Zvanično počelo snimanje sedme sezone popularne srpske krimi serije u produkciji Telekoma Srbije i Dandelion produkcije.
Početak snimanja novog ciklusa najavila je autorka ovog projekta Nataša Drakulić, objavivši tokom prvog dana rada na novim epizodama nekoliko objava na društvenim mrežama, među kojima i onu u kojoj sa klapom sedme sezone poručuje da je „kupljen prvi kadar“.
Serija se snima u Pančevu, a među glumcima koje ćemo gledati u nastavku je i Nina Janković, koja je takođe na svom instagram profilu otkrila da se vratila na set.
Nedavno je i Vuk Kostić izjavio da jedva čeka da se ponovo nađe u ulozi inspektora Aleksandra Jakovljevića:
– Svaki posao radim do kraja i najbolje što mogu, a za „Ubice“ sam posebno vezan. Trudio sam se da dam maskimum jer volim da ono što radim bude najbolje moguće. Takva je bila i cela ekipa, od scenaristkinje Nataše Drakulić i produkcije do reditelja i glumaca – rekao je Kostić za TV Ekran.
Nova sezona na male ekrane stiže najverovatnije 2025. a kakvi nas to novi zapleti očekuju u novom ciklusu još nije poznato.
U nedelju, 29. septembra na radost mnogih vernika u Čikagu održana je prva liturgija i osvećenje hrama Svetog Nikole u Lyons-u.
Uz prisustvo mnogobrojnih vernika liturgiju su služili Visokopreosvećeni Mitropolit Longin i Protojerej Nemanja Tešic.
Otac Nemanja je istakao da je ovo veoma radostan dan za našu zajednicu:”Ne znam kako bih opisao današnji dogadjaj, crkva je puna naroda i Visokopreosvećeni Mitropolit je sa nama. Osetila se zaista jedna blagodet i radost među ljudima što smo dobili jedan ovakav hram.
Hvala Bogu da imamo potrebe za većim hramom. Narod dolazi u sve većem broju, a naša dečica naročito. Ovo je sve osmišljeno kao što znate od samih početaka, da posvetimo deci i mlaðim generacijama, da pokušamo da ih sačuvamo od svega što ovaj svet danas nudi i čemu stremi i ide.”
Na imanju kupljenom pre gotovo tri godine otvoren je kulturno-sportski centar gde se okupljaju deca i omladina, gde se uči o pravoslavnoj veri, kulturi i tradiciji na srpskom jeziku, gde su razni sportski i kulturni sadržaji.
Pored interesovanja za dramsku sekciju i folklor na ovom imanju možete trenirati karate i košarku.
Uroš Kaličanin je glavni trener karate tima, nosilac je treci dan crnog pojasa zajedno sa Dr Ljiljanom Svjetlicom i Aleksandrom Marić koje su takođe nosioci crnog pojasa vredno rade sa decom. Kako nam je otkrio trener Uroš kroz ovu školicu u tri godine koliko postoji prošlo je 50 dece i vežbaju za nosioce od žutog do plavog pojasa. Neki od njih su veliki talenti, te se tako očekuju i medalje na nadolazećem prvenstvu države. U planu su kako kaže i internacionalna putovanja, prvenstveno na takmičenja u Srbiji.
Raste i interesovanje za košarku te tako trener Dušan Vraneš kaže da trenutno imaju dve grupe od 5-8god i od 8-16god i da rade na tome da se poveća broj termina. Morali su da sortiraju decu jer još uvek nemaju adekvatan broj članova, ali se nadaju da sa tendencijom rasta u poslednje vreme mogu očekivati veći broj dece. On je još rekao da imamo mnogo talentovane dece i da se planiraju takmičenja u okrugu Illinois.
U našoj zajednici postoji potreba za ustanovom u kojoj bi se brinuli i o onim najmlaðima te se tako očekuje i otvaranje obdaništa, mesto gde će deca odrastati, učiti o veri, tradiciji i savladati srpski jezik.
