On je zlatni dečko. Ona je tiha devojka koju niko ne primećuje. Od šaputanja u hodniku, do večnosti u njegovom zagrljaju.
Džoni Kavana ima sve. On je zvezda tima, dečko koji obećava, rođen da blista na terenu. Ništa ne može da poljulja njegovo samopouzdanje. Ništa osim promašenog šuta koji će dovesti do sudara njegovog sveta sa svetom nove devojke na koledžu, tajanstvene i komplikovane Šenon Linč. Ko je zapravo ta devojka tužnih očiju koja se toliko trudi da ostane nevidljiva?
Život nikada nije bio lak za Šenon, ni u školi ni kod kuće. Nada se da će početi iz početka na novom koledžu, ali nije lako osloboditi se mračne prošlosti, demona koji su je oduvek mučili. Sve dok jedan iznenadni susret ne sruši zidove koje je toliko pažljivo gradila oko sebe…
„Način na koji Kloi Volš piše čini ovu knjigu tako zadivljujućom. Osećate se neverovatno povezano sa likovima, i prosto MORATE da znate šta će se dalje desiti u njihovim pričama.“ – The Gloss Book Club
„Ovo je bilo tako, tako dobro. Odlična izgradnja likova. Odlična izgradnja odnosa. Jednostavno, odlično u svakom pogledu.“ – Čitateljka sa Amazon-a
BookTok hit. Prvi deo serijala koji oduševljava čitaoce širom
O autoru: Kloi Volš je autorka bestselera sa lista New York Times-a i USA Today-a, poznata po serijalu The Boys of Tommen, koji je stekao ogromnu popularnost na TikTok-u, Goodreads-u i Amazon-u. Više od decenije piše i objavljuje savremene ljubavne romane za mlade, kao i romane namenjene zrelijoj publici. Serijal The Boys of Tommen preveden je na mnogo jezika i postigao je veliki uspeh u brojnim zemljama širom sveta.
Kloi se u svojim delima snažno fokusira na mentalno zdravlje svojih likova, osvetljavajući važne i stvarne teme koje su joj lično veoma bliske. Inspirisana sopstvenim životnim iskustvima, piše emotivne i često potresne priče, nudeći drugačiji pogled na svakodnevne, a često prećutane probleme.
Poreklom je iz Zapadnog Korka u Irskoj, gde i danas živi sa svojom porodicom.
Kroz 50 epizoda, serija “Dadilja sa sela” prati sudar potpuno dva različita sveta, spontane, glasne i neodoljive devojke sa sela i uštogljene beogradske porodice iz visokog društva.
Milica, Mica Radenović, prelepa devojka sa sela, dolazi u Beograd nakon što je prevari dugogodišnji dečko. Sama u velikom gradu, bez formalnog obrazovanja, ali sa mnoštvom veština, Mica traži novi početak kod svoje tetke Žiže, samoproglašene beogradske dame koja živi u malom, kičasto uređenom stanu. Spletom komičnih okolnosti, Mica postaje dadilja u domu sedme generacije beogradskih arhitekata – porodici Maksimović.
Na čelu porodice je Konstantin uštogljeni udovac koji ni pet godina nakon smrti supruge Vesne ne uspeva da uspostavi pravu komunikaciju sa svoje troje dece: Jelisavetom, buntovnom tinejdžerkom koja krije tugu iza sarkazma, Majom starmalom devojčicom koja žudi za očevom pažnjom i Ilijom, malim genijem sklonim smišljanju kompleksnih nepodopština.
Dok Mica sa svojim seoskim načinom razmišljanja, direktnošću i narodnim mudrostima donosi revoluciju u ukočenu porodicu Maksimović, i sama prolazi kroz ličnu transformaciju. Ostaje verna svojim korenima, ali uči da se nosi sa izazovima gradskog života i društvenim kodovima beogradske elite. Istovremeno, Konstantin pod njenim uticajem postepeno otkriva izgubljenu spontanost i ponovo uči da uživa u životu.
Serija kroz dirljiv humor prati kako Mica pomaže deci da se suoče s bolom zbog gubitka majke: Jelisaveti da prihvati sebe, Maji da otkrije svoju kreativnu stranu, a Iliji da svoju energiju usmeri na konstruktivan način. Konstantinu pomaže da se oslobodi krutih pravila i ponovo poveže sa svojom decom.
Na Micinom putu stoje brojne prepreke – Viktorija Konstantinova poslovna partnerka i direktorka njegovog biroa, ima svoje planove za njega i neće lako odustati, dok sukobi sa njegovom majkom Emilijom, pravom beogradskom damom starog kova, stvaraju dodatne tenzije.
Kada se u Beogradu pojavi i Micin bivši dečko Anđelko, svi odnosi dolaze na iskušenje.
„Dadilja sa sela“ je priča o tome kako jedna iskrena, glasna i autentična devojka može da promeni čitav svet beogradskog visokog društva snagom svoje ličnosti. To je serija koja slavi različitost, autentičnost i emocije, uz poruku da je najvažnije ostati veran sebi i onima koje volimo – jer ljubav uvek pobeđuje.
Glavne uloge tumače Mirka Vasiljević, Zoran Pajić, Branka Pujić, Zorana Bećić Đorđević…
Režiju potpisuju Nebojša Radosavljević i Katarina Živanović.
Dokumentarni film „Yugo ide u Ameriku“ reditelja i autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića imao je svetsku premijeru u okviru programa prestižnog festivala CPH:DOX u Kopenhagenu.
Film je prikazan u selekciji Special Premiers, u okviru koje su ranije svoje radove predstavili neki od najznačajnijih savremenih svetskih autora, navodi se u saopštenju povodom premijere filma.
“Imali smo razna scenarija u glavi kako će proći premijerni susret Juga s publikom, ali zaista nismo očekivali da ćemo se vratiti kući sa četiri rasprodate projekcije na festivalu s mnoštvom sjajnih filmova. Ne možemo da dočekamo da dovedemo juga i pred domaću publiku”, izjavili su autori filma.
Film „Yugo ide u Ameriku“ prati grupu milenijalaca iz Srbije, koji kreću na putovanje kroz Sjedinjene Države u najupečatljivijem automobilu sa ovih prostora Yugu – kultnom jugoslovenskom automobilu nekada ismevanom kao „najgori u istoriji“.
U filmu se pojavljuju: Filip Grujić, Aleksa Borković, Aleksandar Blažić, Ivana Finci, Carlos Ayala, Russell Chave, Lazar Marković, Janko Kroček, Vanja Kroček, Tony Ciminera, Nick Bygrave, Malcolm Bricklin, Alen Rizvanović, Hasan Kapić, Miroslav Kefurt, Sabrina Plaisance-Sia, Jason Vuic i Slaviša Grujić. Autorski tim čine direktor fotografije Aleksa Borković, scenarista Filip Grujić, producentkinja Čarna Vučinić, ko-producentkinja Vanja Jambrović, montažerka Kristina Todorović, dizajner i mikser zvuka Tihomir Vrbanec, kompozitor Boško Mijušković, dok su snimatelji zvuka bili Ivana Finci i Aleksandar Blažić. Producent filma je porodica Šolak i United Media Grupa.
Filip Grujić je nagrađivani pisac, dramaturg i reditelj, autor tri zapažena romana i dobitnik brojnih priznanja za dramsko stvaralaštvo, uključujući Sterijinu nagradu i nagradu „Mihiz“.
Aleksa Borković je reditelj i direktor fotografije. Režirao je kratki film „Čekaj me ovde“, koji je premijerno prikazan na Sarajevo Film Festivalu, dok je kao snimatelj radio na brojnim međunarodnim projektima i umetničkim produkcijama. „Yugo ide u Ameriku“ je Filipov i Aleksin dugometražni rediteljski debi.
Projekat je nastao u ko-produkciji United Media-e, porodice Šolak, te filmske kuće Naked iz Beograda i zagrebačke produkcije Restart. Projekat je nastao uz podršku fonda Eurimages, Filmskog centra Srbije, Hrvatskog audiovizualnog centra i United Media Grupe.
Na prelazu iz XIX u XX vek položaj žena zavisio je od mnogih društveno-istorijskih prilika, a ako ih je krasio i izvanredan talenat, to je nosilo sa sobom teret sudbine i pritisak okoline.
Pred vama su biografije onih žena koje su se svojim zalaganjem istakle kao pionirke u oblastima kojima su se bavile. Među njima su one koje su se za poštovanje u društvu borile rame uz rame sa muškarcima i koje su ostavile značajan trag u našoj istoriji.
Životne priče kraljice Natalije Obrenović, Nadežde Petrović, Milunke Savić i mnogih drugih služe nam kao inspiracija i podsetnik da su prepreke u uspehu savladive iako je put do zvezda posut trnjem.
„Knjiga Ljiljane Čubrić donosi životne priče izuzetnih žena iz XIX i prve polovine XX veka, čije su sudbine neraskidivo povezane sa borbom za stvaranje moderne srpske države i društva. Kroz biografije naših prvih intelektualki, umetnica, humanitarki i pionirki u različitim oblastima, autorka osvetljava kako su se one, često bez podrške sredine i uz velike lične žrtve, borile za svoje mesto u javnom životu. Prikazana je i delatnost prvih ženskih udruženja, koja su, kroz humanitarni i društveni rad, davala važan doprinos razvoju zajednice i otvarala prostor za žensko delovanje. Pisana pitkim, živopisnim jezikom, knjiga Znamenite žene srpske je plod dugogodišnjeg, predanog istraživanja autorke. Ona svedoči o upornosti i solidarnosti žena koje su menjale svoje okruženje, pomerale granice mogućeg i utirale puteve budućim generacijama.“
Nova domaća serija “Izvor” počela je sa emitovanjem 7. marta na Prvom programu RTS-a, a gledaoci je prate vikendom.
