća broj termina. Morali su da sortiraju decu jer još uvek nemaju adekvatan broj članova, ali se nadaju da sa tendencijom rasta u poslednje vreme mogu očekivati veći broj dece. On je još rekao da imamo mnogo talentovane dece i da se planiraju takmičenja u okrugu Illinois.
U našoj zajednici postoji potreba za ustanovom u kojoj bi se brinuli i o onim najmlaðima te se tako očekuje i otvaranje obdaništa, mesto gde će deca odrastati, učiti o veri, tradiciji i savladati srpski jezik.
Kako nam je otkrila buduća direktorka vrtića Milica Sibinović vrtić će biti na oba jezika, pola na engleskom, a pola na srpskom jeziku i namenjen je za uzrast od 2-6 godina. Planirano je pet učionica, a kapacitet je 20 dece po jednoj učionici. Za sada su prošli većinu neophodnih inspekcija i čekaju se dve finalne nakon kojih će se znati kada će vrtić krenuti sa radom.
Nakon liturgije i svečanog ručka u svečanoj sali koja pruža odlične uslove za održavanje pozorišnih predstava, filmskih projekcija, koncerata i raznih proslava prisutne su nastupom obradovali mališani folklorne grupe Moravac, članovi dramske sekcije te jedna od namuzikalnijih porodica u Americi- Sonja Radović sa ćerkama Sofijom, Aleksandrom i Gabrijelom.
Halid Bešlić poznati bosansko-hercegovački pevač na zahtev publike, nakon samo nekoliko meseci ponovo je gostovao u Čikagu.
U organizaciji uigranog tima Radio San Promotion u petak 13. septembra, ova legenda narodne muzike nastupila je u Holliday inn-u pred mnogobrojnom publikom.
Halid je umetnik čija popularnost ne jenjava ni posle 40 godina duge karijere, a njegove pesme su jednako uspešne kako kod starije, tako i kod mlađe publike.
Na binu je izašao uz ovacije i na prve taktove “Miljacke”, posle koje su se reðali hitovi poput Čardaka, Ja bez tebe ne mogu da živim, U meni jesen je, Romanija, Zlatne strune, I zanesen tom ljepotom i mnogi drugi. U svojoj dugogodisnjoj karijeri otpevao je duete sa Željkom Joksimovićem, Brankom Sovrlić, Alkom Vuicom, Harijem Varešanovićem, Mladenom Vojičićem Tifom, Harisom Džinovićem i mnogim drugima.
Interesantno je pomenuti da su tokom 80-tih godina diskografske kuce radile u tri smene kako bi uspele odštampati naručene tiraže njegovih nosača zvuka.
Halid nam je rekao da se u Americi uvek dobro oseća, kao da peva u BiH ili bilo gde na svetu.
Sa Halidom Bešlićem razgovarala je Andriana Bjedov. novinar portala Chicagodesavanja
Otkrio nam je i da priprema novi album, a tajna da je na muzičkoj sceni više od 40 godina je u dobrim pesmama i kako navodi “ bitno je da se stekne poverenje publike”.
“Steknuto poverenje me nosi, ali i dalje treba nastupati” – istakao je Bešlić.
Foto galeriju sa nastupa Halida Bešlića u Čikagu pogledajte OVDE.
Njeno ime je Andrea Kiš. Rođena je 1988. godine u Zrenjaninu, trećem najvećem gradu Vojvodine posle Novog Sada i Subotice. Po struci je diplomirani master ekonomista, a za njen najveći osmeh na licu zadužene su tri ćerke.
Andrea pravi divne poslastice, a od prošle godine kod nje se mogu poručiti i najmekša peciva koja će oduševiti i najzahtevnije degustatore. Ono što još može upotpuniti slavlje, a imaju u svojoj ponudi je i dekoracija događaja bilo koje vrste.
Najveća zvezda bivše Jugoslavije, Lepa Brena je simbol šoubiznisa, uzor mnogim mladim devojkama, simbol jednog vremena koje je praćeno raznim turbulencijama i fenomen koji traje već 40 godina.
Lepa Brena je sa svojim bendom u petak 7. oktobra održala koncert za pamćenje u Čikagu u organizaciji Pure Live Music.
Ogromni redovi koji su nas dočekali ispred kluba Joe’s live posvedočili su da ovaj fenomen zvani Lepa Brena, i koja je ubeđena Jugoslovenka, širi ljubav i prijateljstvo kroz pesmu od 82. godine. Njen moto je “Hajde da se volimo”, što su potvrdili fanovi svih generacija i različitih nacionalnosti na njenom nastupu.
Svoju karijeru započela je davne 1980. godine sa bendom Lira šou, a već nakon nekoliko godina sa bendom Lepa Brena i Slatki greh postaje najpoznatija javna ličnost u staroj Jugoslaviji. Ova rođena Tuzlanka privlačila je pažnju neospornim talentom, ali i odevanjem koje su mnogi u ono vreme smatrali neprikladnim. Uprkos svemu ona se dobro osećala u svom telu i sama smišljala kostime koje joj je majka šila.
Iza sebe ima karijeru dugu 40 godina, mnoštvo albuma i singlova i sva priznanja koje jedan umetnik može primiti. 1982. godine pokazala je svoje umeće i na filmu “Tesna koža” u kojem je tumačila samu sebe i pevala pesmu “Mile voli disko”, imala je glavnu ulogu u filmu “Nema problema” u kojoj je promovisala sebe i Slatki greh i koji je kao najgledaniji dobio Oskara popularnosti. Potom sledi snimanje filma “Hajde da se volimo” koji je zbog vise nego pozitivnih reakcija publike snimljen u još dva nastavka. U njemu su glumile veličine poput Bate Živojinovića, Gidre, Josifa Tatića, Preraga Ejdusa i mnogih drugih, te Brena definitivno postaje jedna od najpopularnijih ličnosti u Jugoslaviji.
Zagrejavanje pred Brenino pojavljivanje počelo je nastupom specijalnog gosta, Aleksandra Josifovskog, inače jednog od učesnika muzičke emisije “Zvezde granda” koji je publiku razdrmao poznatim melodijama ex yu roka, a potom se publici predstavila atraktivna Enela Palavra sa svojim bendom.
Kako je najavila na samom početku koncerta Lepa Brena je za američku publiku pripremila specijalan program pod nazivom “The best of the best”, što podrazumeva najveće hitove njene karijere.
Svojom pojavom na bini odavala je odmerenost, prefinjenost, mudrost, ali i realnost koju nije izgubila tokom svih ovih godina popularnosti. Samopouzdanjem i kvalitetom kojim je osvojila publiku najbolje je pokazala da zaslužije titulu zvezde.
Vrlo emotivna na početku koncerta izjavila je da ne može da veruje da je prošlo već toliko vremena od njenog poslednjeg susreta sa čikaškom publikom koji se dogodio 2018. godine, ali i da je i dalje tu zahvaljujući vernoj publici.
Još uvek u punoj snazi pevala je “Jedan dan života”, “Čačak”, ‘Mile voli disko”, “Dama iz Londona” i mnoge druge hitove, da bi vrhunac večeri bio već na prve taktove pesme “Jugoslovenka”. Sve generacije pevale su u glas, od onih starijih koji je pamte još iz vremena Slatkog greha, pa do onih mlađih koji su se pronašli u njenim novijim pesmama.
Simbol jednog vremena i uspeha, najduže noge bivše Jugoslavije, sinonim za rad i upornost, ispraćena je sa bine uz ovacije publike koje su trajale nekoliko minuta.