Kako nam je otkrila buduća direktorka vrtića Milica Sibinović vrtić će biti na oba jezika, pola na engleskom, a pola na srpskom jeziku i namenjen je za uzrast od 2-6 godina. Planirano je pet učionica, a kapacitet je 20 dece po jednoj učionici. Za sada su prošli većinu neophodnih inspekcija i čekaju se dve finalne nakon kojih će se znati kada će vrtić krenuti sa radom.
Nakon liturgije i svečanog ručka u svečanoj sali koja pruža odlične uslove za održavanje pozorišnih predstava, filmskih projekcija, koncerata i raznih proslava prisutne su nastupom obradovali mališani folklorne grupe Moravac, članovi dramske sekcije te jedna od namuzikalnijih porodica u Americi- Sonja Radović sa ćerkama Sofijom, Aleksandrom i Gabrijelom.
Film “Nebesko”, inspirisan duhovnim nasleđem svete vladarske loze Nemanjić, biće premijerno prikazan u četvrtak, 11. aprila.
“Nebesko” je dugometražni igrani film čiju su junaci deca današnjice Dušan i Hristina koji će nam kroz film otkrivati razloge zbog čega je većina vladara ove dinastije kanonizovana za svetitelje, koristeći svoju maštu kao vremeplov. Istinite priče iz prošlosti probudiće u njima najdublje i najlepše emocije i krunisati ljubav kao najjaču silu na svetu.
Režiju potpisuje Mario Glamazić, a scenario filma satkan je od pisanog predanja Stefana Nemanje, Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, Svetog Justina Ćelijskog i Svetog Serafima Sarovskog.
“Sada, kada nas ritam potrošačkog sistema mami sa najslađim ukusima zemaljskih blaga, zbog kojeg nam čula duše tupe, a naš razum se muti od svih krivih vrednosti koje se kroz te ukuse provlače kao veštački zaslađivači kako bi nas još više privukli konzumiranju svega zemaljskog – dolazi nam film Nebesko. Film koji se bavi istinskim duhovnim vrednostima. Film koji govori o svetoj vladarskoj lozi Nemanjić i koji nas podseća da su najveće blago jedne zemlje dobri i čestiti ljudi koji u njoj žive. Sravnjeno s tim blagom, sva druga blaga kao da su ništa.”-ističe reditelj filma Mario Glamazić.
U filmu igraju Nebojša Dugalić, Luka Radović, Ksenija Milosavljević, Andrea Ržaničanin, Hadži Aleksandar Đurović, Dejan Gocić, Dušan Jović, Nada Stankov.
“Tako mi je drago da sam bio deo jednog, danas tako retkog, stvaralačkog entuzijazma i posvećenosti, jedne darovite ekipe koja je u ovakvim vremenima izgurala nešto gotovo nemoguće – da mimo svih glavnih produkcijskih tokova napravi film tretirajući epohu svetorodne loze Nemanjića i da u ovom vremenu opšte krize sećanja na najbolje tokove naše duhovne tradicije napravi ovakav jedinstven filmski dokument. Samo se nadam da će i tradicija ovakvih projekata zaživeti na duže staze- rekao je glumac Nebojša Dugalić.
Film je snimljen uz podršku Njegovog Preosveštenstva Episkopa Kruševačkog Gospodina Davida i prikazivaće se u bioskopima širom Srbije od 18. aprila.
U prepunom Stereo Night klubu već na prve taktove pesme “Harem” kojom je otvorila nastup publika je bila na nogama. Svojim ekstravagantnim nastupom i beskompromisnom energijom, Berović je osvojila srca mnogobrojne publike koja se okupila poznatom klubu.
Od samog početka koncerta, dvorana je bila ispunjena uzbuđenjem i euforijom.
Ređali su se hitovi poput “Oženjen”, “Sama”, “Hani”, “Balmain”, “VIP”, “Ruski rulet” i mnoge druge pesme sa njenog poslednjeg albuma “Milion” koji je izdala u julu 2023. godine.
Njeno izvanredno vokalno umeće i plesne pokrete pratila je spektakularna produkcija svetlosnih efekata, stvarajući atmosferu koja je publiku držala na nogama tokom celog koncerta. Njena harizma na pozornici i neposredan odnos s publikom dodatno su pojačali doživljaj koncerta.
Maja koja iza sebe ima veliki broj nastupa po najvećim klubovima u regionu, publici u Čikagu je priredila senzacionalan nastup.