Kroz deset epizoda serije “Izvor”, priča donosi sudar emocija i poslovnih interesa, tradicije i savremenog doba, sela i grada na relaciji Ramaća – Beograd.
Autori obećavaju zanimljivu priču o vodi, novcu, ljubavi i moći ali i o tome šta se dešava kada privatni interes zakuca na vrata zajednice.
Radnja je smeštena u malo šumadijsko selo Ramaća, gde se nalazi Amidžin izvor, vodni resurs od presudnog značaja za meštane. Glavno izvorište je na imanju domaćina Obrena Biorca, ali upravljanje vodom u rukama je lokalne vodne zadruge “Izvor”.
Iako susedne opštine godinama pokušavaju da postignu dogovor o zajedničkom korišćenju vode, zadrugari uporno odbijaju ponude, čuvajući izvor isključivo za sebe.
Situacija se komplikuje dolaskom Gorana Slavkovića, imućnog biznismena iz Beograda, koji u Amidžinom izvoru vidi veliku investicionu priliku. On Obrenu nudi izgradnju fabrike vode i luksuznog banjskog kompleksa, koji bi, kako tvrdi, doneo prosperitet čitavom kraju. Dok se vode pregovori, dodatnu tenziju unosi ljubavna priča između Obrenovog sina Dragana i Goranove ćerke Une, koji odlučuju da se venčaju.
Hoće li razlike između sela i grada, ali i suprotstavljeni interesi njihovih porodica, ugroziti njihovu ljubav? I kakva sudbina čeka izvor koji simbolično pripada svima?
Glumac Mima Karadžić, koji tumači lik Obrena, istakao je da je reč o priči koja “pogađa u srž” porodičnih odnosa, sukoba generacija i starih ljubavi.
-Ta porodica, jedna i druga, odnos prema deci i odnos jednih prema drugima i odnos drugih ljudi koji su uključeni u tu priču, nekih bivših ljubavi, to je sve ovde nekako fino zamešano i zapleteno i mislim da će biti vrlo zanimljivo – rekao je Karadžić.
On je dodao da je njegov lik kompleksan, da je spreman na sve ukoliko je njegova porodica ugrožena ali je zato i dosta bahat.
-Nije mu strano ništa, može da se potuče, može da viče, može da ima problema sa celim selom, može da ima problema sa svom rodbinom, može da ima problema sa sinom, a može da bude i vrlo fin – objasnio je glumac.
U glavnim ulogama pojavljuju se Đorđe Kadijević, Teodora Dragičević, Mima Karadžić, Aleksandar Đurica, Sloboda Mićalović, Danijela Nela Mihailović, Isidora Simijonović, Ljuba Bulajić, Aleksandar Vučković i Ognjen Nikola Radulović, uz bogatu glumačku postavu koju čine Nebojša Milovanović, Miloš Vlalukin, Zlata Numanagić, Marko Gvero, Goran Šušljik, Ivana Popović, Bane Vidaković i drugi.
Seriju potpisuju scenaristi Đorđe Milosavljević i Mirko Stojković, dok režiju potpisuje Milan Karadžić. Produkciju realizuje RTS, a izvršnu produkciju Vision team.
Treća sezona serije „Senke nad Balkanom“, reditelja i scenariste Dragana Bjelogrlića, premijerno je počela na TV Nova u subotu, 4. aprila.
Jedan od najgledanijih domaćih televizijskih projekata poslednje decenije, u produkciji United Media i Cobra film, donosi finalnu sezonu koja gledaoce uvodi u najmračniji i najnapetiji period, smešten u nemirne godine uoči Drugog svetskog rata.
U središtu zbivanja su najviši državni krugovi i političke kalkulacije oko izbora koje predvodi tadašnji premijer Milan Stojadinović, dok se paralelno razvija zagonetna priča o rudniku misteriozne porodice Minh na planini Rtanj.
Na planini se desio veliki pomor ljudi i životinja, a pitanje da li je to „Božija kazna“ ili nešto drugo, pokrenuće lavinu događaja u kojima će se ukrstiti političke intrige, tajna društva i međunarodni tokovi trgovine drogom. U Beograd će ponovo doći mnogi – od Grofa Ćana i Marije Oršić, pa sve do Josipa Broza Tita.
Ovaj slučaj će ponovo spojiti i glavne junake – inspektora Tanasijevića (koga tumači Dragan Bjelogrlić) i Stanka Pletikosića (Andrija Kuzmanović) koji nastoje da razreše misteriozne slučajeve koji zadiru duboku u svet visoke politike, ali i misticizma.
Za finalnu sezonu Senki, Bjelogrliću su se odazvala najveća imena domaće glumačke scene, te kompletan kast čini podela od čak 120 glumaca.
Pored već poznate postavke koju čine Andrija Kuzmanović, Goran Bogdan, Nenad Jezdić, Voja Brajović, Marija Bergam, Leona Paraminski, Jovana Stojiljković, Srđan Žika Todorović, Petar Strugar, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Miloš Samolov i Boda Ninković, u novoj sezoni ekipi će se pridružiti i Anica Dobra, Svetlana Ceca Bojković, Miloš Biković, Milan Marić, Petar Benčina, Nina Janković Dičić, Marko Janketić, Andrija Milošević, Ljubomir Bandović, Boris Isaković, Teodor Vinčić, Aleksandar Srećković Kubura, Sanja Marković, Bojan Dimitrijević, Hristina Popović, Boris Milivojević i mnogi drugi.
Nasmejana lica glumačke i autorske ekipe u sali bioskopa Cineplexx, nakon odgledane projekcije, bila su najbolja uvertira za ono što nas očekuje 10. marta u Plavoj dvorani Sava Centra. Film „Sportsko srce“, nastao iz istoimene kultne predstave Zvezdara teatra, spreman je da osvoji bioskopska platna širom regiona kao „punokrvna bioskopska komedija“ koja u svom korenu nosi duboku dramu i još dublju emociju.
Autentičnost Zemuna i duh 2018. godine
Konferenciju je otvorio scenarista Đorđe Milosavljević, čovek čije pero stoji iza nekih od najznačajnijih domaćih trilera i drama, ali koji je ovog puta dopustio komediji da prirodno „probije“ iz životnih situacija. Milosavljević je naglasio da film nije puka fikcija, već odraz stvarnog prostora i vremena.
Od kafanskog stola do velikog platna
Reditelj Milan Karadžić, čuvar duha melodrame i toplih ljudskih priča, otkrio je kako je projekat započeo u jednoj zemunskoj kafani, mestu gde su se godinama rađale ideje:
„Postoji jedna kafana, dobra kafana restoran u Zemunu kad smo mi stalno tamo dolazili i tu smo se sastajali dok smo još radili treću sezonu ‘Budve na pjenu od mora’ i onda smo tako na neke, hajde da kažem, Zvezdara teatar je tražila i Duško Kovačević pitao da radimo neki komad i onda smo Đorđe i ja sedeli, pričali, pošto smo obojica očevi imamo ćerke, imamo i sinove ali su ćerke nekako bile taj odnos otac ćerka i to je Đorđe pretočio u jednu predivnu priču koja je meni više kako da kažem emotivna i ozbiljna nego što je smešna ali ono što je smešno provejava iz svih tih likova okolo i iz njih pre svega, iz Macure koji je glavni lik, je l’.“
Emocija kao zagrljaj
Za glumicu Nelu Mihajlović, film je bio prilika da produbi lik „Profesorke“, žene koja pod grubom maskom krije veliku lojalnost:
„Ja jako volim da igram komedije, zapravo najviše volim da igram tako neka melodramska dela i ovde jeste, kao što su već Đorđe i Milan, evo i Vlada kao što su rekli, ovo jeste jedna ljubavna priča i iz nekih situacija dramskih i melodramskih izbija i probija komedija, komedija koja zapravo čini ovu ovaj film, kao i predstavu ali pričaćemo pre svega o filmu, čini film tako toplim zabavnim, priča o jednom zapravo zagrljaju. Meni je to pošto ste spomenuli u muzici radi se o pesmi Frana Lasića ‘Zagrljaj’… spomenula sam to neki dan, ako bih ovu predstavu, bože predstavu, ako bi film morala da smestim u jednu reč to bi bio zagrljaj. Zagrljaj kao susret, jedan od najlepših susreta u kome se uvek ogreje neko od ljubavi onih najbližih, ali zagrljaj može biti i zagrljaj umetnosti, zagrljaj publike. Tako da hoću da kažem da ovaj film čini jedan ogroman zagrljaj u koji ulazi publika. Ja bih volela da taj zagrljaj traje jako dugo i da zagrli što više publike, govorimo o milionskim brojkama.“
Milutin Mima Karadžić je sa posebnom emocijom govorio o svom Macuri, ali i o jedinstvenom načinu na koji je film realizovan:
„Macura… je jako emotivan čovek. I sve ovo što su pomenuli Đurica i Nela, pitanje prijateljstva je njihovo prijateljstvo je veliko jako, ali naravno ono ima skokove, oni su prošli svašta nešto u životu i ti ljudi su emotivni ali su vrlo osetljivi, pogotovo u nekim momentima na nekim tačkama i to je nešto što možeš ovaj čoveka da vrlo onako poremetiš u tome. No mislim da to na kraju kako završe da je ljubav sve, da se ipak vole i da su nekako zajedno i bili su pre toga zajedno, ovo je samo jedan incident koji se desio i koji smo mi eto mi upravo ispričali do kraja. Macura je on je to sportsko srce on je tražio nekakav razlog za sve što mu se dešava i sve što mu se desilo pa je to sportsko srce i sad naravno to sportsko srce u ovom filmu ima i simboliku da, kako je Gane napisao, da ‘za sve ovo treba imati dva srca ili srce dva broja veće’. U Macurino srce mogu svi da stanu i nekako na kraju svi i stanu u to srce.“
FILM „SPORTSKO SRCE “
Sećate li se onog neviđenog stresa i treme pred prvo upoznavanje sa roditeljima vašeg partnera? Ta jedinstvena kombinacija želje da ostavite najbolji mogući utisak i panike da ćete reći ili uraditi nešto pogrešno. Upravo iz te univerzalne, svima bliske situacije nastala je nova domaća komedija „Sportsko srce“, film koji sa mnogo humora, ali i emocije, govori o porodici, sudaru generacija i mentaliteta.