Obećavši publici da neće proći dugo vremena do sledećeg susreta i poklonivši se, jos jednom je dokazala da se nije lako zvati Lepa Brena.
Svoju turneju Lepa Brena i njen tim nastavljaju nastupima i u ostalim gradovima Amerike: Atlanti, New Jersey-u, Detroitu i Bowling Green-u, a naša redakcija im svakako želi mnogo uspeha u tome.
Raspored koncerata Lepe Brene u Americi pogledajte ovde.
Ukoliko vam je potrebno stampanje opreme sa logom vase firme, na raznim materijalima, Dias je prava firma za vas. Bez obzira da li ste startup kompanija ili velika korporacija brendirani proizvodi vasem ce poslovanju dati veci legitimitet i profesionalnost.
Majice, uniforme, duksevi, kacketi, kancelarijski pribor, kecelje, jelovnici sa vasem logo i ostali potrebni aksesoari za bolju reklamu vase firme. Odaberite kvalitet po najpristupacnijim cenama.
Crkva Svetog Nikole u Čikagu organizovala je svoj prvi Srpski Festival 2022, 17. i 18. septembra na novom imanju u Lyons-u. Na ovom nedavno kupljenom imanju, osim crkve Svetog Nikole nalaze se kulturno-sportski centar, buduća škola i obdanište. Ovaj festivalski vikend srpske hrane, kulture, običaja i muzike okupio je ljude naše zajednice kao i prijatelje, i sve one koji se tako osećaju, kako bi svi zajedno uživali u prijateljskoj atmosferi naših domaćina.
U dva dana trajanja ovog festivala upriličen je muzički program za koji su bili zaduženi: Sveta Tomić, Radovan Filipović, Tanja Petković, Goran Stanimirović, Marko Živković i Dijana Antonijević. Pored specijaliteta domaće kuhinje i raznih poslastica u kojima se zaista uživalo kao da ste ih pripremali kod kuće, organizatori su se pobrinuli da za naše najmlađe obezbede kvalitetan program kroz igru, zabavu i pesmu.
Ovom festivalu prisustvovao je i generalni konzul RS u Čikagu Damjan Jović sa suprugom Aleksandrom i pomoćnikom Aleksandrom Milićem.
Naš domaćin, Protojerej Nemanja Tešić nije krio zadovoljstvo prvim festivalom koji je održan na imanju u Lyons-u.
Poštovani Oče Nemanja koliki je značaj ovog festivala za našu zajednicu u Čikagu i okolini?
Značaj ovog festivala je veliki. Prvi put se održava na ovom imanju, inače tradicija je duga kao i u ostalim parohijama. Jednom godišnje pokušavamo da ne samo našim ljudima već i komšijama prikažemo našu kulturu, tradiciju, hranu i ono čime se ponosimo. Akcenat je da se privuku drugi ljudi, ali ono što se najviše trudimo iz godine u godinu jeste da ljudima pokažemo ko smo i šta smo, ne samo kulturom, tradicijom, sportistima i uspešnim ličnostima već i da našem narodu priredimo jednom godišnje vreme da se zajedno veselimo i družimo.
Šta je cilj ovakvih festivala i dali Vam je u interesu da privučete što više mladih ljudi u Vašu parohiju?
Mladih ljudi u ovoj parohiji zaista ima, ali tako je i koncentrisano zbog posla kojim se bave, a to je kamionska industrija koja i jeste locirana sa svojim poslovima u našem kraju tako da su oni tu sa nama, uvek uz crkvu i spremni da pomognu. Imamo veliki broj volontera i mladih kojima želim da se zahvalim što odvajaju svoje vreme za nas, i nama i jeste cilj mlada grupa ljudi za koju mi radimo i kojoj treba sve ovo da ostavimo, a oni ako nešto nauče od nas biće dobro i da još više usavrše ovo što imamo.
Kako je istakao naš sagovornik, želja je da se posvete deci, kako bi se bavili sportom i drugim aktivnostima. Uskoro treba da počne sa radom košarkaški i karate klub, čime se promoviše zdrav život i druženje.
U planu je i organizovanje kulturnih događaja u novoj sali kako bi upriličili pozorišne predstave, filmske projekcije i koncerte.
Otac Nemanja je istakao da je u planu organizovanje nove donatorske večeri, kaže da se trude da se uskoro sve završi, da se radovi u crkvi Sv. Nikole privedu kraju do Bozića, a nadaju se da će već početkom sledeće godine i ostali radovi biti gotovi, kako bi se našim najmlađima obezbedila lepša budućnost.
Dragana Rakčević, poreklom iz Crne Gore vrsna je umetnica divnog glasa i izvanredne muzikalnosti. Ceo njen životni put bio je isprepletan muzičkim notama od ranog detinjstva. Kroz muzičko takmičenje ,,Pinkove zvezde” upoznala se sa velikim brojem muzičkih zvezda, a sa nekima od njih imala je priliku da nastupa i sarađuje.
Danas, Dragana živi u Americi, tačnije u Čikagu gde se i dalje profesionalno bavi muzikom. Ono što je na prvo slušanje razlikuje od ostalih ženskih vokala je to što ona i svira dok peva, a to daje neku posebnu čar njenim nastupima ne ostavljajući nikoga ravnodušnim.
Srpsko-američko Udruženje lekara i stomatologa ove godine proslavlja tri decenije svoga rada. Odbor ovog udruženja na čelu sa novim predsednikom Dr Nebojšom Kneževićem organizovao je predavanje edukativnog karaktera 14. septembra u restoranu TOPAZ u Čikagu, kome su prisustvovali vrhunski lekari iz svojih oblasti. U uvodnom delu večeri predstavljeni su novi članovi upravnog odbora, a razgovaralo se o najnovijim dostignućima, istraživanjima i tretmanima lečenja.
Ugostio nas je Dr Nebojša Knežević koji je u svetskim stručnim krugovima poznat kao Dr Nick. Ovaj rođeni Šapčanin je anesteziolog i subspecijalista u oblasti terapije bola na klinici za terapiju bola “Advocate Illinois Masonic Medical Center” u Čikagu. Šef je odseka za nauku i istraživanje i pomoćnik šefa katedre, a predaje i kao profesor anesteziologije i hirurgije na Univerzitetu Illinois. Dr Knežević je i dobitnik nagrade “Top doktor” za najboljeg lekara u Čikagu kao i nagrade američkog društva anesteziologa za akademska dostignuća. Kako nam je otkrio lečenje najtežih pacijenata za njega je veliki izazov, ali rad sa studentima mu je draži, iako se američki sistem izučavanja medicine znatno razlikuje od našeg.
Poštovani Dr Kneževiću, kažite nam nešto više o značaju ovog skupa i o temema o kojima se razgovaralo na ovom skupu?
Ovo nam je prvi edukativni sastanak koji organizujemo kao obnovljeno srpsko-američko udruženje lekara i stomatologa. Imamo šest vrhunskih predavača u toku ove edukativne sesije koja je namenjena prvenstveno zdravstvenim radnicima, lekarima i onima koji obavljaju zdravstvene delatnosti u Čikagu. Tema je uticaj pola, starenje i različite zdravstvene promene. Imamo stručnjake iz oblasti urologije, ginekologije i iz oblasti terapije bola tako da ćemo posmatrati neka različita zdravstvena stanja sa kojima se kolege lekari susreću svakodnevno u praksi. Iskreno se nadam da je ovo prvi edukativni skup i cilj nam je da ih bude što više.