Neverlovatan glas i harizma učinili su da i ovaj Majin nastup bude jedinstveno iskustvo koje ćemo sigurno pamtiti.
Gde god da se pomene ime Ljubomira Ljube Zarića bilo u klubovima, kafićima ili restoranima Čikaga i okoline možete čuti oduševljenje i pozitivne komentare.
Vrlo uspešno se bavi pevanjem dugi niz godina, a njegova popularnost ne prestaje da raste jer je publika prepoznala dobru energiju i kvalitet ovog pevača.
Rođen je u Zemunu kako sam kaže u jednoj zdravoj porodici gde je proveo svoje detinjstvo kao mirno i dobro dete. Talenat je nasledio od oca i strica koji jako lepo pevaju i kaže da je u kući uvek bilo veselo. Oduvek je sanjao da jednoga dana postane pevač i ta želja mu se i ostvarila. Živeći još u Zemunu osniva bend koji je vrlo uspešno krenuo u osvajanje klubova i splavova, ali se to proširilo i na inostranstvo. Nastupalo se širom Srbije i regiona, te po Nemačkoj i Švajcarskoj. 2008 je došao u posetu svojoj sestri u Ameriku i na prvo oduševljenje odlučuje da tu i ostane.
Torta je uvek asocijacija na neku sreću, zar ne? Mnogi od nas pamte kada su sa porodicom bili na okupu za svoje i rođendane svojih bližnjih, godišnjice brakova, slave i razne druge zaokružene radošću datume u kalendaru. Poneti deo te nostalgije u ovom ubrzanom vremenu kada se više radi i uvek nekuda žuri, mogu olakšati ljudi kod kojih možete poručiti poslastice. Današnje torte izgledaju kao pravo umetničko delo –savršene izgledom i ukusom, a po željama klijenata.
Jedna takva osoba je naša sagovornica. Njeno ime je Andrea Kiš. Rođena je 1988. godine u Zrenjaninu, trećem najvećem gradu Vojvodine posle Novog Sada i Subotice. Po struci je diplomirani master ekonomista, a za njen najveći osmeh na licu zadužene su tri ćerke. Andrea pravi divne poslastice, a od prošle godine kod nje se mogu poručiti i najmekša peciva koja će oduševiti i najzahtevnije degustatore. Ono što još može upotpuniti slavlje, a imaju u svojoj ponudi je i dekoracija događaja bilo koje vrste.
Čini se da sezona slavlja u Čikagu ne prestaje! Naši ljudi uvek nađu povod za veselje i dobru pesmu, zato su najbolji provodi po klubovima gde nastupaju balkanski muzičari.
Zato već osam godina, od kada se iz Srbije preselila u Čikago, nastupajući, Biljana Đorđevic, svoje umeće i ljubav prema pesmi deli sa svima koji vikende provode uz dobru živu muziku.
Uprkos obavezama, Biljana nam je otvorila vrata svog doma u Čikagu i pokazala delić porodične priče sa suprugom Milošem i njihovo troje dece, uz neizbežnu priču o muzici…
Sandra Afrika nastupila je 20. januara u klubu Underground u Čikagu u organizaciji Crown Entertainment-a. Pored nje, u klubu su nastupili i Sanja Grahovac i DJ Spaz. Pogledajte delić atmosfere u videu koji smo pripremili za vas.
Otac Predrag Popović je sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve sa službom u Velikoj Plani. Svoj govornički dar koristi za propovedanje jevanđeljske istine u nameri da probudi i pobudi u ljudima veru i ljubav prema Bogu. Besede i priče koje organizuje virtuelno preko svog youtube kanala izazvale su pažnju mnogih vernika.
Rođen je 23. decembra 1983. godine u Slavonskom Brodu od oca Duška i majke Smiljane. Početkom 90-tih seli se u Vrnjačku Banju gde stiče osnovno obrazovanje. U Kraljevu završava elektrotehničku školu, a nakon toga Bogoslovski fakultet u Beogradu. U čin đakona Episkop požarevačko-braničevski Ignatije rukopolaže ga oktobra 2011. godine, a u čin jereja jula naredne godine.Oženjen je Ivanom sa kojom ima troje dece: Teodoru, Petra i Pavla. Svojom jednostavnošću uspeva da približi veru čoveku iz naroda, te je tako na poziv Vladike Longina i sveštenika naše parohije stigao u posetu vernicima u Americi.