Pod rediteljskom palicom Milana Karadžića, film „Sportsko srce“donosi priču o mladoj devojci Maji (Nina Nešković), koja se nakon života u inostranstvu vraća u Srbiju i odlučuje da svog verenika Pavla (Nikola Šurbanović) upozna sa ocem Macurom (Milutin Mima Karadžić). Susret dva potpuno različita sveta – tradicionalnog i urbanog – pretvara se u niz duhovitih, emotivnih i neočekivanih situacija, dok film paralelno osvetljava i složen odnos Pavla i njegove majke Stanislave (Nataša Ninković).
Scenario nastao iz pera Đorđa Milosavljevića, na filmsko platno prenela je glumačka postava koju čine Milutin Mima Karadžić, Nina Nešković, Nela Mihajlović, Aleksandar Đurica, Nikola Šurbanović, Nataša Ninković i mnogi drugi.
Pored reditelja Milana Karadžića, autorski tim čine direktor fotografije Bojana Andrić, kompozitor Vladimir Petričević, producent Dragan Đurković, dok producentska kuća Vision Team stoji iza ovog filmskog ostvarenja.
Svečana beogradska premijera je zakazana za 10. mart u Plavoj dvorani Sava centra, dok su karte od danas dostupne na svim Tickets prodajnim mestima, blagajni Sava centra i online.
Sedam godina pošto je prvi put prošetao beogradskim ulicama gledajući na njih kroz prizmu ljubavi, Nenad Novak Stefanović nas ponovo poziva na nezaboravno putovanje kroz vreme i sudbine. U ovom uzbudljivom nastavku čitamo o fascinantnim ljubavnim pričama beogradskih parova umetnika, filozofa i revolucionara, koje su oblikovale dušu grada. Kroz dokumenta i svedočenja o porodičnim tajnama, Stefanović nas uvodi u sentimentalnu povest Beograda, ne zaboravljajući značajne događaje i arhitektonske stilove.
U knjizi ćete upoznati ljubavne i životne priče slikarskog para Steve Todorovića i Poleksije Ban; saznaćete koga je i gde volela prva srpska doktorka filozofije Ksenija Atanasijević; šta je vezivalo Anicu Savić Rebac i Miloša Crnjanskog; ko je bio i gde je živeo prvi srpski seksolog; gde su i kako živeli najpoznatiji ljubavni parovi umetničke grupe Mediala i avangardnog pokreta zenitizam…
Takođe, kroz priče o prvoj operskoj divi Beograda, tajnom ljubavnom životu elite Kraljevine Jugoslavije, ali i kroz intrigantne skandale na Dedinju u vreme komunizma, Nenad Novak Stefanović će vas provesti kroz skrivene kutke beogradskih ulica i domova.
Pridružite se autoru u ovom literarnom vremeplovu i otkrijte ljubavne tajne naše prestonice!
Specijalna projekcija filma “Mačji krik”, rediteljke Sanje Živković, nastalog prema poslednjem scenariju Gorana Paskaljevića, održana je u Dvorani Kulturnog centra Beograda, kada se publici predstavila i ekipa filma.
Svetska premijera filma održana je na Vancouver International Film Festivalu, gde je film osvojio Posebno priznanje “Horizon Award”, za perspektivnog kanadskog reditelja, dok je na Sofija International Film Festivalu osvojio Specijalnu nagradu žirija.
Domaća premijera održana je na Festivalu autorskog filma.
Inspirisan stvarnim događajima, film “Mačji krik” je dirljiva međugeneracijska drama koja istražuje porodične veze, gubitak i otpornost u društvu u tranziciji. Milena, mlada žena koja čezne za slobodom i priznanjem, vidi svoje snove slomljene kada rodi dete sa “sindromom mačjeg plača”. Napuštena od partnera i preplavljena strahom od budućnosti, ona nestaje, ostavljajući svog oca Stamena i njegovu novu suprugu Veru da se bore za starateljstvo nad ranjivim detetom.
Rediteljka Sanja Živković govorila je o nastanku filma.
– Rad na “Mačjem kriku” započeo je Goran Paskaljević sa koscenaristom Đorđem Sibinovićem još 2017. godine, s namerom da film bude snimljen 2020, pre njegove iznenadne smrti. Projekat su potom preuzeli njegovi sinovi, Vlada i Petar, koji su me angažovali da režiram film. Verujem da je Vladu privuklo moje čitanje scenarija iz nešto drugačijeg ugla, vizure u kojoj “Mačji krik” nije samo priča o dedi koji spasava unuku od sistema, već složena porodična drama koja u sebi nosi i perspektivu majke deteta, žene suočene sa snažnim društvenim predrasudama – rekla je Živkovićeva za medije i dodala:
– Najvažnije mi je bilo da sačuvam ono što je Gorana najviše fasciniralo – upornost i požrtvovanost dede Stamena, zbog čega je njegova borba ostala u samom centru priče. Istovremeno, osetila sam potrebu da dublje uđem u psihološka stanja mlađe generacije, pre svega kroz likove Milene i Igora. Posebno sam želela da se Milenina strana priče prikaže složenije od slike majke koja je napustila dete. Zajedno s glumicom Andrijanom Đorđević, istraživala sam ko je zapravo ta mlada žena i kako je ona doživela situaciju u kojoj se našla.
Glumačku postavu čine Jasmin Geljo, Andrijana Đorđević, Sanja Mikitišin, Marija Škaričić, Denis Murić, Srđan Miletić, Sanja Krajnov, Zlatan Vidović, Vesna Paštrović, Olivera Viktorović, Ljubiša Miličić, Nenad J. Popović, Predrag Paunović, Marija Vajner, Ana Stefanović Bilić, Jelena Jokić i Jugoslav Krajnov.
Uspešni biznismen i filmski producent Neb Chupin, koji iza sebe ima niz zapaženih holivudskih produkcija sa zvezdama poput Džona Travolte i Džona Malkoviča, nakon osam godina predanog rada publici predstavlja dugoočekivani igrani film „Gospodar oluje“.
Režiju i scenario filma potpisuju Zoran Lisinac, ko-reditelj i scenarista rekordnog domaćeg hita „Toma“, i Domagoj Mazuran, kojem je „Gospodar oluje“ debitantsko dugometražno ostvarenje. Jedan od izvršnih producenata filma je i Miroslav Mogorović, višestruko nagrađivani producent iz Srbije. Film je nastao uz podršku Programa filmskih podsticaja Republike Srbije.
Najavljivan u američkim medijima kao akciona naučno-fantastična avantura koja zavređuje posebnu pažnju publike u 2026. godini, ovaj holivudsko-srpski film prikazivaće se u više od 300 najvećih bioskopa u Americi od 13. marta.
Ekskluzivna srpska premijera filma očekuje se neposredno posle američke – u aprilu, nakon čega će se film naći u svim bioskopima širom Srbije u distribuciji MegaCom Film-a.
O čemu se radi?
Tri veka nakon Velikog potopa, svet se rasuo u razbacana ostrva, zauvek izložena pretnji ogromne, beskrajne Oluje. Jedina nada ostrvljana za bezbednost nalazi se u utvrđenoj gradskoj državi Argos – utočištu do kojeg se može stići samo kroz opasna iskušenja poznata kao Jahanje Oluje. Ipak, među njima tinja prkosna struja onih koji veruju da istinsko spasenje ne leži unutar Argosa, već s one strane same Oluje.
„Gospodar oluje“ prati odvažno putovanje dvoje mladih buntovnika sa ostrva koji prkose sudbini. Odlučni da probiju zid večite Oluje, zakoračiće u zabranjeno i nepoznato, i razotkriti istinu o poreklu svog sveta – tajnu koju vekovima brižno skrivaju besmrtni gospodari Argosa, tajanstveni Osnivači.
U filmu igraju neke od najistaknutijih međunarodnih glumačkih zvezda: James Cosmo (Game of Thrones), Caroline Goodall (Schindler’s List), Marco Ilsø (Vikings) i Sara Sofie Boussnina (Dune: Sisterhood). Rame uz rame sa njima, zapažene uloge imaju i značajna imena regionalne glumačke scene, uključujući Gorana Bogdana, Sergeja Trifunovića i Ivanu Dudić.
Film je, pored jadranske obale, sniman i u Beogradu – na Kalemegdanu i u tunelu kod Tašmajdana.
