Posle više od 13 godina, Seka Aleksić se vratila na turneju po Americi, a njeni nastupi izazvali su ogromno interesovanje publike.Turneju je završila nastupom u Compas Areni i to u organizaciji Music star-a i Atlanta Balkan Entertaimenta. Turneja joj je posebno značajna ne samo zbog susreta sa fanovima, već i zbog nove životne uloge – sada je putovala ne samo kao muzička zvezda, već i kao majka dvoje dece.
„Mnogo se toga promenilo od poslednje turneje po Americi. Danas sam žena s više iskustva, majka i supruga, ali i dalje ona ista Seka koja voli svoju publiku i scenu,“ rekla je pevačica pred početak turneje. Iako publiku doživljava slično bez obzira na lokaciju, ističe da su stare pesme uvek one koje ljudi najviše vole i traže.
Tokom karijere sarađivala je sa brojnim kompozitorima i tekstopiscima, a posebno izdvaja Sašu Lazića, koji je napravio prekretnicu u njenom muzičkom izrazu, i Dragišu Bašu, autora pesme Rođena s vukovima, koja je tek poslednjih godina dobila zasluženu pažnju publike. Kada bi birala nekoga za duet, bez razmišljanja bi to bio Zdravko Čolić, koga smatra najvećom muzičkom zvezdom na Balkanu.
Kao neko ko vodi dinamičan život između scene i porodice, Seka priznaje da joj je podrška najbližih ključna. „Mene najviše podržava moj suprug, moji prijatelji i saradnici. Uvek biram dobre ljude oko sebe, jer je to osnova svakog uspeha,“ kaže ona.
Planovi za budućnost su joj jasni – 23. aprila, na svoj rođendan, planira da objavi tri nove pesme, a nakon toga i veliki koncert u Beogradu. „Moj posao, pored porodice, uvek mi je prioritet. Trudim se da snimam kvalitetne pesme i da pružim publici najbolje od sebe.“
Za kraj, Seka ističe ono što je vodi kroz karijeru i život: „Sve se može kada imate dobru organizaciju i prave ljude oko sebe. Moja porodica je moj oslonac, a muzika moja strast.“ Turneja po Americi još jednom je dokazala da njena ljubav prema muzici ne bledi, bez obzira na sve promene koje život donosi.
Senida Hajdarpašić, poznatija kao Senidah, pevačica iz Slovenije koja je osvojila region nesvakidašnjim izgledom, zanimljivom bojom glasa i neizmernim talentom trenutno je jedna od najpoznatijih izvođača upravo zbog svoje autentičnosti.
Kada se na sceni pojavila pevačica, publika je jednoglasno pevala od prve do poslednje pesme koju je izvela. Time je ova Senidah dokazala zašto i zbog čega toliko vredi. Iako retko daje izjave za medije, bila je raspoložena da nam odgovori na nekoliko pitanja.
Pre samo nekoliko dana si stigla sa svojom ekipom u Čikago pa iz prve ruke kakvi su utisci?
Volimo da dođemo u Ameriku, prvi put je da smo malo duže u Čikagu, jako nam se dopada i žao mi je što moramo da idemo već sutra, ali vratićemo se vrlo brzo ako nas pozovete.
U okviru ove mini turneje imaćete tri nastupa, ali svakako ona udarna vest je da je prošle nedelje izašao tvoj novi album. Hoće li publika biti u prilici da čuje neke od novih pesama?
Naravno da hoće, danas zapravo premijerno predstavljamo novi album, ne čitav, ali će publika čuti neke od novih pesama.
Sa kim si sarađivala na albumu i kakve su kritike?
Kritike su jako pozitivne, svima se dopada i meni se jako dopada od prve do zadnje pesme i mogu da ga slušam satima. Sarađivala sam sa grupom žena koje se zovu “Žene”. One su jako specifične u tom svom etno stilu. Radile smo pesmu “Senida”, a sarađivala sam i sa Surilom na pesmi “Magdalena” koji je top lik.
Muzikom se baviš duže od deset godina i publici si se prvi put predstavila pesmom “Pustinjom” posle čega si radila sa bendom MAFF iz Slovenije. Svirali ste pop, rok i bluz pa otkud Senidah u trep-repu?