Oče, već neko vreme boravite u poseti vernicima u Americi, imali ste priliku da upoznate naše ljude, razgovarate sa njima, da vidite kako žive pa kakvi su Vam prvi utisci?
To me svi nekako pitaju, ali ja ne volim da govorim o utiscima dok ne napravim celu sliku. Ti utisci, taj ceo život je sačinjen kao jedna puzla od raznih šarenila. Vladika je divan čovek, domaćin, širokogrud, sveštenici su dobri, međusobno sarađuju i vredno rade sa narodom. U Srbiji su retki, ako uopšte znamo zajednice gde imaju fiskulturnu salu, recimo za košarku, da imaju folklorne grupe i sve to jako teško ide kod nas. Ovde je sve to drugačije, ljudi se okupljaju oko crkve i oko raznih zajednica. I na kraju krajeva ta okupljanja su jedino što imamo. Naš narod je divan, dobar kao i svuda. Svako ima neke svoje probleme, nesto čega smo morali da se odreknemo, da bismo nešto stekli.
Ono što je specifično za Vas jeste da govorite jednostavnim jezikom koji dopire do srca i duše običnog čoveka, što se pokazalo brojem pregleda na vašem youtube kanalu, postali ste prava internet senzacija. Kakav to osećaj izaziva u Vama?
Koja je suština govoriti jezikom ako nije jednostavan i ako ga ljudi ne razumeju. Zašto onda razgovaramo, koja je poenta mene koji sam besednik i koji se obraćam narodu i ljudi me ne razumeju, zašto se onda obraćam. Hristos je govorio jednostavnim jezikom, ja verujem da su njega u to vreme smatrali nekim ko nije dorastao nekim izazovima, nego što on izazove čudo i onda im skrene pažnju na suštinu. Gospod je u svojim pričama govorio kao da je poticao iz seljačke porodice, njegov otac je bio zanatlija, doduše ja znam šta znači biti dete zanatlije. Moj otac je bio majstor, popravljao je automobile i on je govorio o vinogradu, o sejaču i semenu. Dakle govorimo o seljačkim pričama, ali jezikom na način na koji ljudi mogu da razumeju. Tako da ja gledam sva dešavanja u mom životu i u životu drugih ljudi na način da to prenesem i da ostavim ljudima, a moram da kažem i da postoji jedan sebičan razlog tog mog interneta, a to su moja deca. Moja deca i moji unučići sutra i ako me ne bude, imaće mene i moje savete njima upućene kako kroz život da se bore. Takva je bila moja prva zamisao, da svojoj deci ostavim u amanet sebe. Onda razmišljam, da ima i druge dece koja bi trebalo to da znaju i Gospod je učinio da to dopre tako munjevito do ljudi širom sveta, i do one dece koja su mala i do one dece koja imaju 80 godina.
Sve je krenulo od Vašeg puta na Ostrog, na koji ste bili pozvani od Svetog Vasilija, a koji se dogodio 10. novembra prošle godine. Kako je izgledao taj Vaš put?
Gospod je rekao: “Odrekni se svega i pođi za mnom”, to je baš bilo to, samo što je to bilo na određeno vreme da idemo do Ostroga, ali to je poziv i za ceo život. Mi se svakodnevno odričemo nekih svojih prohteva zarad Hrista, ali i pored svega toga on to nama da i svi moji najluđi snovi i najluđe želje koje sam negde imao Gospod mi je uslišio, ali samo zato što si spreman da daš sve i što si spreman da se na kraju svega odrekneš zarad njega.
Koliko naši ljudi poznaju veru, mi smo narod koji nije naučen da čita Bibliju i da ide redovno u crkvu?