„Gospodar oluje” je prva autentična koprodukcija Holivuda i Srbije, nastala sa jasnom ambicijom da region predstavi kao ravnopravnog i relevantnog učesnika na svetskoj filmskoj sceni. Ujedno, ovo ostvarenje predstavlja istorijski iskorak za region – ovo je prvi film u istoriji regionalnog filma koji će biti prikazivan u više od 300 bioskopa u Sjedinjenim Američkim Državama.
Dobitnik Ninove nagrade, nagrade Beskrajni plavi krug, Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost.
Uspomene iz detinjstva čekale su ga u zasedi.
Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve…
Mnogo godina kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti.
Davor će tamo otkriti istine o sebi i o drugima, uspomene će dobiti nova značenja kada se raspire neočekivane nedoumice i osude. Od susreta do susreta, Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.
„Karota pleni u svim svojim sastojcima, u pripovedačkoj umešnosti, u razvijanju fabule, u zapletu i likovima, u opisima i temi o zlu i dobru u nama i drugima. Romanopisac nas ne štedi, ali upravo u tome jeste trajna vrednost njegovog dela majstorski izatkanog odvažnošću da se upečatljivo dočara delić drame u krajevima odavde do mora. Roman za pamćenje.“ – Jovica Aćin
„Sigurno će još mnogi poželeti da pišu o našim zajedničkim ranama, koje nikako da zacele, ali biće teško dosegnuti Tuševljakovićevu umetničku ubedljivost kojom opisuje čovekov beleg nasilja, borbu čoveka protiv čoveka, njegovu uvežbanu sposobnost da drugima nanosi bol.“ – Ljubica Arsić
Nova emotivna drama „Belo se pere na devedeset“, u kojoj zapaženu ulogu tumači Anica Dobra, stiže u domaće bioskope i donosi snažnu, istinitu priču o odrastanju, gubitku i borbi sa bolešću. Film je rađen po istoimenom bestseleru Bronje Žakelj, a režiju potpisuje Marko Naberšnik.
Ostvarenje prati život Bronje od bezbrižnog detinjstva, obeleženog ljubavlju prema mlađem bratu i baki, do traumatičnih trenutaka koji menjaju njen svet. Smrt majke od raka prekida detinjstvo, a u kasnijim godinama Bronja se suočava sa sopstvenom dijagnozom – Hočkinovim limfomom. Film oslikava njeno sazrevanje tokom osamdesetih i devedesetih godina, ali i unutrašnju snagu koja joj pomaže da pronađe smisao uprkos gubicima.
Anica Dobra ističe da film ne teži spektaklu, već suptilno gradi intimni mikrokosmos jedne porodice. Reč je o priči o potisnutim traumama, porodičnim mitologijama i tišini koja ponekad govori glasnije od reči. „To je film o tome kako se porodice na našim prostorima vole nespretno, ponekad pogrešno, ali duboko“, poručila je glumica.
Reditelj Naberšnik naglašava da ga je roman odmah osvojio iskrenošću i optimizmom, uprkos teškim temama. Cilj je bio da se sačuva autentičnost književnog predloška i pretoči u snažan filmski jezik.
U filmu igra i impresivna regionalna glumačka ekipa, a specijalna projekcija zakazana je u Novom Sadu. „Belo se pere na devedeset“ je priča o gubitku, ali i o nadi – o belini koja ostaje čak i kada život potamni.
Nesvakidašnja TV serija „Zvaćeš se Varvara“ prikazuje se na Superstar TV kanalu svakog vikenda od 21 čas, sa velikim brojem neočekivanih obrta. Ovo ostvarenje, u produkciji TS Media i Zillion filma, donosi priču o potrazi za srećom kroz sudbine likova bez klasičnog glavnog junaka – svi su jednaki, a Varvara je prva među njima.
Kroz deset epizoda, serija otkriva uzbudljive, ali i melanholične i dramatične trenutke, dok likovi vođeni sopstvenim shvatanjem sreće žure da je dosegnu ili beže od nesreće, otkrivajući svetlu i mračnu stranu svakog čoveka.
Neopisiva patnja i odlazak u manastir
Neopisiva patnja koju je proživela u ranim godinama navela je mladu Milenu da u manastiru traži spas i utehu, ne usuđujući se ni da sanja o sreći. Kada Bog odluči da joj pomogne, daje joj novo ime – Varvara, kao štit od prošlih rana i novih uvreda. Ipak, ni tada njen nemir ne jenjava – svaki korak za Milenu je borba sa senkama prošlosti i čežnjom za mirom.
Sudbine ostalih glavnih likova, poput Filipa, Sanje, Vladimira i Isidora takođe su odraz njihove nesreće i težnje da je prevaziđu, iako se ponekad čini da je to nemoguće.
Najdublje emocije, strahove i neostvarene želje junaka na ekranu oživljavaju popularni glumci: Ljubiša Milišić, Čubrilo Čupić, Danica Ristovski, Una Lučić, Anita Ognjanović, Katarina Marković, Andrija Kuzmanović i Nikola Pejaković. Režiser Dejan Zečević majstorski vodi priču kroz lavirinte ljudske duše, dok scenario Miloš Radović otkriva suptilne nijanse borbe za sreću i smisao.
Granice između svetla i tame, radosti i bola
Serija „Zvaćeš se Varvara“ spaja dramu, melodramu, triler, fantastiku, apsurd, horor i komediju u jedinstvenu atmosferu, uranjajući gledaoce u vrtlog osećanja i odnosa, gde se granice između svetla i tame, radosti i bola, neprestano preispituju.
Kao lider u oblasti produkcije igranog sadržaja, TS Media ovim projektom nastavlja da pomera granice domaće kinematografije i donosi priču koja će osvojiti srca ljubitelja iskrenih, emotivnih i neuobičajenih priča i likova.
„Ako ste pomislili da mi je mesto u ludnici, ne brinite – odatle i pišem.“
Marta pokušava da se useli u sopstveni život. To je, ukratko, njena borba: da pronađe svoje „srećno mesto“, kuću koja nije tuđa, ni preopterećena uspomenama, ni „nakazno čedo građevinskog preduzimača“.
Nekada je imala sve – luksuznu vilu na Banovom brdu, muža lekara, sina tinejdžera, stabilan posao – a onda je napunila četrdeset i svet je počeo da se kruni. Suprug je našao mlađu ljubavnicu, sin se preselio kod bake, a Marta je prisilno iseljena iz života koji je poznavala. Tanka granica između razuma i ludila nestaje u danonoćnim pijankama s prijateljicom Ljubicom, sve dok i Martin nekadašnji dom ne oživi – i ne progovori. Tapete šapuću, voda iz česme teče sama od sebe, a sa frižidera lete magneti s porukom: „Prodali su me za bagatelu jer ne volim nove stanare. Pozdrav, Kuća.“
Kada se stvarnost potpuno dezintegriše u atome besmisla, Marta završava u privatnoj bolnici na periferiji Beograda, među ljudima koji govore previše i onima koji su odavno utihnuli. Tamo, kroz sećanja i zapise koje čita na grupnoj terapiji, pokušava da rekonstruiše događaje koji su je doveli do psihičkog sunovrata. Marta piše iako više ne veruje u smisao – jer ima nečeg duboko oslobađajućeg u tome da se sopstveno ludilo nazove pravim imenom. I upravo iz tog odsustva smisla nastaje red po red briljantne, ironične proze.
Roman Vide Crnčević Basare istovremeno je potresan i duhovit, surov i utešan – kao pogled u ogledalo iz kojeg vam poznato lice namigne i kaže: preživela si.
Samo mesec dana od kada je izašao prvi trejler, spektakularna balkanska komedija potpuno je okupirala interesovanje bioskopske publike. Svečana premijera filma „Svadba“, zakazana za 28. januar u Sava centru, rasprodata je u rekordnom roku. Fantastična regionalna glumačka ekipa, kao i priča u kojoj mnogi mogu da se prepoznaju, stavila je ovaj film u sam vrh interesovanja.
Film „Svadba“ donosi spoj zdravog humora, prepoznatljivih životnih situacija, a publiku vodi kroz priču koja balansira između tople porodične atmosfere i neočekivanog međunarodnog incidenta. Film postavlja pitanje – da li ljubav može da pobedi stereotipe, običaje i roditeljske planove – i na njega odgovara na urnebesan, brz i nepredvidiv način.
U središtu ove antiromantične komedije nalaze se dve imućne porodice – jedna iz Zagreba, druga iz Beograda – čiji se sin i ćerka zaljubljuju daleko od svojih domova. Neplanirana trudnoća ubrzava upoznavanje roditelja, dok svadba koja mora ostati strogo tajna postaje okidač za lavinu komičnih, ali i napetih situacija koje brzo izmiču kontroli. Rezultat je eksplozivna kombinacija smeha, tenzije i prepoznatljive balkanske „topline“.
Film okuplja impresivnu glumačku ekipu koju čine: Dragan Bjelogrlić, Rene Bitorajac, Vesna Trivalić, Linda Begonja, Anđelka Stević Žugić, Roko Sikavica, Marko Grabež, Nika Grbelja, Seka Sablić, Snježana Sinovčić-Šiškov, Srđan Žika Todorović, Dejan Aćimović, Denis Murić, Nevena Nerandžić, Janko Popović Volarić, Goran Grgić i Marko Miljković.
Autorski tim čine reditelj i scenarista Igor Šeregi, direktor fotografije Tomislav Sutlar, montažerka Lea Mileta, scenografkinja Jana Piacun, kostimografkinja Paula Čule, dizajner zvuka Ivan Zelić i maskerka Snježana Gorup, koji zajedno donose autentičnu priču u kojoj se satira vešto prepliće sa realnošću. Film „Svadba“nastao je u produkciji Eclectice, u saradnji sa produkcijskom kućom Viktorija Film, a producenti su Ivan Kelava i Marko Jocić.