Šta je zapravo cilj ovog skupa?
Cilj ovakvog skupa jeste edukacija kolega lekara, ali i ostalih zdravstvenih radnika. To je jedan od ogranaka koje planiramo da radimo kao Srpsko-američko Udruženje lekara i stomatologa. Cilj nam je pored toga i da radimo na edukaciji našeg stanovništva i da radimo besplatna snimanja. Takođe nam je cilj da pomažemo mlađim kolegama, onima koji planiraju da upišu medicinski fakultet, onima koji su ga završili ili su ga završili van granica SAD i koji žele da dođu, tako da ćemo organizovati jednu sesiju za njihova pitanja i dileme i pokušaćemo da im odgovorimo.
U planu srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa jeste i to da pomažete našim ljudima kroz zdravstvene savete na manifestacijama kao što su srpski festivali pa kada bi moglo doći do realizacije tog plana?
Nismo još osmislili kako će to da izgleda, nadamo se da ćemo te programe krenuti u realizaciju od sledeće godine, dali da na nekom od festivala imamo svoj štand na kome će ljudi moći da dođu i izmere šećer, pritisak, pitaju lekare ono što ih interesuje ili ćemo imati neku centralnu lokaciju ili možda čak zoom sastanke u svakih par meseci.
Naš sagovornik je istakao da je pored svega cilj ovog udruženja da naprave dobru bazu podataka, da okupe što više lekara koji su poreklom iz Srbije, jer naši ljudi ipak više vole da posećuju naše lekare nego američke. Pokušaćemo maksimalno da povećamo broj članova udruženja, da se organizujemo i pomognemo jedni drugima.”
Centralna proslava tridesete godišnjice srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa zakazana je za 12. novembar kada ovo udruženje obeležava slavu Svete Kozmu i Damjana.
Jednom od najcenjenijih srpskih lekara u SAD Dr Nebojši Kneževiću i njegovom timu želimo uspeh i ostvarenje svega onoga što su zamislili sa namerom da budu jedan od stubova srpske zajednice u SAD.
Kada dečaku koji je voleo da sluša sve, od roka do folka date u ruke klavir i muzičko obrazovanje, neminovno je da ćete dobiti zvezdu.
Danas to potvrđuju i milioni fanova Saše Matića koji kaže ni da se posle 20 godina karijere još nije umorio. Malo je pevača kao što je Saša Matić, koji na svojim koncertima ne odrađuju posao, nego se provode i uživaju zajedno sa publikom što je dokazao u Joe’s Live-u u Čikagu, u organizaciji Pure Live Music-a. Bilo je prelepo, emotivno i istovremeno sa mnogo energije i kao što je i obećao noć koja će se pamtiti do kraja života. Dvorana Joe’s Live-a je bila puna do poslednjeg mesta.
Talenat za muziku Saša je pokazao jos kao dete pevušeći pesme Olivera Dragojevića i Kemala Montena. Završio je nižu i srednju muzičku školu na odseku za klavir u Zemunu. Iako su ga profesori usmeravali da upiše i muzičku akademiju, Saša se okrenuo estradnom poslu koji ga je privlačio više od klasične muzike. Prvi put je nastupio još u drugom razredu srednje škole na tržnici povodom Dana žena i tada je odlučio da želi da bude pevač, a taj osećaj ga prati kroz život. Na jednom od nastupa čuo ga je Šaban Šaulić i pohvalio Sašu i način na koji peva.
Od samog početka je imao podršku Ace Lukasa, koji je bio oduševljen time kako Saša Matić svira, ali i peva, a 1997. godine je nastupio u televizijskom serijalu “A što ne bi moglo” sa Anom Bekutom.
Već sa prvim albumom “Maskara” koji je izašao 2001. godine Saša je postigao veliki uspeh, a sa drugim albumom “Kada ljubav zakasni” 2002. godine obezbedio je sebi poziciju zvezde na estradnom nebu. Potom se nižu albumi “Zbogom ljubavi”, ‘Anđeo čuvar”, “Poklonite mi nju za rođendan”, “Nije meni ova noć”, “Zajedno”, “Zabranjena ljubav”, “Ne bih ništa menjao”.
Deseti po redu album koji je oborio sve rekorde slušanosti Saša je poklonio svojoj publici u znak zahvalnosti za sve godine koje je prošao sa njima. Iza albuma “Dva života” stoje trenutno najbolji muzički znalci: Kamarad produkcija i imena poput Jelene Trifunović, Bojana Vasića, Saše Nikolića, Milana Miletića, Željka Vasića, Angeline i mnogih drugih.
Saša je ukrstio glas sa mnogim pevačima naše estrade. Tu su imena poput Aleksandre Prijović, Cece Raznatović, Ace Lukasa, Mileta Kitića, Severine, Jelene Karleuše, Jane Todorović i mnogih drugih.
Godinama su se nizali hitovi, a Saša je sa svakim albumom postavljao neke nove standarde muzike. Punio je klubove, diskoteke, kafane i dvorane širom sveta i dobijao razna priznanja.
Na samom početku koncerta Saša je publiku obradovao starim hitovima sa početka svoje karijere, zatim se atmosfera sve više zahuktavala uz poznate melodije, a publika je pesmu za pesmom pevala u glas. Podrška na bini uz njegove muzičare bila je Dragana Rakčević. Na našu konstataciju da ima posebnu razmenu ljubavi i nakon 20 odina uspešne karijere Saša odgovara: ”Ja se još nisam umorio i verovatno će proći još mnogo godina i da će ovo sve potrajati, pa idemo na sledećih 20”.
Galeriju fotografija sa nastupa Saše Matića u Čikagu pogledajte ovde.
Saša Matić nije obeležio samo 20 godina karijere, već i 20 godina života ljudi, bilo je tu krštenja, rođenja, rođendana, ispraćaja, raskida, ali i razvoda. Saša uz smeh kaže da je bilo svega, da je njegov najveći zadatak da uveseljava ljude, da ih čini srećnijim i zadovoljnijim, i da se onima koji su patili zbog nekih njegovih pesama unapred izvinjava.
Galeriju fotografija sa nastupa Saše Matića u Phoenix-u pogledajte ovde.
Ono što je zasigurno obećao jesu koncerti koji slede u Tuzli, Zagrebu, Osijeku, Beču i Beogradu za koje će se sigurno tražiti ulaznica više.
Kao neko ko je sam stvorio sve svojim talentom i radom, zna kako da ceni i život i ljude. Poznat je po tome što nesebično deli stečeno, tako da deo prihoda sa svojih koncerata Saša daje u humanitarne svrhe.
Popularni “kralj meraka” Čikagu je još jednom pokazao da se nije umorio od putovanja, publike i toga da uvek otpeva “još jednu za kraj”, zato sa nestrpljenjem čekamo naredne hitove i druženja sa Sašom.
Cafe Korzo je moderan kafić i bar koji se nalazi u zabavnom kvartu Lakeview-u. Kafe Korzo nudi odlične palačinke (slatke i slane), sendviče, salate, kroasane, kafu i čajeve kao i ćevape i pljeskavice. Za Vas služe pivo, vino i koktele.
Imaš pare, a nemaš vozača? Tu je MIT da te pojača. Kvalitetan tim za svakog čoveka, Danas pozoveš, sutra vozač čeka.