Naš narod nije crkven prevashodno, a ne može doći do poznavanja Boga ako nema crkve tj. liturgije. Kada smo u liturgiji treba da uzrastamo, da se učimo. Tu ulogu preuzimaju i sveštenici i episkopi, ali za početak je jako bitno da ljudi krenu u crkvu i da se pričešćuju. Tu će naći mnogo odgovora na svoja pitanja, a znanje dolazi, to je proces životni koji će doći do smrti i umrećemo kao neznalice, ali znaćemo mnogo više nego kada smo krenuli u crkvu. Naš veliki problem je što smo sujeverni, što se odričemo svoje vere, što su naši preci koji takođe nisu čitali sveto pismo i koji su bili nepismeni svoj život davali za veru, jer je vera bila nešto što su oni suštinski. Možeš da mi uzmeš sve, ali vere neću da se odreknem. Da li smo mi danas takvi? Ne bih rekao, i zbog mnogo manjih stvari se odričemo vere, odričemo se ljubavi. Danas se više ni u ljubav ne veruje, ni ljubav više ne može da se održi, a o nadi da ne pričam. Tako da ovom svetu mnogo više fali ljubavi, vere i nade.
Za kraj ovog razgovora Oče šta biste poručili našim vernicima ovde u Americi?
Da se svi drže zajedno, da se okupljaju oko crkve. Gde se napravi crkva da tu kupe kuću, imanje, da se grupišu oko crkve. Naša sela su tako opstala. Onda će naša deca biti u tom okruženju. Ovde postoji plan, otac Nemanja je napravio plan da napravi školu. Sve oko crkve i oko te škole treba da budu srpske zajednice, srpske kuće. Treba da se okupljamo oko liturgije, oko molitve, a onda preko nedelje svako za svojim obavezama, a u nedelju ponovo tu i onda se povrati život i opet svaka nedelja za nedeljom. Gospod Bog će bogosloviti, doći će nova pokolenja koja će gledati od nas i to naučiti. Što mi decu naučimo to će ona raditi.
Otac Predrag u Americi će boraviti do kraja novembra. Nada se da su njegove besede i propovedi doprle do srca i duša vernika i poručuje:”Moja uloga je u tome da vas uputim ka Bogu, stavim na noge da i dalje idete sami. Idite po svetu i propovedajte, i neka vas po ljubavi poznaju da ste moji učenici.”
Najveća zvezda bivše Jugoslavije, Lepa Brena je simbol šoubiznisa, uzor mnogim mladim devojkama, simbol jednog vremena koje je praćeno raznim turbulencijama i fenomen koji traje već 40 godina.
Lepa Brena je sa svojim bendom u petak 7. oktobra održala koncert za pamćenje u Čikagu u organizaciji Pure Live Music.
Ogromni redovi koji su nas dočekali ispred kluba Joe’s live posvedočili su da ovaj fenomen zvani Lepa Brena, i koja je ubeđena Jugoslovenka, širi ljubav i prijateljstvo kroz pesmu od 82. godine. Njen moto je “Hajde da se volimo”, što su potvrdili fanovi svih generacija i različitih nacionalnosti na njenom nastupu.
Svoju karijeru započela je davne 1980. godine sa bendom Lira šou, a već nakon nekoliko godina sa bendom Lepa Brena i Slatki greh postaje najpoznatija javna ličnost u staroj Jugoslaviji. Ova rođena Tuzlanka privlačila je pažnju neospornim talentom, ali i odevanjem koje su mnogi u ono vreme smatrali neprikladnim. Uprkos svemu ona se dobro osećala u svom telu i sama smišljala kostime koje joj je majka šila.
Iza sebe ima karijeru dugu 40 godina, mnoštvo albuma i singlova i sva priznanja koje jedan umetnik može primiti. 1982. godine pokazala je svoje umeće i na filmu “Tesna koža” u kojem je tumačila samu sebe i pevala pesmu “Mile voli disko”, imala je glavnu ulogu u filmu “Nema problema” u kojoj je promovisala sebe i Slatki greh i koji je kao najgledaniji dobio Oskara popularnosti. Potom sledi snimanje filma “Hajde da se volimo” koji je zbog vise nego pozitivnih reakcija publike snimljen u još dva nastavka. U njemu su glumile veličine poput Bate Živojinovića, Gidre, Josifa Tatića, Preraga Ejdusa i mnogih drugih, te Brena definitivno postaje jedna od najpopularnijih ličnosti u Jugoslaviji.