“Pustinjom” je bila prva moja pesma i tu sam već pokazala kako želim da idem u tom nekom pravcu RNB, hip-hopa i trepa. Onda sam se spojila sa dečkima gde je više bio taj momenat roka, popa i bluza, pa sad kada sam solo počela sam sve da kombinujem.
Početak tvog vrtoglavog uspona na Balkanu se vezuje za pesmu “Slađana” koju si snimila 2018. godine. Ko je zapravo Slađana iz pesme?
Slađana smo svi mi koji želimo neku ljubav, kojima se nešto dešava, a u stvari se ne dešava ništa, nešto što je jako toksično, svi mi.
Za tebe kažu da si ženski Trevis Skot, jesi li imala nekad uzora, kome se najvise diviš?
Uvek sam volela da slusam Mery J. Blige, volela sam da gledam kako se ona ponaša na stejdžu, možda ta neka energija. Nije da sam kopirala nekoga, ali volim da je gledam kako nastupa, a muškarci su svi prejaki i energični.
Kada nastupaš publici se daješ nesebično, pevaš uglavnom o ljubavi. Šta je to što tebe pokreće, koji je to vajb?
To je uglavnom život i emocije iz života. Ne pevam samo o ljubavi, pevam i o mišićima.
Bliži se kraj godine, kada se osvrneš kakva ti je bila protekla i da li bi menjala nešto?
Ja tu ništa ne bih menjala. Dolazi Nova da tu nešto dodamo i malo da odmorim od svega što sam radila, tako da je taman.
Šta sledi po povratku na Balkan sa ove mini turneje, osim toga što ćeš promovisati novi album?
Imam puno najavljenih nastupa, spotovi se snimaju za neke nove pesme, mislim da imam čak 11 nastupa u decembru, a onda sledi kratak odmor.
Na kraju nam je priznala da bi zbog dobre pesme naučila bilo koji jezik. Trenutno kaže da peva “balkanskim jezikom” koji je mešavina srpskog, htvatskog, bosanskog, slovenačkog i crnogorskog. Ova balkanska trep-rep diva u okviru svoje turneje nastupiće i u New Yorku i St. Louisu. Ispunila je svoje obećanje i publici u Čikagu ostavila prelepe uspomene sa koncerta za koji se tražila karta više.
PIŠE: ANDRIANA BJEDOV I FOTO: MIRKO BJEDOV/ Printscreen instagram/senida_h
Proteklog vikenda u subotu 29. oktobra Čikago je u Compas areni ugostio pevačicu narodne muzike Andreanu Čekić i njen bend, rok pevača sa izuzetnim glasom i pojavom Amera Čengića Čengu i jednog od najbolljih harmonikaša Srbije Acu Nikolića Čergara.
Organizatori Balkan Sound Promotion su se ovoga puta potrudili da publika uživa u lepom raspoloženju i da zadovolje svačiji ukus. Bilo je za svakoga po nešto, od poznatih Andreaninih hitova do čistog roka. Vidno raspoloženi podelili su svoje utiske sa nama.
Poštovana Andreana Vi ste neko ko je dobro poznat ovdašnjoj publici, završavate Američku turneju večerašnjim nastupom pa kakve utiske nosite?
Ovo je jako važan koncert jer je finalni, svi su koncerti važni naravno, ovo je veliki prostor, a Čikago je grad sa najviše naših ljudi. Utisci su super, odlično smo se provodili, a sa Čengom smo se odlicno uklopili. On je izuzetan umetnik i drug, jako je interesantna osoba. Momci iz benda su mi kao braća, gledam ih kao da su moja familija i stalno smo zajedno. Neizostavan je i organizator Ibro Šarić koji uvek gleda da je sve kako treba i da nikome ništa ne fali. Već smo sarađivali ranije, tako da se sve to samo nastavilo.
2018. godine ste proglašeni za pevačicu sa najvećim hitom za pesmu “Cipele “ i pesma je još uvek rado slušana. Šta Vam publika najčešće traži da pevate?
Traže moje pesme, bilo je onih koji traže da čuju “Cipele”, ima onih, a to je uglavnom ženska publika koji žele da čuju balade poput “Ljubav kada padne mrak” i “Srećo pojavi se”, a onda kako veče odmiče traže pesme od Šemse. Mi smo tu da ispunjavamo želje koliko možemo. Jako sam srećna zbog toga što naš nas narod i ovde na drugom kontinentu nije zaboravio tu našu pravu muziku, da li to bila narodna ili rok, tako da hvala svima koji su dolazili i koji su tu večeras sa nama.