Nakon izuzetnog uspeha prve sezone, popularna serija „Krunska 11“ vraća se na Superstar TV sa novim epizodama koje će publiku ponovo uvesti u život pun emocija, ljubavi i komšijskih zapleta
Krunska 11 je renovirana i dobila je novo ruho. Dvorište i zgrada svetli nekim novim sjajem. Za to su zaslužni Ketrin i Vladimir koji su uložili u renoviranje. Milina se spočetka bunila, ali budući da je Ketrin njoj otvorila prostor da učestvuje u procesu kao neprikosnoveni nadzorni organ, Milina je do kraja bila velika podrška.7
Ipak, na samom početku, umesto da uživaju u novom ruhu Krunske 11, Milina doživi nesreću, tako što ispadne kroz prozor špijunirajući Lolu i Dmitra i slomi nogu. Samim tim nije više bila u mogućnosti da obavlja posao Predsednice Kućnog Saveta, pa je izglasana nova predsednica i to Mira Lalatović, koja se u tom poslu uopšte ne snalazi, na trijumf gospodje Miline.
Lola i Boris shvataju da su se u braku zaglavili u kolotečinu i izgubili sebe. Zato Lola, na nagovor Dmitra, odluči da se vrati pozorištu i sceni, a Boris knjima i poeziji.
Kafić preuzimaju Uglješa i Kata, koje su očigledno u istom vremenu ostale u drugom stanju sa Lakotom, pa ih je Velinka častila kafićem, jer će roditi dva Mučibabića, za koje se Velinka nada da će ih samostalno odgajati u Crnogj Gori.
Ketrin i Vladimir se razvode i to tako što Vladimir otkriva da ga Ketrin vara sa Dušanom. To Vladimira isprva vrlo pogodi, ali uskoro sretne Nataliju Timofejevnu, koja osvoji njegovo srce i izleči tugu.
Ketrin je srećna sa Dušanom, jer konačno ima sinergiju i ljubav sa muškarcem koji njoj treba: on je brz, inteligentan, vrlo praktičan biznismen. Tako da to i Ketrin čini srećnom i ispunjenom.
Lola i Dmitar priznaju i sebi i svima drugima da stare naklonosti koji su potiskivali izlaze na površinu i otpočnu svoju ljubavnu aferu. Milina i Dmitar se razvedu.
Lakota Mučibabić se zaljubljuje u pevačicu Roksandu, a Milina se zanosi sa njenim ocem Alimpijem, koji je navodno muzički producent, ali do kraja otkrivamo da je reketaš i da pokušava da iznudi novac od Ketrining dečka Dušana.
Velinka uspeva da konačno objasni Lakoti da se mane žena i da ode sa. Majkom u Crnu Goru, ali Uglješa ne odustaje i krene sa njim.
Kata ostaje za Džombom u Krunskoj 11, koji će odgajati njeno dete i vodiće zajedno i kiosk i kafić.
Lale i Mira se razvedu, ali tek kada to urade, shvate da ne mogu jedno bez drugog i da su odjednom jedno drugom vrlo privlačni. Tu je i Andjelija, Mirina majka, koja sve to nadgleda budnim okom i više voli i najvija za zeta, nego za rodjenu ćerku.
Alimpije završava u zatvoru, a kako se izmedju Jagode i Miline, ipak odlučio za Jagodu, Jagoda ga posećuje u ljubavnoj sobici.
Julija se zaljubi u druga iz srednje škole Miloša i njen razvod sa Savom je na pomolu.
Živojin i Emilija, kao i uvek, trude se da sačuvaju poredak harmonije i ljubavi u Krunskoj 11. Nekada im ide a nekada ne…Ali do kraja pobede uvek u toj nameri.
Bilo, kako bilo, kako god da život preprlete konce, u Krunskoj 11, uvek ima radosti, ljubavi i razloga za sreću.
Uloge tumače: Danica Radulović, Jovan Jelisavčić, Milica Tomašević, Miloš Đorđević, Zoran Cvijanović
Ljudski život je priča koja nas vodi od ličnog iskustva ka univerzalnim istinama, pružajući nam na tom putu priliku da u drugačijem prepoznamo delove sopstvene prirode. Tako sagledavamo dublje i celovitije probleme s kojima se suočavamo – i stavljamo ih u novu perspektivu.
Svaka priča u ovoj knjizi počinje nekom vrstom patnje, koja se kroz razgovor sa terapeutom postepeno isceljuje. Petnaest slučajeva objedinjenih u ovoj knjizi podsećaju nas da smo svi ranjivi i da čeznemo za istinskom povezanošću.
Bogato profesionalno iskustvo psihijatra Stefana Jerotića pruža čitaocu jedinstven uvid u situacije koje na prvi pogled deluju bezizlazno. A od trenutka kada potražimo pomoć odškrinuti smo vrata ka smirenju, razumevanju i izlečenju.
„Posebno je dragocena istovremeno intimna i profesionalna refleksija autora u susretu sa ljudima sa kojima gradi lekoviti psihoterapijski odnos.“ – Nevena Čalovska Hercog
„Uzbudljive, zanimljive, poučne i sjajno napisane priče iz psihijatrijske ordinacije. Stefan Jerotić vešto vođenom naracijom razbija mnoge uvrežene predrasude i stereotipe o psihijatriji i demistifikuje proces psihoterapije. Ujedno, otkriva nam psihoterapiju kao očaravajuću i složenu veštinu.“ – Žarko Trebješanin
Mini serija „Čudne ljubavi“ je romantična komedija koja kroz niz urnebesnih situacija prepliće ljubavne dogodovštine niza likova različitih generacija povezanih rodbinsko – emotivnim vezama.
Sve se događa u svečanoj atmosferi novogodišnjih praznika, od Svetog Nikole do Božića, uz puno smeha, nesporazuma, emotivnih krahova i ljubavnih uzleta. Kako to izgleda kad slavski ručak krene po zlu, da li razvedeni partneri mogu da budu prijatelji, kako je to kad volite mnogo mlađeg muškarca, a kako kad o sebi lažete devojku u koju ste se tek zaljubili, na šta liči sestrinsko rivalstvo, a na šta muško- žensko prijateljstvo, da li decu treba podržavati baš u svemu, i šta zaista očekujemo od svog partnera… Neko će se zaljubiti, ali biće i raskida, neko će shvatiti koliko je vredno to što već ima, a neko će ostati nepopravljiv.
O svemu tome, ali još i ponečemu govore „Čudne ljubavi“. Uz veselu prazničnu atmosferu, lak ton i pozitivnu energiju, uz plejadu poznatih glumaca dobra zabava je zagarantovana. U ovoj mini seriji igra veliki ansambl naših najpoznatijih glumaca.
Uloge tumače: Nikola Kojo, Milena Predić, Anica Dobra, Vesna Trivalić, Nina Nešković, Jovan Jovanović, Vučić Perović, Anđela Jovanović, Draga Petrović Pele, Nikola Pejaković, Zoran Cvijanović, Voja Brajović, Nataša Ninković, Tamara Aleksić, Aleksandar Radojičić, Janko Popović Volarić i mlada Teodora Srebranov.
Šta spaja Bogorodicu sokoličku i skladištenje nuklearnog otpada …
Na obalu jezera Rovni, gde je potopljena crkva Valjevska Gračanica, voda je izbacila leš nepoznate devojke u ronilačkom odelu, ubijene harpunom. Nekoliko dana kasnije u Beogradu je ubijen naučnik čija je specijalnost bila nuklearni otpad. U traganju za identitetom ubijene devojke i motivima ubistva naučnika novinar Novak Ivanović shvata da je istraga oba ubistva pod velom tajne. Tragovi zločina vode do manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji i do jednog noćnog kluba u Beogradu.
Po povratku sa Kosova i Metohije Novaka pretuku na ulici, a ubrzo biva ubijena i devojka iz noćnog kluba koja mu je saopštila značajne informacije o dvojici tajkuna, na gotovo neobjašnjiv način umešanih u oba ubistva. Pokušavajući da reši enigmu povezanosti manastira i skladištenja nuklearnog otpada, Novak otkriva vezu jednog savetnika američke ambasade na Kosovu i ubijene devojke na jezeru Rovni. Tada priča dobija neočekivani obrt: u manastiru Sokolica nalazi se skulptura Bogorodice sokoličke, jedno od najvrednijih kulturnih dobara iz vizantijskog doba, koju želi da u svoj privatni muzej preseli jedan američki milijarder…
Istraživanje skladištenja nuklearnog otpada vodi Novaka do podzemnog grada ispod Zvornika, koji je gradio kralj Aleksandar Karađorđević. Po izlasku iz podzemnog grada Novaka stižu nove nevolje, a značajnu ulogu u obračunu sa ubicama i njihovim nalogodavcima ima jedan soko kog je gajila i dresirala devojka ubijena u jezeru Rovni…
Film „Poslednji krug momci“, reditelja Ilije Stojimirovića, donosi jedinstvenu kombinaciju akcije, komedije i parodije, garantujući publici vrhunsku zabavu. Ova nesvakidašnja priča, kakva do sada nije viđena na velikom platnu, prepliće dve narativne linije, a sve se vrti oko filma koji je postao glavna tema u gradu.