Zagrejavanje pred Brenino pojavljivanje počelo je nastupom specijalnog gosta, Aleksandra Josifovskog, inače jednog od učesnika muzičke emisije “Zvezde granda” koji je publiku razdrmao poznatim melodijama ex yu roka, a potom se publici predstavila atraktivna Enela Palavra sa svojim bendom.
Kako je najavila na samom početku koncerta Lepa Brena je za američku publiku pripremila specijalan program pod nazivom “The best of the best”, što podrazumeva najveće hitove njene karijere.
Svojom pojavom na bini odavala je odmerenost, prefinjenost, mudrost, ali i realnost koju nije izgubila tokom svih ovih godina popularnosti. Samopouzdanjem i kvalitetom kojim je osvojila publiku najbolje je pokazala da zaslužije titulu zvezde.
Vrlo emotivna na početku koncerta izjavila je da ne može da veruje da je prošlo već toliko vremena od njenog poslednjeg susreta sa čikaškom publikom koji se dogodio 2018. godine, ali i da je i dalje tu zahvaljujući vernoj publici.
Još uvek u punoj snazi pevala je “Jedan dan života”, “Čačak”, ‘Mile voli disko”, “Dama iz Londona” i mnoge druge hitove, da bi vrhunac večeri bio već na prve taktove pesme “Jugoslovenka”. Sve generacije pevale su u glas, od onih starijih koji je pamte još iz vremena Slatkog greha, pa do onih mlađih koji su se pronašli u njenim novijim pesmama.
Simbol jednog vremena i uspeha, najduže noge bivše Jugoslavije, sinonim za rad i upornost, ispraćena je sa bine uz ovacije publike koje su trajale nekoliko minuta.
Obećavši publici da neće proći dugo vremena do sledećeg susreta i poklonivši se, jos jednom je dokazala da se nije lako zvati Lepa Brena.
Svoju turneju Lepa Brena i njen tim nastavljaju nastupima i u ostalim gradovima Amerike: Atlanti, New Jersey-u, Detroitu i Bowling Green-u, a naša redakcija im svakako želi mnogo uspeha u tome.
Raspored koncerata Lepe Brene u Americi pogledajte ovde.
Erupcija dobre energije i čistog rock and roll-a na jednom mestu dogodila se u subotu 1. oktobra kada su se na bini pojavila dva legendarna benda: Riblja Čorba i Van Gogh. Čak sat vremena pre samog početka koncerta u prepunom prostoru Joe’s live nestrpljivo se čekalo na prve tonove. Među publikom mogle su se primetiti sve generacije, od onih vernih fanova, veterana Riblje Čorbe do onih nešto mlađih koji vole malo žešći zvuk Đuleta i njegovih momaka, a sve u organizaciji Pure Live Music.
Iako postoje već 36 godina momci Van Gogha Zvonimir Đukić- Đule, Srboljub Radivojević- Srba i Dragan Ivanović su jedva čekali susret sa publikom. U glas su se pevale pesme: “Neko te ima noćas”, “Klatno”, “Gloria”, “Mama” i mnoge druge. Pred sam početak koncerta Đule nam je srdačno odgovorio na nekoliko pitanja.
Sinoć ste uspešno završili koncert u Torontu, večeras nastupate u Čikagu i ovoga puta binu delite sa Ribljom Čorbom. Kakva su vaša očekivanja?
Mi smo stari drugari od davnina, od samih naših početaka i nekako to drugarstvo traje decenijama i evo nastavlja se. Sinoć smo bili u Torontu, publika je bila fantastična, van svih očekivanja i što je najlepše sve generacije su bile prisutne. Tako smo trubili u čast gitarama i kao i moje ime Zvonimir zvali smo na mir i na radost i zagrljaj, i verujem da ce tako biti i večeras.
Nastali ste 1986. godine i uprkos svim dešavanjima uspeli ste da opstanete do danas, rock and roll je zapravo opstao na našim prostorima zahvaljujuci vama. Koliko je upornosti, volje i želje trebalo za tako nešto?