Mit Cdl Jobs Brookfield, IL recruiting agencija Vama na usluzi. Njihov glavni cilj je da spoje vozače sa odgovarajućim kompanijama. Imaju company vozače, lease operatore i owner operatore. U zavisnosti od toga koje su Vaše potrebe, javite im se ili posetite njihov website.
Transport svih vrsta robe i vozila od bilo gde u SAD do bilo gde u Srbiji i regionu.
Demars International, osnovan 1990. u Njujorku sa sestrinskom firmom Pinki Enterprises, Inc. osnovanom 2003. u Njujorku su kompanije sa licencom Američke Federalne Vlade za pružanje usluga međunarodnih transporta morem i vazduhom po principu “vrata do vrata”, od adrese pošiljaoca u SAD do adrese primaouca u Srbiji i okolnim zemljama.
Kao autorizovani agenti svih većih brodskih i avionskih prevoznika, specijalizovani smo u transportima čitavih selidbenih kontejnera, svih vrsta vozila i plovila, komercijalnih roba pa sve do malih pošiljki, internetskih kupovina i slanja paketa rodbini. Kompanija pruža profesionalnu i odgovornu uslugu.
Vodi je već 30 godina Dean Dujmović diplomirani inženjer transporta.
Dr Ivan Aksentijević je uspešan onkolog u Vašingtonu, i osnivač i predsednik humanitarne organizacije Serbian American Medical Association (SAMA), registrovane u Merilendu, u Sjedinjenim Američkim Državama.
Organizacija SAMA okuplja humane ljude u Americi koji žele da pomognu slanjem medicinske opreme i poboljšanjem zdravstvene usluge, posebno u malim medicinckim centrima širom Srbije gde je ta pomoć najneophodnija.
Rad članova SAMA organizacije je kompletno volonterski, i protok sakupljenih sredstava se može pratiti na njihovoj veb stranici. Velika želja ove organizacije je da proširi svoje članstvo i posebno da okupi što više lekara našeg porekla koji rade u Americi, koji bi kao stručni timovi mogli da pomognu našem narodu u Americi, u Srbiji i na Balkanu.
Intervju sa dr Ivanom Antonijevićem možete pročitati ovde.
Rečenica „Iz Čikaga izveštava Aleksandar Žigić“ je postala opštepoznata među televizijskom publikom. Aleksandar Žigić je dugogodišnji dopisnik domaćih medija iz Amerike. Iskustvo u novinarstvu gradi još od tinejdžerskih dana, a sada je jedan uspešan novinar sa dugogodišnjom uspešnom karijerom.
Otišao je u Ameriku kao student, željan novog znanja i uspeha, a njegovo umeće i talenat bili su prepoznati ubrzo po završetku studija. Bio je jedan od malo Jugoslovena koji su tada radili u američkim medijima. Smatra da je svoj posao radio savesno, objektivno i odgovorno i u kojoj god državi da je radio, njegov pristup poslu ostao bi isti.
Ambicije ka novinarstvu kod Vas su se probudile jako rano. Već kao tinejdžer ste imali autorsku emisiju na „Dvestadvojci“. Tada ste sanjarili da postanete dopisnik iz Amerike. Kako su izgledali Vaši novinarski počeci i zašto ste maštali baš o Americi?
Moja interesovanja ka novinarstvu i vođenju radio i TV emisija su se javila već sa devet godina. Napravio sam studio na mom radnom stolu sa kasetofonima i mikrofonima i snimao radio-emisije koje, naravno, tada nisu nigde emitovane. Na poklon sam dobio mali magnetofon od roditelja i onda sam se snimao, ali sam ujedno i pravio intervjue sa ukućanima. Tako sam, recimo, intervjuisao moju mamu Milku dok je nešto radila po kuhinji. Prvi put sam sa 15 godina započeo svoju karijeru na Radio Indexu 202, studentskom radio-programu, iako sam tek bio u drugom razredu srednje škole. Urednik na Televiziji Beograd Mladen Popović je čuo moju rubriku „Pet minuta za usmerenjake“ jednog dana i pozvao me da vodim Novogodišnji program, a onda i emisiju pod nazivom „Hit meseca“. Nakon godinu dana rada, morao sam prekinuti vođenje emisije zbog služenja redovnog vojnog roka. Snovi o Americi su krenuli kada se javljao tadašnji dopisnik iz Amerike Goran Milić. Ja sam ga onda jednom u klubu Radio Beograda pitao da se javlja za moju radio emisiju, što je on odmah prihvatio i uključivao se pozdravom „Nalazim se u Njujorku, na 19. spratu“. Poželeo sam i ja to isto da radim. U Ameriku sam otišao na postdiplomske studije, a plan mi je bio da završim studije i vratim se verovatno negde u Evropu da radim. Međutim, u Americi sam dobio šansu da nakon studija ostanem da radim godinu dana u struci, nakon što sam magistrirao televiziju i radio na Syracuse Univerzitetu. Prvi posao mi je bio mesto profesora radio i TV novinarstva na Chapman Univerzitetu u okrugu Orange County, Kalifornija. Iako je to u stvari bilo jako lepo, u to vreme me je nešto i dalje vuklo na Istočnu Obalu, pa sam radio i u Vašingtonu, Atlanti i Čikagu. Mnogi od prijatelja sa kojima sam bio na postdiplomskim studijama nikada nisu uspeli da dobiju posao u američkim medijima, jer je to jako konkurentna struka. A posebno je komplikovano kada dolazite sa strane, pošto morate perfektno znati jezik, dobiti dozvolu za rad, a sve to bez podrške porodice.
Jedna anegdota je obeležila Vaše studiranje engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, da li se kajete zbog toga? Ljudi sa našeg prostora retko se bave novinarstvom u Americi zbog jezičke barijere, koliko je teško usavršiti jezik i da li ste sretali naše ljude u američkim medijskim kućama?
U vreme studiranja, ponosio sam se sobom, sa obzirom na to da je moje poznavanje engleskog jezika bilo na visokom nivou. Rekao sam tada jednoj profesorki: „Vi ste mene oborili, ali ja bolje govorim engleski od Vas.“ Izjavio sam to pred profesorima i 50 drugih studenata u učionici. Zato me je obarala narednih 5 puta i ta izjava je produžila moje studiranje za još godinu dana. Ali, ni danas mi nije žao što sam to rekao, jer sam u to stvarno verovao. Prava je retkost da ljudi sa naših prostora rade u novinarstvu u Americi, a ponekada sam se osećao da sam jedini. To nije isto kao, recimo, kada se bavite kompjuterskim programiranjem jer je verovatno bar polovina ljudi u toj struci rođena izvan SAD-a. U Americi nije praksa da u medijima rade stranci, posebno iz nekadašnje Jugoslavije. Naći posao je, takođe, veoma teško. U Americi neki kažu kad se traži posao: ,,Nije bitno šta znaš, već koga znaš“. Ja u to nisam želeo da verujem i uvek sam sve radio na neki teži način, pa sam tako i posao tražio na osnovu svog obrazovanja i iskustva.