Čije pesme pored svojih rado pevate?
Ne mogu da kažem, sve mi se sviđaju od Cece, Brene, Dragane. Sve zavisi šta ima u tom tekstu, da li ima nešto što mene lično podseća na mene i tako ja biram pesme. To su pesme koje uglavnom govore o ljubavi i koje su lepe i za svirku i za pevanje i vidiš prosto na šta narod reaguje.
Šta Vam je u planu po povratku sa ove turneje, čime ćete publiku obradovati?
Imamo puno posla, vikendi su već ugovoreni. Upravo je izašla nova pesma, duet sa Aleksandrom Mladenović. Već ima million pregleda i ovom prilikom želim da pozdravim i Aleksandru i Saška i sve koji su vredno radili na ovom projektu dok sam ja bila ovde. Što se tiče mojih solo pesama, uskoro ulazim u studio, već sam neke pesme izabrala i treba da ih snimim. Jedva čekam ulazak u studio i snimanje spotova.
I pevač roka sa izuzetnim glasom, pojavom i harizmom, neko ko je oduševio publiku kako u Srbiji, tako i ovde u Americi je rado podelio svoje utiske sa ove turneje.
Kako je protekla ova turneja iz vašeg ugla i kako je bilo sarađivati sa Andreanom ?
Sve ono što sam doživeo što se tiče rok scene, doživeo sam sa Andreanom Čekić, koja je izuzetan performer, saradnik i kolega. Samo smo dokazali da rok i narodna muzika mogu ići zajedno. Nadam se da će tako i ostati. Gde god smo nastupali ljudi su oduševljeni sa onim što ona i ja nosimo kao performeri za tu jednu noć.
Čenga ovom prilkom želim da Vam čestitam na pobedi u muzičkom takmičenju “Nikad nije kasno”. Konkurencija je bila velika, jeste li očekivali pobedu?
Konkurencija je bila velika i jaka, jedna od najjačih koliko sam mogao čuti od producenata. Eto dobio sam prvu nagradu,a da li sam očekivao, ja sam to više puta rekao do sada da svi uvek očekujemo najbolje. Da sam lično očekivao pobedu nisam, nisam hteo da budem toliko direktan i da kazem sam sebi “Da pobediću”, tako i da nisam pobedio ja sam pobednik sam sebi.
Jeste li snimili do sada nešto ili Vam je to tek u planu?
Snimljene su tri pesme u ono vreme dok sam se takmičio, malo je nezgodno raditi jer smo na dva različita kontinenta. Pesme su gotove, ali trebamo uraditi još i spotove. Prva bi trebala izaći krajem ove godine, a ostale dve će izlaziti u toku naredne godine.
Uz Andreanu i Čengu ni harmonikaš Aca Nikolić Čergar nije krio zadovoljstvo i oduševljenje prijemom kod publike. Spoj narodne muzike i roka pokazao se više nego dobar, a sa sobom će kako kažu poneti samo lepe uspomene sa gostovanja po Americi.
Erupcija dobre energije i čistog rock and roll-a na jednom mestu dogodila se u subotu 1. oktobra kada su se na bini pojavila dva legendarna benda: Riblja Čorba i Van Gogh. Čak sat vremena pre samog početka koncerta u prepunom prostoru Joe’s live nestrpljivo se čekalo na prve tonove. Među publikom mogle su se primetiti sve generacije, od onih vernih fanova, veterana Riblje Čorbe do onih nešto mlađih koji vole malo žešći zvuk Đuleta i njegovih momaka, a sve u organizaciji Pure Live Music.
Iako postoje već 36 godina momci Van Gogha Zvonimir Đukić- Đule, Srboljub Radivojević- Srba i Dragan Ivanović su jedva čekali susret sa publikom. U glas su se pevale pesme: “Neko te ima noćas”, “Klatno”, “Gloria”, “Mama” i mnoge druge. Pred sam početak koncerta Đule nam je srdačno odgovorio na nekoliko pitanja.
Sinoć ste uspešno završili koncert u Torontu, večeras nastupate u Čikagu i ovoga puta binu delite sa Ribljom Čorbom. Kakva su vaša očekivanja?