Jedni smo od mnogih koji veruju u bolje sutra, nismo fanatici, mi smo oni koji notama i stihovima na čarobnom letećem ćilimu želimo da od generacije do generacije zagrlimo ljude i da ih nekim lepim mislima prevedemo sa jedne strane na drugu.
I nakon 36 godina postojanja vi se i dalje sa istim entuzijazmom spremate za koncerte i dalje se radujete ljudima. Šta je to što vas pokreće?
Pa onaj čovek koji se ujutru probudi, a ne obraduje se tom novom danu i ne prigrli ga i ne upiše ga u tefter života kao radostan dan, bojim se da nema čemu da se nada. Živimo muziku i živimo za muziku, živimo od muzike i verujem da bez muzike ne bismo umeli da plivamo i plutamo ovim” Morem bez obala” koje se zove život, nekad ovakav ili onakav, kojeg volimo, a tako vaspitavamo i svoju decu.
Za kraj Đule je svojim fanovima poručio:”Ja volim da kažem da je izgubljeno samo ono čega smo se odrekli, nemojte se odreći lepote života, čuvajte decu, ne gledajte rijaliti programe, budimo vesli i nasmejani i na prvom mestu zdravi.”
Nakon njihovog nastupa koji je trajao skoro dva sata na binu su se popeli veterani rocka. Vidno raspoloženi članovi benda: Miroslav Milatović- Vicko, Vidoja Božinović- Džindžer, Nikola Zorić i Ivan Stanković na čelu sa Borom Đorđevićem krenuli su da ređaju pesme koje su obeležile mnoge mladosti, ali i one novije, a Bora se potrudio da između pesama zabavi publiku svojim šalama i komentarima. Ređale su se pesma za pesmom, publika je svaku od njih ispratila u glas, a atmosfera nije jenjavala do samog kraja koncerta koji je trajao više od četiri sata. I Bora je kroz razgovor nakon koncerta bio pun lepih utisaka.
Poštovani Boro upravo se završilo jedno lepo veče, prepuno emocija. Kakvi su Vaši utisci nakog ovog koncerta?
Zaista je bilo puno emocija i nostalgije. Dugo nismo bili ovde u Čikagu, skoro smo zaboravili da je publika ovako moćna.
Napisali ste pesme za 20 albuma, koliko Vam je teško izdvojiti one koje će se izvoditi na koncertu?
To je uvek problem, onda u prvom delu bacimo akcenat na novije pesme, a sad imamo i novi album, ali neke pesme ne mogu da se preskoče i da se zaobiđu, a to su provereni hitovi.
Najavili ste uskoro izlazak novog albuma, kada publika moze da ga očekuje i o čemu ćete ovoga puta pevati?
Spremamo novi album, 21. po redu, trebalo bi da se zove “Tamna strana sunca”. To su pesme o ljubavi i smrti i prvi je album nakon Mišinog odlaska. Imali smo sreću u nesreći da je jedna Mišina pesma ostala, a to je pesma Dve gitare, tako da će ta pesma izaći na novom albumu i Miša će i dalje biti sa nama.
Zahvalni na dobroj energiji i ljubavi ova dva velika benda, publika željna dobrog rock and roll-a upamtiće ovaj koncert po izuzetnoj atmosferi i kvalitetnoj muzici.
U publici su bili Generalni konzul Republike Srbije u Čikagu Damjan Jović sa suprugom i dva NBA igrača Goran Dragić i Nikola Vučević.
Oba benda, i Riblja Čorba i Van Gogh su održala reč i pružila najbolje od sebe, obećavajući da neće proći dugo vremena do sledećeg viđenja, a nama će ostati utisci koji će se premotavati dugo, dugo u našim mislima i srcima.
Galeriju fotografija sa koncerta Riblje čorbe i Van Gogha pogledajte ovde.
Srpsko-američko Udruženje lekara i stomatologa ove godine proslavlja tri decenije svoga rada. Odbor ovog udruženja na čelu sa novim predsednikom Dr Nebojšom Kneževićem organizovao je predavanje edukativnog karaktera 14. septembra u restoranu TOPAZ u Čikagu, kome su prisustvovali vrhunski lekari iz svojih oblasti. U uvodnom delu večeri predstavljeni su novi članovi upravnog odbora, a razgovaralo se o najnovijim dostignućima, istraživanjima i tretmanima lečenja.