Aleksandar Žigić i Novak Đoković
Rečenica „Iz Čikaga izveštava Aleksandar Žigić“ je postala opštepoznata najava, dugogodišnji ste dopisnik RTS-a, među prvim voditeljima na Radiju B92, dobitnik mnogih priznanja, našli ste se u američkom magazinu Time, a novinastvom ste se bavili u mnogim prestižnim novinarskim kućama…
Kada sam bio na postdiplomskim studijama, početak je bio jako težak i neizvestan. Imao sam malu stipendiju za čije obnavljanje sam morao još dva puta da se prijavljujem. Nisam imao svoj auto, život je funkcionisao u skromnim uslovima. U Vašingtonu sam radio kao novinar na C-SPAN televziji. Tu sam rukovodio uključenjima uživo sa Kapitol Hila. Čak i kada je tu bilo deset drugih stanica, svi govornici na medijskim skupovima su uvek gledali u mene da dam znak kada da počne program, jer su znali da C-SPAN jedini prenosi sve uživo. Interesantno je da je druženje i atmosfera na poslu u redakciji C-SPAN bila srdačna. To je bila jedna sjajna grupa mladih i obrazovanih ljudi, prijateljski orijentisana, iako ta TV mreža ima inače veoma ozbiljan zadatak da izveštava sa svih važnih događaja u Vašingtonu i nalazi se preko puta zgrade Kongresa SAD. U Vašingtonu sam, takođe, vodio radio-emisije na srpskom jeziku na Glasu Amerike, obično dve emisije po smeni. Na CNN International-u sam tokom pet i po godina rada ispekao zanat uređivanja emisija i pisanja vesti, što mi u nekom tehničkom smislu omogućuje da radim na svakoj stanici, pošto su kompjuterski program i sam način organizacije rada vrlo slični u celoj zemlji. Velika je odgovornost bila raditi emisiju koja se emituje u 210 zemalja sveta i uređivati dva dnevnika u toku jedne smene. U Čikagu sam radio na TV stanicama CBS, NBC i Fox. Na NBC stanici sam radio 5 godina na jutarnjem programu, s tim da sam svaku subotu i nedelju radio od 2 ujutru do 10 ujutru. Moj zadatak je bio da napišem ili osvežim 40 vesti u jednoj smeni, tako da sam bio kao mašina za pisanje. U tom momentu sam već savladao stil novinarstva na engleskom da mi je pisanje vesti na tom jeziku bila rutina. Ali, tu više nije bilo dovoljno poznavati samo jezik i imati osećaj za pisanje, već treba poznavati i kulturu u Americi, način života, mesta, gradske ulice, četvrti. Kako sam menjao posao, tako su usledile i selidbe. Baviti se novinarstvom u Americi je veoma naporno, ali ja sam ostao dosledan svojoj struci. Pomenuli ste B92, ja sam inače izgovorio prve reči u studiju na dan kada je B92 otvoren, 15. maja 1989. godine, ali sam tri meseca kasnije otišao u SAD.
Aleksandar Žigić najzahtevnijim novinarskim zadatkom od strane američkih medija, smatra sledeće…
Možda zvuči i smešno sada, ali verovatno najzahtevniji zadatak je bio da napišem izveštaje o bejzbol utakmicama, posebno kada sam radio sa jednim od sportskih voditelja, Brusom Volfom, koji je autoritet za bejzbol u Čikagu, a ja o tom sportu znam vrlo malo. Ali, morao sam sve savršeno da propratim u nizu, plus da uskladim tekst sa video-zapisom i to sve sa specifičnim sportskim žargonom. Na kraju ipak nije bilo problema.
Aleksandar Žigić
Da li ima primetne razlike u radu u medijima u Americi naspram Srbije?
Jedna od razlika jesu smene. Retko ko ima redovno radno vreme. Prava je retkost ako radite u američkim medijima da imate slobodan vikend. Radno je za novogodišnje i božićne praznike, Dan zahvalnosti, radi se noću i radi se puno. Ima nekih medija u kojima su uslovi dobri, ali mnogi stalno povećavaju obim posla, a smanjuju honorar. Recimo, u nekim stanicama novinar za stolom radi i svoj posao i ono što je pre bio posao montažera i to za manje novca. Obim posla je uglavnom dosta veliki. Veliki broj ljudi je u stalnom strahu da može biti otpušten i onda prihvataju nepovoljno radno vreme i manje plate. Naravno, mali broj rukovodilaca i najpoznatijih voditelja i reportera ima ogromne plate. Ako se posao radi savesno, objektivno i odgovorno i imate ozbiljan pristup, svejedno je gde ćete raditi. Moram istaći i humanost ljudi. Kada smo se doselili u Atlantu, izbio je požar u zgradi gde smo stanovali. Izgorelo je preko sedamdeset stanova uključujući i naš. Izgubili smo bukvalno sve, sem nekoliko fotografija, a u to vreme su mi bili u poseti roditelji iz Beograda, a deca su bila mala. Ali, kolege sa CNN-a su nesebično organizovali pomoć za nas i donosili su nam svojim kolima nameštaj i odeću.
U vreme društvenih mreža i interneta, ljudi sve manje imaju vremena za televiziju, radio i štampu. Kakva je situacija u Americi po pitanju tradicionalnih medija i da li ekspanzija interneta znači i manje posla za novinare? Kakav je status medija?
Rekao bih da je najveća promena u načinu na koji se mediji prate, a to je danas pre svega preko telefona i drugih elektronskih uređaja. Srednjoškolci rastu uz telefone, klipove na TikToku, Snapchatu, Instagramu, prati se Netfliks i drugi striming servisi. Mislim da tu postoji opasnost jer nešto što je slabog ili neproverenog kvaliteta može doći do velikog broja gledalaca. Istraživanja, međutim, pokazuju da mladi kada zasnuju porodice i odu da žive u kućama u predgrađima gledaju puno televiziju, a danas su recimo i veliki TV ekrani postali dosta pristupačni. Ali, rekao bih da je gledanje po zahtevu sve rasprostranjenije. Sa druge strane, ljudi iz Srbije i regiona kao i desetine miliona drugih ljudi u Americi, iz Poljske, Rusije, Indije, Kine, Vijetnama, Argentine, gledaju televizije iz zemalja odakle su došli. To je nekada bilo preko satelitskih antena, a danas se gleda preko aplikacija. U stvari, na današnjim televizorima kao što koristite aplikaciju za HBO ili Showtime isto tako koristite aplikacije preko kojih gledate TV programe iz Srbije i regiona. Praktično se ni po čemu ne razlikuje. Mi smo kod kuće zadržali samo jednu kutiju za kablovsku televiziju, ali čak i kablovsku gledamo preko aplikacija. Znači, blizu sto posto programa gledamo preko interneta.
Aleksandar Žigić i Nikola Jokić
TV emisija „Srpska razglednica iz Amerike“ spaja Srbiju i prekookeansku Ameriku. Svakodnevno ste u kontaktu sa našim ljudima u Americi. Šta im najviše nedostaje pri pomisli na Srbiju i da li planiraju povratak?
Ljudi su došli sanjajući o nekom novom životu i pre ili kasnije većina ga i ostvari. Ali, istovremeno uvek misle na Srbiju, žele da im deca govore srpski. Mnogi uvek sanjaju o povratku, pa makar samo da imaju stan tamo i onda znaju da se kad tad mogu vratiti. Sa druge strane, ukoliko ljudi imaju decu koja pohađaju škole u Americi, taj povratak je komplikovaniji. Takođe, zavisi i od zanimanja ljudi. Ljudi koji su finansijski stabilni i jaki, ređe razmišljaju o povratku u Srbiju. Ali, neko ko je došao sam, ovde je par godina i ne poseduje dokumenta za stalni boravak, više je nostalgičan i aktivno razmišlja o povratku kući. Imam utisak da ljudi što su skorije došli, više razmišljaju o povratku. Oni koji su druga, treća generacija, kojima su babe i dede došli ovde i ovde su rođeni, ređe razmišljaju o životu tamo. Međutim, poslednjih godina sve više i oni posećuju Srbiju, oduševe se hranom, gostoprimstvom, bezbednim životom, lepom prirodom i žele da što češće da putuju u Srbiju.