U prvoj priči, poznate ličnosti iz različitih sfera života, sportisti, glumci, muzičari, TV lica, na urnebesan način pokušavaju da stignu na premijeru akcionog filma „Poslednji krug momci“. Svaka od njih suočava se sa duhovitim izazovima, dok ceo grad bruji o ovom filmskom događaju. Njihove dogodovštine vode do spektakularnog zajedničkog okupljanja u bioskopu, gde počinje drugi deo filma.
Druga priča prati radnju filma unutar filma, koji publika na premijeri gleda s velikom pažnjom uz mnogo duhovitih komentara. „Poslednji krug momci“ je urnebesna parodija na američke akcione filmove, u kojoj glavni junaci na duhovit način spašavaju svet, boreći se protiv „loših momaka“. Uzbudljive akcione scene na snegu, vodi i u vazduhu dodatno pojačavaju atmosferu, dok duhovita parodija slavi akcioni žanr sa ciljem da zabavi i nasmeje publiku.
“Film „PKM“ je rezultat šire društvene akcije koju je pokrenula grupa filmskih entuzijasta „Nacionalni Tim Srbije“, uz želju da se napravi film koji bi smo i mi sami voleli da gledamo u bioskopu. Sa jedne strane smo imali nameru da biranim kadrovima predstavimo i promovišemo lepote Srbije i njenog glavnog grada, kao i javnosti poznate ljude, a nama drage prijatelje, koji su uspešni u svojim profesijama i na taj način ukažemo mladima na vrednosti koje bi trebalo ceniti. Sa druge strane zahvaljujući budzetu koji se merio milijardama dolara, film je težio velikom broju akcionih scena u kojima hronološki i geografski udaljeni likovi iznova aktuelizuju večitu priču o univerzalnosti i svevremenskom karakteru borbe dobra i zla, parodirajući aktuelne holivudske akcione blokbastere. Takođe, želeli smo da napravimo film koji bi izlazio iz žanrovskih klišea svakodnevnih serija i naručenih filmova, a koji bi na pravi način reprezentovao duh Beograda i specifičan humor koji je nestao”, rekao je reditelj filma Ilija Stojimirović, dok glumačku postavu predvode Ivan Savić, Uroš Đorđević, Boško Milosavljević, Uroš Dobrojević i Predrag Milić.
Gostujuće uloge ostvarile su brojne poznate ličnosti: Aleksandar Saša Đorđević, Ajs Nigrutin, Dragan Jovanović, Dubravka Duca Marković, Boris Milivojević, Anđelka Prpić, Milena Pavlović, Boža Maljković, Milutin Milošević, Zoran Kesić, Gordan Kičić, Dejan Savić, Olja Bećković, Radivoje Bukvić, Nebojša Drakula, Peca Popović, Goran Sultanović, Tanja Bošković, Minja Subota, Inspektor Blaža i Mićko Ljubičić.
„Poslednji krug momci“ je film koji na originalan način slavi akcioni žanr, uz neodoljivu dozu parodije. Pripremite se za krug smeha i akcije koji se ne propušta!
The Diary of a CEO jedan je od najpoznatijih podkasta, sa milionima pregleda dnevno, u kojem Stiven Bartlet intervjuiše najuspešnije ljude u svetu biznisa i politike, sportiste, umetnike, naučnike. Autor vodi inspirativne razgovore o ličnom razvoju, preduzetništvu i putu do vrha i pokreće aktuelne teme sa stručnjacima iz različitih oblasti, što ga čini omiljenim među onima željnim inspiracije i praktičnih saveta.
Ovo nije knjiga o poslovnoj strategiji. Strategija se menja kao godišnja doba. Ovo je knjiga o nečemu mnogo trajnijem.
U samom srcu svakog uspeha i neuspeha – i mog sopstvenog preduzetničkog puta i u pričama iz nekoliko hiljada intervjua koje sam uradio u svom podkastu – nalazi se skup principa koji mogu da izdrže test vremena, primenjuju se na bilo koju industriju i može ih koristiti svako ko gradi nešto veliko ili želi da postane neko veliki.
Ovo su fundamentalni zakoni pomoću kojih ćete biti izvrsni u poslu kojim se bavite.
33 zakona biznisa i života ukorenjena su u psihologiji i bihevioralnim naukama, zasnovana su na mudrosti desetina hiljada ljudi koje sam anketirao na svim kontinentima i u svim starosnim grupama, i naravno, izvučena iz razgovora koje sam vodio u svom podkastu sa najuspešnijim ljudima na svetu.
Ovi zakoni će funkcionisati sada ili za 100 godina od sada. Da li ste spremni da se upoznate s njima? – Stiven Bartlet
„Konačno, knjiga o uspehu u današnjem svetu, napisana iz perspektive nekoga ko je prošao kroz to. Pametna, inspirativna i realna. Mnogo sam naučio iz Stivenovog rada.“ – Mo Gavdat
Postoji trenutak kada fikcija prestaje da bude beg i postaje lični obračun. “Yugo Florida”, dugometražni debi Vladimira Tagića, jedan je od onih filmova koji se ne prave iz ambicije, već iz potrebe. Da se nešto kaže, da se nešto razume, da se možda jednom zauvek oprosti.
Nakon serija koje su oblikovale novu generaciju gledalaca, Jutro će promeniti sve, Deca zla, Sablja, Tagić izlazi iz televizijskog formata i ulazi u prostor intimne filmske drame. Film koji otvara Glavnu takmičarsku selekciju Sarajevo Film Festivala ne nosi samo naziv jednog od najikoničnijih automobila kasnog jugoslovenskog doba, već i metaforu jednog propuštenog puta. Onog koji nismo stigli da pređemo s roditeljima. Ili s decom. Ili sa samima sobom.
U središtu Yugo Floride su otac (Nikola Pejaković) i sin (Andrija Kuzmanović), na putovanju u automobilu iz devedesetih, boreći se sa bolešću, ćutanjem, godinama koje su ih razdvojile i vremenom koje im izmiče. U toj vožnji ne postoji destinacija, samo pokušaj da se pronađu reči koje su ostale neizgovorene.
Scenarista Milan Ramšak Marković i Vladimir Tagić, koji potpisuje režiju i saradnju na scenariju, stvaraju priču koja svesno izbegava sentimentalnost, ali ne beži od emocije. Tagićev prepoznatljiv humor, već poznat gledaocima Jutra, prisutan je i ovde, ali ne kao olakšanje, već kao alat za preživljavanje.
Kuzmanović, kojeg smo do sada navikli da gledamo u znatno drugačijim rolama, ovde ulazi u ulogu koja je tiša, suzdržanija i fizički transformativna. Njegova gluma prati promenu – to više nije lik koji govori da bi bio primećen, već onaj koji ćuti jer se boji da će zakasniti.
U glumačkoj postavi su i Hana Selimović, Jovana Stojiljković, Snježana Sinovčić Šiškov, sve redom imena koja garantuju dubinu i slojevitost. Produkcija je regionalna, podržana evropskim fondovima, ali ono što filmu daje posebnu težinu je lična nota. Sam reditelj otvoreno priznaje da je film nastao iz lične potrebe, gotovo kao terapijski proces. Bilo mu je, kako kaže, teško da povuče granicu između stvarnog i izmišljenog.
„Ovaj film je važan zato što je intiman i ličan i zato što u njemu postoji možda čak i preveliko preplitanje fikcije i mog privatnog života. Ujedno je bio i nešto najvažnije što sam ikad uradio i do čega mi je najviše bilo stalo, jer je to bio neki vid terapije i borbe sa samim sobom“, kaže za Vladimir Tagić.
Partizan nije samo ime. Partizan je priča. Živa, neponovljiva, herojska. U svetu u kojem su sport i klubovi postali korporacije, Košarkaški klub Partizan ostaje poslednji bastion autentičnosti, nade i čuda.
U ovom dopunjenom izdanju svoje kultne knjige Slobodan Vladušić nas vodi kroz dve epohe – od slavnih dana Divčevog i Paspaljevog Partizana i osvojenog Kupa Radivoja Koraća do današnjeg, savremenog Partizana pod vođstvom Željka Obradovića. Kroz analize, eseje i lične priče, autor osvetljava ne samo rezultate već i ono neuhvatljivo: duh kluba, zajedništvo sa tribinama, filozofiju igre i života.
Ova knjiga nije hronologija, nije statistika, nije katalog trofeja. Ona je svedočanstvo – o tome kako su čuda moguća, kako pobeda ne stanuje samo u budžetima, i kako tim može postati mit.
Novo izdanje prošireno je ekskluzivnim intervjuima sa Željkom Obradovićem i Vanjom Marinkovićem kao i tekstom koji nas uvodi u novu, ipak neizbežnu eru korporativnog Partizana.
Saznajte šta znači Žoc i šta je najvažnija stvar na treningu? Šta je Obradovića iznenadilo u Huventudu? Po čemu se Obradovićevi treninzi razlikuju od treninga ostalih trenera? Kako izgleda radni dan košarkaša Partizana i koliko akcija tokom sezone moraju da imaju u glavi? Kakve rituale upražnjava Vanja Marinković pred svaku utakmicu i koji mu je strani igrač, sa kojim je igrao u Partizanu, ostao u sećanju?
Nakon beogradske premijere filma „Hajduk u Beogradu“ reditelja Milana Todorovića zakazane za 11. novembar u prestoničkoj mts Dvorani, čija je svečana večernja projekcija već u kratkom roku rasprodata, a novi termin od 16:30h otvoren za publiku, narednih dana i u drugim velikim gradovima odžava se premijerna projekcija čuvenog naslova nastalog prema voljenoj knjizi pisca Gradimira Stojkovića.