Mi smo stari drugari od davnina, od samih naših početaka i nekako to drugarstvo traje decenijama i evo nastavlja se. Sinoć smo bili u Torontu, publika je bila fantastična, van svih očekivanja i što je najlepše sve generacije su bile prisutne. Tako smo trubili u čast gitarama i kao i moje ime Zvonimir zvali smo na mir i na radost i zagrljaj, i verujem da ce tako biti i večeras.
Nastali ste 1986. godine i uprkos svim dešavanjima uspeli ste da opstanete do danas, rock and roll je zapravo opstao na našim prostorima zahvaljujuci vama. Koliko je upornosti, volje i želje trebalo za tako nešto?
Jedni smo od mnogih koji veruju u bolje sutra, nismo fanatici, mi smo oni koji notama i stihovima na čarobnom letećem ćilimu želimo da od generacije do generacije zagrlimo ljude i da ih nekim lepim mislima prevedemo sa jedne strane na drugu.
I nakon 36 godina postojanja vi se i dalje sa istim entuzijazmom spremate za koncerte i dalje se radujete ljudima. Šta je to što vas pokreće?
Pa onaj čovek koji se ujutru probudi, a ne obraduje se tom novom danu i ne prigrli ga i ne upiše ga u tefter života kao radostan dan, bojim se da nema čemu da se nada. Živimo muziku i živimo za muziku, živimo od muzike i verujem da bez muzike ne bismo umeli da plivamo i plutamo ovim” Morem bez obala” koje se zove život, nekad ovakav ili onakav, kojeg volimo, a tako vaspitavamo i svoju decu.
Za kraj Đule je svojim fanovima poručio:”Ja volim da kažem da je izgubljeno samo ono čega smo se odrekli, nemojte se odreći lepote života, čuvajte decu, ne gledajte rijaliti programe, budimo vesli i nasmejani i na prvom mestu zdravi.”
Nakon njihovog nastupa koji je trajao skoro dva sata na binu su se popeli veterani rocka. Vidno raspoloženi članovi benda: Miroslav Milatović- Vicko, Vidoja Božinović- Džindžer, Nikola Zorić i Ivan Stanković na čelu sa Borom Đorđevićem krenuli su da ređaju pesme koje su obeležile mnoge mladosti, ali i one novije, a Bora se potrudio da između pesama zabavi publiku svojim šalama i komentarima. Ređale su se pesma za pesmom, publika je svaku od njih ispratila u glas, a atmosfera nije jenjavala do samog kraja koncerta koji je trajao više od četiri sata. I Bora je kroz razgovor nakon koncerta bio pun lepih utisaka.
Poštovani Boro upravo se završilo jedno lepo veče, prepuno emocija. Kakvi su Vaši utisci nakog ovog koncerta?
Zaista je bilo puno emocija i nostalgije. Dugo nismo bili ovde u Čikagu, skoro smo zaboravili da je publika ovako moćna.
Napisali ste pesme za 20 albuma, koliko Vam je teško izdvojiti one koje će se izvoditi na koncertu?
To je uvek problem, onda u prvom delu bacimo akcenat na novije pesme, a sad imamo i novi album, ali neke pesme ne mogu da se preskoče i da se zaobiđu, a to su provereni hitovi.
Najavili ste uskoro izlazak novog albuma, kada publika moze da ga očekuje i o čemu ćete ovoga puta pevati?
Spremamo novi album, 21. po redu, trebalo bi da se zove “Tamna strana sunca”. To su pesme o ljubavi i smrti i prvi je album nakon Mišinog odlaska. Imali smo sreću u nesreći da je jedna Mišina pesma ostala, a to je pesma Dve gitare, tako da će ta pesma izaći na novom albumu i Miša će i dalje biti sa nama.
Zahvalni na dobroj energiji i ljubavi ova dva velika benda, publika željna dobrog rock and roll-a upamtiće ovaj koncert po izuzetnoj atmosferi i kvalitetnoj muzici.
U publici su bili Generalni konzul Republike Srbije u Čikagu Damjan Jović sa suprugom i dva NBA igrača Goran Dragić i Nikola Vučević.
Oba benda, i Riblja Čorba i Van Gogh su održala reč i pružila najbolje od sebe, obećavajući da neće proći dugo vremena do sledećeg viđenja, a nama će ostati utisci koji će se premotavati dugo, dugo u našim mislima i srcima.