Aleksandar Žigić trenutno uređuje radio-program „Radio Avala Chicago“ i vodi jednočasovni radio program svake subote. Kakvo je interesovanje među našim ljudima ka radiju i domaćim medijima i gde Vas još možemo čuti i videti?
Radio Avala Chicago na programu je subotom od 1 do 2 popodne na stanici WNDZ 750AM, kada najviše ljudi ima u Americi na putevima, što znači da je to vrlo povoljno vreme za slušanje radija. Ljudi, zbog manjka slobodnog vremena kod kuće, najviše slušaju muziku u autu. Radio se generalno puno sluša, a posebno što vam pruža mogućnost da na srpskom jeziku dobijete savete lekara, čujete vesti o predsedničkoj kampanji i vesti o životu u Americi. Radio Avala Chicago, takođe, ima 24-časovni program na radioavala.com i preko besplatne aplikacije na Google Play Store-u i App Store-u. Može se slušati besplatno u celom svetu. Baš danas sam saznao da program možete pratiti i preko aplikacije Balkan Radio Stanice. Upravo sam primetio da je slušanost 24-časovnog programa porasla 100 posto u poslednjih mesec dana. Sve priloge i emisije obično možete gledati i na mom YouTube kanalu, koji je samo u poslednjih mesec dana dobio 350 novih pretplatnika. Evo gde sve možete gledati emisiju Razglednica iz Amerike po vremenu u Čikagu:
RTS SVET: svake druge subote u 5:30 ujutro i 7 uveče. Pratite emisiju besplatno svuda u svetu preko RTS Planete, kao i preko MTEL aplikacije (GO4TV), BN Sat: svake subote u 7:30 ujutro i 7:30 uveče i sredom u 6:45 ujutro. Pratite je preko MTEL aplikacije (doskorašnji GO4TV), kao i preko Balkaniyum-a, TV Balkan, Fast TV i drugih aplikacija, TV AS: nedeljom u 1 popodne i sredom u podne. Pratite je preko MTEL ( GO4TV ) i EON (doskorašnji nettvplus) aplikacije, TV LAV: ponedeljkom u 8 uveče i petkom u 11 uveče. Pratite je preko MTEL i EON (nettvplus) aplikacije. Emisije takođe možete gledati preko mog YouTube kanala. Za sve informacije možete nam pisati na radio@radioavala.com ili nas pozvati na 1-224-286-4383.
Aleksandar Žigić je autor mnogobrojnih emisija kako u Srbiji, tako i u Americi. Radio je intervje sa Novakom Đokovićem, košarkašima Nikolom Jokić, Anom Dabović, Nikolom Bogdanović mnogobrojnim fudbalerima, bio u poseti Karađorđevićima u Milvokiju, izveštavao o izborima. „Razglednicom“ se i dalje trudi da slikom i glasom ne dozvoli da naš narod u Americi bude zaboravljen. Izveštavao je i o događajima iz cele Amerike i Kanade, od festivala na Floridi do Kalifornije i Vindzora u Kanadi, mada najviše u Čikagu i široj okolini, takođe je imao priliku da izveštava i iz Evrope o srpskoj zajednici u Cirihu. Aleksandar Žigić je novinar koji je dokazao da je velikim trudom moguće graditi uspeh u prekookeanskoj Americi. Uprkos jezičkoj barijeri i visokim američkim standardima, izborio se da ostavi svoj lični pečat u novinarstvu i da time ostane poznat kako srpskoj, tako i američkoj publici.
PIŠE: ANDRIJANA ŽIVANOVIĆ I FOTO, VIDEO: PRIVATNA ARHIVA
Ove godine se možete prijaviti za Diversity Visa Program ili Green Card Lottery, odnosno lutriju za dobijanje Zelene karte Sjedinjenih Američkih Država. Zelena karta se dobija preko programa američke vlade, a u Ameriku preko ovog programa godišnje dođe 50 hiljada ljudi iz raznih zemalja.
Rok za prijavu traje od 7. novembra do 10. novembra 2020. godine, a popunjavanje prijave za DV-2022 vrši se na sledećem sajtu.
Instrukcije za popunjavanje aplikacije na engleskom jeziku su na ovom linku, gde je prvo potrebno proveriti da li se zemlja iz koje aplicirate nalazi na listi zemalja koje ispunjavaju uslove za učestvovanje u programu.
Uslovi za apliciranje su sledeći:
– Završena četvorogodišnja srednja škola (ne vanredno), odnosno ukupno 12 godina osnovnog i srednjeg obrazovanja. Završen četvrti stepen vanredno može da dođe u obzir samo ako je neko upisao četvrtu godinu odmah nakon završene trogodišnje srednje, dakle ako nije bilo prekida u školovanju, ili – Dve godine radnog iskustva.
Ne kvalifikuju se sva zanimanja! Posetiti sajt i proverite koja se zanimanja kvalifikuju (zanimanje mora imati ocenu 7 ili više – tražiti Specific Vocational Preparation – SVP).
Nikada ne popunjavati više puta aplikaciju, već samo jednom, jer u suprotnom dolazi do momentalne diskvalifikacije!
U sledećim redovima pročitajte kako izgleda sama aplikacija i kako se možete prijaviti za dobijanje Zelene karte.
Izgled aplikacije:
Part One – Entrant Information (Prvi deo – Informacije o učesniku).
1. Name – Ime
Last/Family name, First Name – Uneti prezime i ime, dok za opciju Middle Name ne unosite ništa, odnosno označite Not applicable ili kako je ponuđeno. Bitno: ovde se ne stavlja ime oca! Kod nas uglavnom niko nema srednje ime. Samo ukoliko neko zaista ima srednje ime, unosi ga u ovo polje.
Uneti podatke kao u pasošu, međutim, bitna napomena je da se koristi engleska abeceda (dakle, slova bez kvačica, tzv. ,,ošišana’’ latinica). Primeri:
Đorđević u pasošu – u aplikaciju uneti Dordevic,
Šoškić u pasošu – u aplikaciju uneti Soskic.
2. Gender – Pol (Male – muški/Female – ženski).
3. Birth Date – Datum rođenja (obratiti pažnju – prvo se unosi mesec, dan pa godina).
4. City Where You Were Born – Grad u kome ste rođeni (uneti ime grada na isti način kao što je objašnjeno kako napisati ime koristeći englesku abecedu).
5. Country Where You Were Born – Zemlja u kojoj ste rođeni (izabrati sa liste).
6. Country of Eligibility for the DV Program – Zemlja iz koje se kvalifikujete za DV program (aplikacija sama popuni da je to ista ona zemlja u kojoj ste rođeni, stavka broj 5).
7. Passport – Pasoš. Ovde postoji deo pod A i B, popuniti deo pod A (deo B spada u izuzetke; ukoliko vas interesuje ko ovde spada, pročitati uputsva data na sajtu):
A) Passport Information – Informacije o pasošu
Name on Passport – Ime u pasošu. Last/Family name, First Name – Uneti prezime i ime. Za opciju Middle name ne unosite ništa, odnosno označite Not applicable.