U sredu 12. novembra film „Hajduk u Beogradu“ premijerno će biti prikazan u bioskopu Arena Cineplex u Novom Sadu kada će se pred prisutnom publikom pokloniti autorsko-glumačka ekipa filma.
Nakon Beograda i Novog Sada, zakazana mesta svečanog prikazivanja novog filmskog hita biće bioskop Cineplexx BIG Kragujevac 13. novembra, kao i bioskop Cine Grand u Nišu, 14. novembra.
„Hajduk u Beogradu“ je priča o dečaku koji se iz manjeg mesta, zajedno sa svojom porodicom, doseljava u Beograd. Upisuje se u novu školu i postaje deo VIII5 razreda.
Pred novog đaka postavljeni su brojni izazovi uklapanja u novo društvo, a on se trudi da bude prihvaćen i kao dobar drug i kao odličan đak, ali i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk spoznaje da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka…. a to je ljubav.
Glumac Dragan Mićanović koji tumači ulogu Hajdukovog oca, povodom predstojećeg starta filma u bioskopima navodi da filmovi vole dobru priču i da nije ni čudo što su mnogi, nastali iz voljenih romana, doživeli velike uspehe:
„Nadam se da će to biti slučaj i sa našim filmom. Sećam se da smo Hajduka snimali sa puno ljubavi, u dobroj energiji na setu, veselo i radosno. Mi, malo stariji, sa nostalgijom smo se prisećali svojih tinejdžerskih dana i uživali u poletnoj energiji naših mladih kolega, koji nose ovu priču,“ rekao je glumac.
Pored mladog glumca Todora Jovanovića koji tumači glavnu ulogu Gligorija Pecikoze Hajduka, uloge drugara iz razreda igraju i Sofija Trifunović kao prijateljica i Hajdukova velika ljubav Vesna, zatim Martin Zoričić u ulozi Vlade Indijanca, Vera Ćetković kao Roberta, Andrej Kostjukov kao Himalaja itd.
Ovi glumci mlađe genracije pred kojima je tek uspešna karijera, zajedno su se našli na setu, sa našim već istaknutim i renomiranim imenima glumačke scene kao što su Sloboda Mićalović, u ulozi Hajdukove majke i Dragan Mićanović u ulozi oca.
Kao razredna čuvenog odeljenja našla se glumica Ana Lečić, a u filmu igraju i Srđan Timarov, Nikola Kojo, Milena Predić, Jelica Sretenović, Pavle Jerinić i drugi.
Snimljen prema istoimenoj knjizi za decu koja važi za jednu od najčitanijih kod nas, Todorovićev film je i prva filmska ekranizacija čuvenog naslova.
Film je sniman šest meseci, a centralno mesto dešavanja radnje filma bila je beogradska osnovna škola Đorđe Krstić, odakle je sve i počelo.
Zvezda Wattpada sa više od 40 miliona čitanja i 60.000 pratilaca
Šta je teže od pretvaranja? Priznati sebi da se zapravo više i ne pretvarate.
Atalija Presli jedino želi da obnovi narušen odnos sa bratom blizancem Henrijem. Ali nakon godina otuđenosti veruje da je to nemoguće – sve dok je čas statistike ne spoji s neočekivanim mentorom: Dilanom Makartijem, Henrijevim zakletim neprijateljem i zlatnim dečkom fakulteta. Odjednom, Atalija ima bratovljevu potpunu pažnju.
Zabavljanje s dečkom joj je poslednje na pameti – pogotovo sa arogantnim, neodoljivo zgodnim Makartijem, oličenjem svega što Henri prezire. Kad, međutim, shvati da bratovljevu iznenadnu pažnju zavredila zahvaljujući Dilanu, Atalija sklapa nepromišljen dogovor: ona i Dilan će se pretvarati da su u vezi, što joj daje savršen izgovor da joj brat bude u blizini.
Sastavljaju ugovor. Ugovaraju pravila. Postavljaju granice. Ali kako časovi statistike prerastaju u razrađene lažne sastanke, Atalijin do tančina smišljen plan počinje da se raspada. Što duže se pretvaraju, to leptirići u stomaku postaju stvarniji.
Na listi zabranjenih stvari zaljubljivanje u Makartija bilo je „pravilo broj 7“ – ali kako se granica između stvarnog i zamišljenog briše, Atalija se suočava s nemogućim izborom: brat s kojim očajnički želi da obnovi odnos ili dečko zbog kog bi možda vredelo prekršiti sva pravila?
Još nismo zaboravili led u kostima na pomen reči “katabaza”, a već nam stiže nova sezona serije “Crna svadba”. Omiljeni domaći TV serijal iz žanra triler-misterije biće dostupan od 25. oktobra svake subote i nedelje na kanalu Superstar TV.
Za sve one koji su nestrpljivi i vole prvi da saznaju ishod ovog popularnog trilera, na svim platformama Telekom Srbija dostupne su sve epizode druge sezone serije “Crna svadba”.
Ispreplatane linije koje nas vode mnogo decenija unazad, a sa čijim se posledicama glavni junaci susreću i danas, paralelno nas uvode u novi svet mitova i narodnih verovanja.
“Scenaristički, druga sezona ‘Crne svadbe’ upušta se u složen zahvat uklapanja dva narativna toka – jednog u sadašnjosti, koji se direktno nastavlja na ono što smo gledali u prvoj sezoni, dok drugi prati istragu koju nestali Petar Ćirić vodi 2002. godine, a koja će se pokazati ključnom za sve što se dešava danas. Na ovu sezonu gledam kao na ambiciozni detektivski roman, konspiracijski triler koji se prirodno ukršta sa hororom. Igramo na sve aspekte paranoje i pritiskamo svu crvenu dugmad koja aktiviraju našu kolektivnu svest o tome ‘ko nam sve radi o glavi’, uključujući, naravno, i nas same. Niko nije siguran i niko nije nevin“, objašnjava secanrista Aleksandar Radivojević.
Jedno od najuspešnijih domaćih televizijskih ostvarenja, donose nam TS Media i produkcijska kuća Firefly, a njeno novo poglavlje otkriva još dublje tajne i opasnosti koje vrebaju iz senke.
Režiju druge sezone potpisuje Nemanja Ćipranić, autor scenarija je Aleksandar Radivojević, dok glumačku postavu čine Uliks Fehmiu, Jelena Đokić, Zlatan Vidović, Nikola Kojo, Borka Tomović, Ivan Zablaćanski, Dara Džokić, Predrag Bjelac, Ana Lečić, Sonja Vukićević, Andrej Jemcov, Ivan Marković, Dragan Mićanović i mnogi drugi.
U mts Dvorani u Beogradu je dokumentarni film “Izgubljeni Drim Tim” imao svoju novinarsku projekciju, a u pitanju je snažna i emotivna priča reditelja Jureta Pavlovića.
Ostvarenje, koje se bavi jedinstvenim trenutkom u istoriji sporta – evropskim košarkaškim prvenstvom u Rimu 1991. godine, kada je jugoslovenski tim, uoči raspada zemlje, osvojio zlato – dirnulo je publiku i podstaklo duboke diskusije o sportu, identitetu i vrednostima.
Nakon projekcije, u razgovoru sa novinarima i prisutnima, producent filma Miloš Ivanović i Ana Jovanović iz Fondacije Novak Đoković, koja je podržala film, podelili su detalje o nastanku i ključnim porukama ovog filma.
Glavni akteri ostvarenja su upravo tadašnji članovi tima i istaknute košarkaške legende, uključujući tadašnjeg selektora Dušana Ivkovića, te igrače Vlade Divca, Aleksandra Đorđevića, Tonija Kukoča, Jurija Zdovca, Dina Rađu, Predraga Danilovića, Zorana Savića, Žarka Paspalja i mnoge druge, koji se prisećaju svega što su prošli tokom te nedelje šampionata.
Ana Jovanović, ispred Fondacije Novak Đoković, koja se kroz program “Putem šampiona” bavi psihološkim razvojem sportista, istakla je dubok značaj filma.
“Jedan od njih je iznad ostalog i način na koji je u suštini Dušan Ivković menadžerisao ekipu i kako je na sebi svojstven način njih izolovao od tog pritiska koji su u suštini trpeli u to vreme”, objasnila je Jovanović, naglašavajući izuzetno liderstvo i mudrost selektora Ivkovića u turbulentnim vremenima.
Jovanović je izrazila zahvalnost na prilici da podrže ovakav projekat.
“Ovo je zaista jako inspirativan film koji baš nekako obuhvata sve te izazove na koje mi pokušavamo da skrenemo pažnju. Znamo takođe da je naš snimač jedna ličnost koja nekako povezuje region i onda je nama ovaj film bio naročito emotivan, ne samo kao timu, nego i kao ljudima koji su sve to živeli i gledali kao publika, i ko je u sportu i ko nije, svi smo ove trenutke nekako doživljavali i lično”, navela je ona, osvrnuvši se i na ličnu povezanost sa periodom o kome film govori.
Ona je naglasila da film prenosi “divnu priču” i “mnogo korisnih lekcija za neke sledeće generacije”.
“Glavna poruka je jedinstvo i šta zapravo sport donosi, kako izgleda kada se takav jedan tim vrati u neku situaciju koju smo imali prilike da vidimo. Nadamo se negde da će ovoj deci koja trebaju da nauče i izvuku neke prave poruke iz ovog filma, ta emocija komunicirati i nekako ih inspirisati da vide zapravo ono najlepše i najbolje u sportu”, poručila je Jovanović, dodajući da su neke stvari koje film prikazuje teško verbalizovati, te da će samo gledanje filma poslužiti kao snažna inspiracija. Fondacija planira i interaktivne diskusije sa mlađim generacijama nakon projekcija, kako bi se dublje razumele poruke filma.