Galeriju fotografija sa koncerta Riblje čorbe i Van Gogha pogledajte ovde.
Kada dečaku koji je voleo da sluša sve, od roka do folka date u ruke klavir i muzičko obrazovanje, neminovno je da ćete dobiti zvezdu.
Danas to potvrđuju i milioni fanova Saše Matića koji kaže ni da se posle 20 godina karijere još nije umorio. Malo je pevača kao što je Saša Matić, koji na svojim koncertima ne odrađuju posao, nego se provode i uživaju zajedno sa publikom što je dokazao u Joe’s Live-u u Čikagu, u organizaciji Pure Live Music-a. Bilo je prelepo, emotivno i istovremeno sa mnogo energije i kao što je i obećao noć koja će se pamtiti do kraja života. Dvorana Joe’s Live-a je bila puna do poslednjeg mesta.
Talenat za muziku Saša je pokazao jos kao dete pevušeći pesme Olivera Dragojevića i Kemala Montena. Završio je nižu i srednju muzičku školu na odseku za klavir u Zemunu. Iako su ga profesori usmeravali da upiše i muzičku akademiju, Saša se okrenuo estradnom poslu koji ga je privlačio više od klasične muzike. Prvi put je nastupio još u drugom razredu srednje škole na tržnici povodom Dana žena i tada je odlučio da želi da bude pevač, a taj osećaj ga prati kroz život. Na jednom od nastupa čuo ga je Šaban Šaulić i pohvalio Sašu i način na koji peva.
Od samog početka je imao podršku Ace Lukasa, koji je bio oduševljen time kako Saša Matić svira, ali i peva, a 1997. godine je nastupio u televizijskom serijalu “A što ne bi moglo” sa Anom Bekutom.
Već sa prvim albumom “Maskara” koji je izašao 2001. godine Saša je postigao veliki uspeh, a sa drugim albumom “Kada ljubav zakasni” 2002. godine obezbedio je sebi poziciju zvezde na estradnom nebu. Potom se nižu albumi “Zbogom ljubavi”, ‘Anđeo čuvar”, “Poklonite mi nju za rođendan”, “Nije meni ova noć”, “Zajedno”, “Zabranjena ljubav”, “Ne bih ništa menjao”.
Deseti po redu album koji je oborio sve rekorde slušanosti Saša je poklonio svojoj publici u znak zahvalnosti za sve godine koje je prošao sa njima. Iza albuma “Dva života” stoje trenutno najbolji muzički znalci: Kamarad produkcija i imena poput Jelene Trifunović, Bojana Vasića, Saše Nikolića, Milana Miletića, Željka Vasića, Angeline i mnogih drugih.
Saša je ukrstio glas sa mnogim pevačima naše estrade. Tu su imena poput Aleksandre Prijović, Cece Raznatović, Ace Lukasa, Mileta Kitića, Severine, Jelene Karleuše, Jane Todorović i mnogih drugih.
Godinama su se nizali hitovi, a Saša je sa svakim albumom postavljao neke nove standarde muzike. Punio je klubove, diskoteke, kafane i dvorane širom sveta i dobijao razna priznanja.
Na samom početku koncerta Saša je publiku obradovao starim hitovima sa početka svoje karijere, zatim se atmosfera sve više zahuktavala uz poznate melodije, a publika je pesmu za pesmom pevala u glas. Podrška na bini uz njegove muzičare bila je Dragana Rakčević. Na našu konstataciju da ima posebnu razmenu ljubavi i nakon 20 odina uspešne karijere Saša odgovara: ”Ja se još nisam umorio i verovatno će proći još mnogo godina i da će ovo sve potrajati, pa idemo na sledećih 20”.
Galeriju fotografija sa nastupa Saše Matića u Čikagu pogledajte ovde.
Saša Matić nije obeležio samo 20 godina karijere, već i 20 godina života ljudi, bilo je tu krštenja, rođenja, rođendana, ispraćaja, raskida, ali i razvoda. Saša uz smeh kaže da je bilo svega, da je njegov najveći zadatak da uveseljava ljude, da ih čini srećnijim i zadovoljnijim, i da se onima koji su patili zbog nekih njegovih pesama unapred izvinjava.