Passport Number – Uneti broj pasoša,
Passport Expiration Date – Datum isteka pasoša (ponovo obratiti pažnju – prvo mesec, dan pa godina),
Country/Authority of Issuance – Zemlja/Organ izdavanja.
8. Entrant Photograph – Fotografija učesnika (primeri fotografija i uputstvo kako fotografija treba da izgleda potražite na linku). Savet je da se slikate u fotografskoj radnji i da fotografija bude svežeg datuma. U uputstvu svakako piše da fotografija ne sme da bude starija od 6 meseci.
9. Mailing address – Adresa na koju želite da dobijete poštu, može da bude ista kao adresa na kojoj živite ili može biti neka druga.
In Care Of (optional) – Adresa na kojoj vas mogu kontaktirati kada ne živite kod kuće, odnosno na adresi na kojoj ste prijavljeni.
Address Line 1 – Adresa 1 (ovde bi trebalo uneti adresu na kojoj ste prijavljeni).
Address Line 2 (optional) – Adresa 2.
City/Town – Uneti ime grada (koristeći englesku abecedu).
District/Contry/Province/State.
Postal Code/Zip Code – Poštanski broj.
Country – Država.
10. Country Where You Live Today – Država u kojoj sada živite.
11. Phone number (optional) – Broj telefona, ukoliko ne želite, ne morate ga ostaviti.
12. E-mail Address – Uneti mejl adresu. Ukoliko budete izvučeni za ovaj program, ovo je mejl adresa koju će ambasada koristiti da komunicira sa vama. Obavezno neka bude ona koju stvarno koristite, kasnije nećete moći da je menjate i zbog ovoga možete izgubiti pravo na dobijanje vize.
13. What is the highest level of education you have achieved, as of today? – Koji je najviši nivo obrazovanja koji ste ostvarili do danas?
Važno: unosi se samo ono što je do trenutka popunjavanja aplikacije završeno. Na primer ukoliko vam je ostalo malo da završite master, unećete da imate završene osnovne akademske studije. Ili ukoliko studirate, a niste još uvek završili fakultet, u aplikaciju unosite da imate završenu srednju školu.
14. What is your current marital status? – Koje je vaše trenutno bračno stanje?
Ne unose se parovi/verenici, niti parovi venčani samo u crkvi. Ukoliko unesete da ste venčani, priznaju se samo supružnici kojima je brak sklopljen u opštini.
15. Number of Children – Broj dece. Decu mogu unositi supružnici u aplikaciju, ali se unose samo deca do 21 godine starosti. Deca moraju imati pasoš da bi se njihovi podaci mogli uneti u aplikaciju (nije bitno da li se radi o tek rođenoj bebi). Unose se podaci o deci i ako ne žive sa vama, kao u slučaju razvoda.
Ukoliko se desi da vam istekne pasoš nakon apliciranja, a budete izabrani i treba da odete na razgovor, ponesite sa sobom novi pasoš, kao i onaj koji je istekao, a na osnovu kog ste podneli prijavu).
Rok za odlazak u SAD nakon dobijanja vize je oko 6 meseci.
Nakon uspešnog popunjavanja aplikacije obavezno sačuvati broj potvrde, tj. confirmation number. Sačuvajte, a najbolje odštampajte, stranicu sa podacima koji su vam neophodni prilikom provere da li ste izabrani za program.
Napomena je da nećete biti kontaktirani da li ste izvučeni za dobijanje Zelene karte, već sami proveravate status vašeg zahteva na sajtu u periodu od 8. maja 2021. do 20. septembra 2022. godine. Bez podataka sa ove potvrde ni na koji drugi način nećete moći da proverite da li ste izabrani za program!
Za sve ostale dodatne informacije i nedoumice koje možete imati, pogledajte ovaj koristan snimak.
Miss Serbian Diaspora USA 2020 održan je 26. septembra, ne samo u Čikagu, već na više različitih lokacija širom Amerike. Među lepoticama srpskog porekla najviše se istakla Jelisaveta Ranđelović, studentkinja arhitekture sa prebivalištem u Čikagu. Ova osamnaestogodišnja devojka, rodom iz Zaječara, ponela je laskavu titulu najlepše Srpkinje na ovoj, sticajem okolnosti, nesvakidašnje održanoj manifestaciji, podržanoj i od strane Generalnog Konzulata Srbije u Čikagu, kao i kompanije Miss YU iz Beograda.
Čikago je sijao od lepote! Titulu prve pratilje ponela jeMarija Lačku iz Los Anđelesa, dok je za drugu pratilju izabrana Ivana Marković iz Čikaga. Specijalne nagrade A.S.A.P. fondacije dobile su i Gala Kalević, studentkinja Univerziteta Kolumbija iz Nju Jorka, kao Miss akademik i Tijana Živanović iz Čikaga, kao Miss šarma.
Putem internet platforme ZOOM osmočlani žiri izabrao je javnim glasanjem mladu i perspektivnu Jelisavetu za Miss srpske dijaspore, koja će automatski učestvovati i na izboru za Miss Srbije 2021.
„Naše pripreme i čitava kampanja koja je bila onlajn, trajali su dva meseca, a trudili smo se da iskontaktiramo sve naše srpske zajednice širom zemlje. Finale je trebalo da bude preko Zoom platforme, međutim, s obzirom na činjenicu da je veliki broj prijavljenih kandidatkinja dolazio iz Čikaga, odlučili smo da upravo u Čikagu odradimo taj ‘Live’ segment” – kaže za naš portal Marina Schwabic, predsednica American Serbian Association for Prosperity (A.S.A.P.), koji je organizovao ovaj konkurs.
S obzirom na nešto drugačije izdanje ovogodišnjeg Izbora za Miss srpske dijaspore, devojke su se predstavile putem video poruka i Zoom aplikacije, za razliku od tradicionalnog načina predstavljanja, kada se ovaj segment odvija na stejdžu neposredno pred glasanje. Snimak sa generalne probe pogledajte ovde. Ona najlepša trebalo je da poseduje, pored nesporne fizičke lepote, sve one kvalitete koje bi je učinili pravim ambasadorom srpskog naroda i kulture:
„Mislim da smo napravili pravi izbor. Iako je fizički izgled jako bitan, pri selekciji devojaka vodili smo se time da ona treba da bude, najpre, univerzitetski obrazovana, da ima jasnu viziju budućnosti, da je posvećena onim običajima koje mi kao srpska dijaspora negujemo, a to su porodica, poštovanje srpske kulture i tradicije, poštovanje istorijskog nasleđa, odnos prema našoj crkvi…” dodaje predsednica ove asocijacije.
Ubedljivo najviše glasova žirija dobila je Jelisaveta Ranđelović, devojka koja je ispunila sve neophodne kriterijume i „zahteve” po pitanju lepote, kako spoljašnje, tako i one unutrašnje.
Jelisaveta, ali i njene pratilje Marija i Ivana, pored laskavih titula, dobile su i sedmodnevni all-inclusive boravak u Lux hotelu za dve osobe, zahvaljujući donatoru – pokrovitelju ove manifestacije, kompaniji Karisma Hotels & Resorts.
Jelisavetu, pored vrednih nagrada, u narednom periodu očekuje i ogroman publicitet, ona će dobiti adekvatnu promociju tako što će prisustvovati velikom broju događaja od važnosti, kao ambasador srpskog naroda i kulture, ali i trenutno najlepša devojka srpske nacionalnosti. Pored svega navedenog, Jelisaveta je ovom pobedom sebi zagarantovala učešće na velikom finalu izbora za Miss Srbije, koje će biti održano naredne godine.