Producent Miloš Ivanović dočarao je složenost procesa snimanja, koji je trajao gotovo deceniju.
“Pa, teško. Trebalo je godinama, trebalo je sedam i osam godina od početka, od prvog do poslednjeg dana snimanja, iako se pretpostavljam u filmu izgleda kao da je u jednom danu snimljeno. Nije. Snimano je jako dugo na različitim mestima po planeti Zemlji”, objasnio je Ivanović, otkrivajući da su neki delovi, poput izjave Tonija Kukoča na engleskom, snimani u Americi godinama ranije.
Okupljanje svih aktera bio je jedan od najvećih izazova.
“Bilo je teško okupiti ih, zato što pre svega fizički teško jer ne žive na jednom mestu, raštrkani su po celom svetu, a onda i teško zato što je ovo prvi put da su pričali na ovakav način. Jedan ličan i emotivan način su pričali o ovim događajima i o tih šest dana u Rimu i o prosto tom razvojnom putu u reprezentaciji njihovom”, rekao je Ivanović.
Posebno je naglasio značaj Dušana Ivkovića, čije je pristajanje na snimanje pokrenulo “snowball efekat”. Kao primer neverovatne posvećenosti, Ivanović je naveo Vlade Divca.
“Vlade Divac je sedeo u jednoj stolici, ovoj koju vidite, četiri sata, nije ustao dok je trajao razgovor sa rediteljem.”
Montaža filma trajala je čak dve godine, a Ivanović je istakao da je bilo “stvarno teško ispričati ovu priču, a morali smo se odreknemo mnogo toga”. Na pitanje o eventualnim zahtevima košarkaša da se neki delovi iz filma izbace, producent je bio jasan:
“Ne, niko nije apsolutno tražio bilo kakve intervencije i nakon što su pogledali film su svi bili vrlo emotivni i pozitivni.”
Autor svetskih bestselera Čovek po imenu Uve, Moja baka vam se izvinjava i Uznemireni ljudi donosi nam nezaboravno duhovitu i duboko dirljivu priču o prijateljstvu.
Većina ljudi ih i ne primećuje: tri sićušne figure koje sede na kraju dugog mola u uglu jedne od najpoznatijih slika na svetu. Većina misli da je to samo prikaz mora. Ali Luiza, koja i sama teži da postane umetnica, zna da se sićušne prilike nisu slučajno zatekle na slici i odlučuje da istraži ko su.
Dvadeset pet godina ranije, u zabačenom primorskom gradu, grupa tinejdžera u potrazi za utočištem od svojih teških porodičnih života, provodi duge letnje dane na napuštenom molu pričajući glupe šale, deleći tajne i praveći male buntovne nestašluke. Ove izgubljene duše pronalaze jedno u drugom razlog da ustanu svako jutro, razlog da sanjaju, razlog da vole.
Iz tog leta rađa se uzvišeno umetničko delo – slika koja će se, neočekivano, naći u rukama osamnaestogodišnje Luizе. Ona kreće na putovanje puno iznenađenja ne bi li saznala kako je ta slika nastala. Što je put vodi bliže mestu koje je naslikano, sve je nervoznija zbog onoga što bi mogla da otkrije. Slika s morem je zadivljujuće svedočanstvo o transformativnoj, vanvremenskoj snazi prijateljstva i umetnosti.
„Bakman prikazuje haotičnu suštinu ljudskosti. Duhovit i dirljiv, podjednako će vas iskreno nasmejati i rasplakati.“ – Washington Post
„Savršena ravnoteža između onoga što greje srce i onoga što ga lomi… Fredrik Bakman ima dar da jednostavno a elegantno opiše odnose među ljudima. Svi mi ponekad grešimo, ali smo ipak ljudska bića dostojna povezanosti i ljubavi.“ – NPR
„Bakman je naš savremeni Dikens, vaše srce je sigurno u njegovim rukama.“ – Green Valley News
”Krojačeva tajna” je horor-bajka servirana u obliku Noar filma. To podrazumeva karaktere koji su redukovani kao u bajci da bi istakli snažna značenja koja autor želi da naglasi (Krojač, Lepotica, Pukovnik, Igračica…).
Radnja i likovi su smešteni i dovršavaju se u ambijentu koji i sadrži elemente klasičnog i modernog filma. Mestu gde se prožimaju filmska prošlost,sadašnjost i budućnost, u nekoj vrsti retro-budućnosti, i čvrsto se držeći ikonografije i postulata noar filma (dramaturgija, scenografija, kostimi, šminka).
Krojač (klasičan gubitnički profil Noar filma) živi sam u velikom zapuštenom stanu. On je plašljiva osoba koju plaši kontakt sa spoljnim svetom i od njega ga odvajaju glomazne brave na vratima. Jedini kontak sa spoljnim svetom je prozor zgrade prekoputa gde krojač povremeno posmatra ples devojke iz komšiluka. Igračice. Njega povremeno posećuje Lepotica, fam-fatal zavodnica u koju je Krojač zaljubljen. Ona je opasna žena,i grabljivica koja se igra sa Krojačem kao sa nekom igračkom. On za nju šije prelepu crvenu haljinu a ona mu u zamenu za to pruža dozirane izraze ljubavi i zahvalnosti. Krojač ne zna da je Lepotica povezana sa Pukovnikom koji je sadistički zaljubljen u nju a Pukovnik je opasan čovek. Lepotica jedne noći pobegne od Pukovnika. Dolazi kod Krojača i od njega traži pomoć. Posle Lepoticine ispovesti i suza Krojač na to pristaje, i predlaže joj da pobegnu iz grada. Lepotica sazna da je Krojač posmatrao Igračicu i od njega traži dokaz odanosti. Traži od njega da ubije nevinu devojku. Krojač, koji je do stida zaljubljen u Lepoticu, se dvoumi ali pristaje. On će krenuti sa buketom uvelih ruža ka vratima Igračice očekujući očekujući neko čudo, jer ne želi da ubije nevinu devojku. Ipak, njegova potreba za Lepoticom je jača od njegove savesti. Na putu ka njenim vratima Krojaču će se destiti mnogo toga. Prvo će ga kidnapovati seksualno obolela komšinica a posle nje Pukovnikovi ljudi. Kroajč će biti toliko izvredjan i izmaltretiran da će na kraju iskaliti sav svoj bes na nevinoj Igračici, i pored toga što će mu ova u razgovoru izjaviti ljubav objašnjavajući mu da je sav njen ples ispred prozora bio posvećen njemu. Krvavih ruku, Krojač se posle ubistva vraća kući i shvati da je Lepotica nestala, da je obmanut. On ostaje sam sa svojim zločinom.
Uloge:
Krojač – Goran Šušljik, Poručnik – Dragan Mićanović, Pukovnik – Lazar Ristovski, Lepotica – Marija Vicković, Igračica – Vanja Ejdus, Pornograf – Ljuba Tadić, Veliki Čovek – Milutin Jevđenijević, Devojka sa sprata – Nada Šargin, baba Nata – Tatijana Beljakova, Dete – Ivan Mialilović, Vojnik – Igor Djordjević.
Na Sarajevo Film Festivalu, u okviru prestižnog CineLink Work in Progress programa, projekat pod radnim naslovom „Ekskurzija“ (eng. naslov „Who are we“) reditelja Miroslava Terzića, osvojio je HBO Award, novoustoličenu nagradu u iznosu od 30.000 €, uz direktnu licencu za emitovanje u 15 HBO teritorija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, čime je otvorena garantovana distribucija pri završetku filma.
Film prikazuje svet tinejdžera i dinamiku vršnjačkog nasilja. Tokom đačke ekskurzije, učenici drugog razreda srednje škole, kolektivno odgovorni za nasilje nad svojim školskim drugom Andrijom, koji je izvršio samoubistvo, moraju da se suoče sa posledicama svojih postupaka.
Scenario su napisali Vladimir Arsenijević, Miroslav Terzić i Bojan Vuletić.
Pored velikog broja sjajnih mladih glumaca, u filmu igraju i Tihana Lazović i Branislav Trifunović.
Producenti filma su Snežana van Houwelingen i Branislav Trifunović, a film je nastao kao koprodukcija pet zemalja: Srbija (This and That Productions), Luksemburg (Paul Thiltges Distribution), Italija (Nightswim), Bugarska (Invictus) i Hrvatska (Kinorama).
Projekat je podržan od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije na konkursu 2021. godine, kao i od strane međunarodnih fondova i programa.
“Velika je čast što je HBO prepoznao naš film i pružio nam podršku za završetak. Ova nagrada dolazi u ključnom trenutku i verujemo da će doprineti da Ekskurzija stigne do publike širom sveta,” izjavili su producenti Snežana van Houwelingen i Branislav Trifunović.
Reditelj Miroslav Terzić, poznat po filmovima Šavovi (Berlinale, Panorama 2019) i Ustanička ulica 2012, ovim projektom nastavlja da se bavi društveno angažovanim temama, kroz priče koje dotiču savremenu dinamiku društva.
This and That Productions je beogradska produkcijska kuća koja je u poslednjih 15 godina realizovala i koproducirala preko 20 filmova i više televizijskih serija, uključujući nagrađivana ostvarenja poput Sablja, Nečista krv (Netflix), Dobra žena (Sundance) i dr. Kompanija je prepoznata po internacionalnim koprodukcijama i saradnji sa vodećim evropskim fondovima i televizijama.