Galeriju fotografija sa nastupa Saše Matića u Phoenix-u pogledajte ovde.
Ono što je zasigurno obećao jesu koncerti koji slede u Tuzli, Zagrebu, Osijeku, Beču i Beogradu za koje će se sigurno tražiti ulaznica više.
Kao neko ko je sam stvorio sve svojim talentom i radom, zna kako da ceni i život i ljude. Poznat je po tome što nesebično deli stečeno, tako da deo prihoda sa svojih koncerata Saša daje u humanitarne svrhe.
Popularni “kralj meraka” Čikagu je još jednom pokazao da se nije umorio od putovanja, publike i toga da uvek otpeva “još jednu za kraj”, zato sa nestrpljenjem čekamo naredne hitove i druženja sa Sašom.
Nataša Bekvalac važi za jednu od najlepših žena sa naših prostora, ali i za ozbiljnu pop zvezdu. Ponekad nam se čini da o njoj znamo sve jer je stasavala pred malim ekranima. Na sceni je već više od 20 godina i po prvi put u svojoj karijeri u saradnji sa Balkan Sound Promotion-om publika u Čikagu i još pet gradova Amerike je imala priliku da uživa u hitovima ove popularne Novosađanke.
Nataša Bekvalac je izgradila veoma uspešnu muzičku karijeru propraćenu brojnim muzičkim nagradama i učešćem na prestižnim domaćim i regionalnim muzičkim festivalima. Do sada je objavila šest studijskih albuma, a njeno prvo pojavljivanje pamtimo u dečijoj muzičkoj emisiji Minje Subote “Muzički tobogan”.Početak svoje muzičke karijere povezuje sa nastupom na prestižnom muzičkom festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom 2000. godine kada se publici predstavila pesmom “Laži me”. Nakon toga se nižu hitovi bez kojih ne prolazi gotovo nijedna žurka. “Ne brini”, “Mali signali”, “Nikotin”, “Ponovo”i “Dobro moje” samo su neke od pesama koje su obeležile njenu muzičku karijeru.
U toku svoje američke turneje Nataša nam je kroz razgovor otkrila kakva je očekivanja imala vezana za ovu turneju, ko joj je najveća podrška kroz karijeru, ali i planove za budućnost.
Poštovana Nataša, nakon 22. godine uspešne karijere konačno ste u Americi. Kakva su bila Vaša očekivanja i kako Vas je publika dočekala?
Nisam generalno imala nikakva očekivanja, jedino što sam unutar sebe nosila jeste ljubav i to je ono što imam da dam publici gde god da pevam. Kada je publika u Americi u pitanju nemam osećaj da sam u drugoj zemlji, nemam osećaj da sam na drugom kontinentu zato što ljudi koji su ispred mene pevaju moje pesme u glas i ljubav koju dobijam je nekako intenzivnija i svežija nego kada radim u mojoj zemlji.
Verujem da često čujete komplimente koji se tiču Vašeg izgleda i lepote. Kako ih prihvatate?
Kada je to u pitanju ja sam rezervisana zato što mi je to kao mladoj ženi stvaralo veliko opterećenje i bila sam pod velikim pritiskom. Kada primim neki od komplimenata nekako preletim preko toga i zahvalim se jer mi je to više štetilo muzici i umetnosti kojom se bavim jer je upravo to stavljano u prvi plan i trebalo mi je puno godina da moja muzika izbije u prvi plan.
Šta god da uradite ne prolazi neprimećeno, Vi ste neko ko je stasavao pred malim ekranima, međutim mediji su više pratili Vaš privatni život nego Vaš rad i stalno ste pod lupom. Kako se nosite sa tim?
Sada se mnogo lakše nosim sa tim nego kad sam bila u onim nežnim godinama, zato što sam vremenom mnogo radila na sebi, na svojoj duši i unutrašnjosti i na onome što svaka žena treba sebi da stavi za prioritet, zato me sve manje povređuju stvari koje moj posao nosi sa sobom.
Ko Vam je najveća podrška kroz karijeru?
Sestra Kristina mi je velika podrška, ona vodi računa o mom vizuelnom izgledu,ali ona mnogo više učestvuje u mom životu i mojoj karijeri. Jedan je od ključnih ljudi kojima najviše verujem i koje najviše volim. Najveća podrška mi je svakako porodica. Umeju da budu najveći kritičari, ali i te kritike koje možda meni u datom trenutku ne prijaju znaju da budu glavni okidač i pokretač da se promenim i krenem na bolje.