Izbor za Miss srpske dijaspore održan je u poznatom čikaškom restoranu „Skadarlija”. Stručni žiri, na čelu sa Vesnom De Vinčom, predsednicom kompanije Miss YU, činili su i Katarina Radivojević, proslavljena srpska glumica i koordinator za kulturu Generalnog Konzulata Srbije u Njujorku, Jelena Mandić, bivša Miss Srbije i Crne gore i naša predstavnica na Miss Universe, kao i Nancy Pešić – Prva pratilja Ms Woman California US 2020.
Od sponzora u žiriju su se našli i Ivana Cvetković ispred Cromex Logistics i Bojana Živanović iz CEO Pronto Logistics-a, Miloš Đorđević ispred portala Chicago Dešavanja US i Aktuelnosti US i Plus Radio US, kao i Mile Vujnović, generalni menadžer restorana „Skadarlija“.
Galeriju fotografija sa izbora za Miss Serbian Diaspora USA 2020 pogledajte ovde.
Osetite duh Evrope u Čikagu! Dođite i isprobajte našu kafu i ukusne deserte!
Nudimo Vam širok asortiman tradicionalnih evropskih peciva, bezalkoholnih pića, tople čokolade, čaja i smutija.
Uz ljubazno osoblje i mogućnost izbora sedenja unutra ili na terasi, Cafe Utjeha je mesto za odmor, pogotovo kada želite sebi da priuštite nešto posebno.
Radno vreme Cafe Utjehe je svakoga dana od 7 do 20 časova.
Za firmu Kale Realty rade brokeri koji su profesionalni, uljudni i posvećeni. Oni će se izuzetno brinuti o Vama i raduju se što će Vam pomoći u postizanju vaših ciljeva u vezi sa nekretninama!
Jedan od njih je i Vladica Milosavljević, iskusan „Real Estate Agent“ u Čikagu.
Mina Nikolić je Vaš zastupnik za nekretnine koja opslužuje područje Čikaga, specijalizovano za stambene nekretnine u zajednicama na severnoj obali i predgrađima severozapada. Mina je pohađala škole u Čikagu, a postdiplomske studije iz menadžmenta stekla je na Univerzitetu Northeastern Illinois i diplomirala poslovnu administraciju na koledžu Wilbur Wright.
Svojim obrazovanjem i znanjem pomoći će Vam da prodate nekretninu ili kupite svoju kuću iz snova!
Mina Nikolic is your ‘to go to’ real estate advocate serving the Chicagoland area specializing in residential real estate in communities in the North Shore, and Northwest suburbs. Mina attended Chicago schools, and received her Bachelor Degree in Management from Northeastern Illinois University and her Associate Degree in Business Administration from Wilbur Wright College. Her education assures that her client’s experience a well-managed transaction process as well as a detailed education on the market to make confident decisions.
Enterprise Realty Brokers je osnovana 2005. godine od strane Duška Čučkovića. Duškova ideja je bila da nudi najbolje usluge za najbolju moguću cenu. Mi se trudimo da pomerimo granice u pružanju usluga pri kupovini ili prodaji nekretnina, a sve kako bi izgradili vezu sa svojim klijentima na duge staze. Naš fokus je kupovina i prodaja nekretnina u čikaškim okruzima Cook, Lake and DuPage County.
Koristeći najnovije tehnologije i informacije mi menjamo način razmišljanja o nekretninama i štitimo naše klijente od loših i neisplativih investicija.
Svaka nekretnina je investicija. Naš cilj je da sačuvamo Vaš novac i ulog u nekretnini koliko god možemo. Ako prodajete nekretninu preko nas, sačuvaćete i do $10,000 koristeći naše usluge. Ako kupujete nekretninu koristeći naše agente, mi ćemo vam dati i do $1,000 za troškove preseljenja ili zatvaranja kredita. Nijedna druga agencija u Čikagu ne nudi takve uslove.
Naši agenti rade kao tim. Kada počnete da radite sa nama, dobićete agenta koji će vas predstavljati, ali ćete isto tako dobiti i kompletan tim ljudi u pozadini, koji će se truditi da ispune sve vaše zahteve u vezi nekretnina.
Mi verujemo u snagu i vrednost dobre komunikacije sa klijentima. Svakodnevno smo Vam na raspolaganju, putem telefona i emaila.
Najpopularniji proizvod portala Chicago Desavanja!
Plus Radio – Vaša pozitiva
Nastojimo da Vam kvalitetnom muzikom sa Ex-YU prostora ispunimo svaki Vaš dan!
Zdrav humor, ozbiljne priče, live uključenja i dobra muzika – naši su ciljevi!
Najpozitivniji hitovi domaće muzike – 6 radio stanica (Zabavna, Hit, Narodna, Nostalgija, ’90 i Klinci) Vesti, Zanimljivosti, Oglasi, Izvođači i Kalendar dešavanja za teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.
Pozitivno Jutro svakog radnog dana od 7h do 9h (CDT)
RE/MAX je lider u bavljenju nekretninama još od 1989. godine. Naša firma iskustvom i znanjem pomaže klijentima u procesu kupovine i prodaje. Ukoliko tražite kuću u Glenview i predgrađima Čikaga, naši iskusni prodajni agenti će Vam rado izaći u susret.
RE/MAX u odnosu na konkurenciju:
– Poseduje profesionalnije, efikasnije i produktivnije prodajne savetnike!
– Prodaje Vašu nekretninu brže!
– Nadmašuje konkurenciju u broju prodatih nekretnina!
RE/MAX maksimalno oglašava prodaju Vaše kuće na brojnim kako internacionalnim, tako i nacionalnim i regionalnim sajtovima koji dostižu veliki broj poseta mesečno!
RE/MAX je ime kojem se veruje! 70% ljudi koji zatraže naše usluge dolaze po preporuci naših bivših klijenata! Ova činjenica dovoljno govori o kvalitetu usluga, profesionalnosti osoblja, kao i poverenju i ugledu koje imamo kod ljudi sa kojima sarađujemo!
Nadamo se da ćete nam dati priliku da zadobijemo Vaše poverenje i pružimo Vam uslugu u najkraćem mogućem roku!
Style Travel USA je firma koja ima dvanaestogodišnje iskustvo iz oblasti avio-prevoza i putovanja. Specijalizovani smo za saradnju sa svim zajednicama i teritorijama bivše Jugoslavije, kao i Balkana.
Ponosimo se time što Vam možemo pronaći najbolje avio-karte, a naš korisnički servis je 100% siguran. Uvereni smo u to da ćemo Vam pronaći bolju ponudu karata za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu od bilo koje druge kompanije.
Ukoliko nađete bolju ponudu, prilagodićemo cenu i dati Vam vaučer od $50 za naredni let.
Serbian Mirror ili Srpsko ogledalo je nezavisni mesečni list Srba u Sjedinjenim Američkim Državama. Zahvaljujući urednici Slavici Petrović, ovaj se list hrabro bori i traje već punih jedanaest godina. Predstavlja sponu između dijaspore i zavičaja.
Ogledalo Vas obaveštava o interesantnim događajima, kao i ljudima iz Vaše sredine. Takođe, nudi mogućnost oglašavanja, kao i mogućnost godišnje pretplate na list.
Informacije o oglašavanju u listu Ogledalo možete naći na web sajtu lista.