Učestvovali ste na prestižnim domaćim i regionalnim muzičkim festivalima, proglašavani ste za ženu godine, za najboljeg solo pevača, dobijali Oskare popularnosti pa šta Vam je najdraže od tih priznanja?
Ne mogu da kažem da me takva priznanja nisu činila u datom trenutku srećnom i ponosnom, ali sve ono što je za mene najveći orden nije ono što se dešava na sceni.
Iza sebe imate šest studijskih albuma, uradili ste i mnogo dueta sa poznatim pevačima, a sa poslednjim albumom “Original” ste postigli zavidan uspeh. Koju pesmu biste izdvojili sa tog albuma kao omiljenu?
Moja omiljena pesma sa tog albuma jeste pesma “Original” jer je lagano flertovanje sa folkom koje ja generalno volim. To je pesma koja je mene u datom trenutku opisivala u svakom smislu te reči i jako mi je drago što je moja publika pogotovo ženska to prepoznala i prihvatila.
Sa radija vrlo često čujemo Vaše pesme i gotovo da nema žurke na kojoj se ne može čuti neki od Vaših hitova, ali ono što smo primetili jeste da su pesme različite, ima raznih žanrova. Kako birate pesme za album i da li to ima veze sa Vašim privatnim životom?
Kao u životu tako i u muzici nikada nisam imala plan, uvek sam radila ono što mi se u datom trenutku dopadalo i nikada nisam podilazila ili jurila za trendovima. Kao što sam se menjala ja, tako se menjala i moja muzika i zato možda kada pustite moju muziku od početka do poslednje pesme koju sam snimila deluje neuravnoteženo ili kao da ne možete da joj nađete žanr, ali ja sam takva žena i to je nešto što ja najiskrenije radim, jer kao što sazrevam ja, tako sazreva i moja muzika.
I za karaj ovog intervjua, mozete li nam reći šta naša publika može da očekuje po povratku sa ove turneje?
Čim se vratimo ja bukvalno ulazim odmah u studio i završavam album. Nadam se da će muzički deo biti gotov do kraja godine iako nismo ograničeni rokovima. Zatim dolazi onaj deo koji isto tako volim, a to je video produkcija. U toku godine, nadam se do proleća da ćemo izdati ovaj prelepi album i da će publika da ga voli.
Kako nam je otkrila Nataša, ona i njen tim sa američke turneje poneće samo lepe uspomene. Ovo je za njih bila velika avantura i izazov, a naša redakcija im želi uspeh u budućim poduhvatima.
Jedan od retkih pevača naše estrade koji je ostao dosledan svom prepoznatljivom stilu jeste Dženan Lončarević. Na sceni je 15 godina i već na prve taktove možete sa sigurnošću prepoznati o kome se radi. Uz prijatnu boju glasa i njegove balade koje prosto ostaju urezane na prvo slušanje kaže da ponekad nije ni svestan koliko emocija je izazvao kod publike i koliko se suza prolilo uz njegove pesme.
Karijeru je započeo u rodnom Prijepolju sa bendom “Izazov” gde su svirali po tamošnjim klubovima i kafićima. Publika je ubrzo prepoznala njegov kvalitet i prelazi da živi u Beograd gde je stekao status muzičara koji pravi fenomenalnu atmosferu. 2007 godine izdaje svoj prvi album – Nikome ni reči. Istoimena pesma sa tog albuma bila mu je odskočna daska u karijeri, postala je veliki hit i jedna je od najslušanijih pesama ikada.
U dosadašnjoj karijeri je izdao ukupno 5 albuma i veliki broj singlova od kojih se neki i dan danas slušaju. Sarađivao je i sa dosta velikih imena naše estrade, radio koncerte na poznatim lokacijama u Beogradu kao što su Tašmajdan i Sava Centar.
Osim toga što stvara svoju muziku Dženan je uradio i dosta obrada poznatih autora i kako sam kaže to su pesme koje se njemu sviđaju i koje sam rado sluša. 2019. godine je učestvovao na Beoviziji sa pesmom “Nema suza” i vrlo uspešno stigao do drugog mesta.