Ugostio nas je Dr Nebojša Knežević koji je u svetskim stručnim krugovima poznat kao Dr Nick. Ovaj rođeni Šapčanin je anesteziolog i subspecijalista u oblasti terapije bola na klinici za terapiju bola “Advocate Illinois Masonic Medical Center” u Čikagu. Šef je odseka za nauku i istraživanje i pomoćnik šefa katedre, a predaje i kao profesor anesteziologije i hirurgije na Univerzitetu Illinois. Dr Knežević je i dobitnik nagrade “Top doktor” za najboljeg lekara u Čikagu kao i nagrade američkog društva anesteziologa za akademska dostignuća. Kako nam je otkrio lečenje najtežih pacijenata za njega je veliki izazov, ali rad sa studentima mu je draži, iako se američki sistem izučavanja medicine znatno razlikuje od našeg.
Poštovani Dr Kneževiću, kažite nam nešto više o značaju ovog skupa i o temema o kojima se razgovaralo na ovom skupu?
Ovo nam je prvi edukativni sastanak koji organizujemo kao obnovljeno srpsko-američko udruženje lekara i stomatologa. Imamo šest vrhunskih predavača u toku ove edukativne sesije koja je namenjena prvenstveno zdravstvenim radnicima, lekarima i onima koji obavljaju zdravstvene delatnosti u Čikagu. Tema je uticaj pola, starenje i različite zdravstvene promene. Imamo stručnjake iz oblasti urologije, ginekologije i iz oblasti terapije bola tako da ćemo posmatrati neka različita zdravstvena stanja sa kojima se kolege lekari susreću svakodnevno u praksi. Iskreno se nadam da je ovo prvi edukativni skup i cilj nam je da ih bude što više.
Šta je zapravo cilj ovog skupa?
Cilj ovakvog skupa jeste edukacija kolega lekara, ali i ostalih zdravstvenih radnika. To je jedan od ogranaka koje planiramo da radimo kao Srpsko-američko Udruženje lekara i stomatologa. Cilj nam je pored toga i da radimo na edukaciji našeg stanovništva i da radimo besplatna snimanja. Takođe nam je cilj da pomažemo mlađim kolegama, onima koji planiraju da upišu medicinski fakultet, onima koji su ga završili ili su ga završili van granica SAD i koji žele da dođu, tako da ćemo organizovati jednu sesiju za njihova pitanja i dileme i pokušaćemo da im odgovorimo.
U planu srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa jeste i to da pomažete našim ljudima kroz zdravstvene savete na manifestacijama kao što su srpski festivali pa kada bi moglo doći do realizacije tog plana?
Nismo još osmislili kako će to da izgleda, nadamo se da ćemo te programe krenuti u realizaciju od sledeće godine, dali da na nekom od festivala imamo svoj štand na kome će ljudi moći da dođu i izmere šećer, pritisak, pitaju lekare ono što ih interesuje ili ćemo imati neku centralnu lokaciju ili možda čak zoom sastanke u svakih par meseci.
Naš sagovornik je istakao da je pored svega cilj ovog udruženja da naprave dobru bazu podataka, da okupe što više lekara koji su poreklom iz Srbije, jer naši ljudi ipak više vole da posećuju naše lekare nego američke. Pokušaćemo maksimalno da povećamo broj članova udruženja, da se organizujemo i pomognemo jedni drugima.”
Centralna proslava tridesete godišnjice srpsko-američkog udruženja lekara i stomatologa zakazana je za 12. novembar kada ovo udruženje obeležava slavu Svete Kozmu i Damjana.
Jednom od najcenjenijih srpskih lekara u SAD Dr Nebojši Kneževiću i njegovom timu želimo uspeh i ostvarenje svega onoga što su zamislili sa namerom da budu jedan od stubova srpske zajednice u SAD.
U debitantskom filmu „Divljaci“ reditelja Daria Lonjaka glavne uloge tumače Branko Janković, Alen Liverić, Borko Perić, Dejan Aćimović i drugi.
Film koji je spojio različite žanrove, kao i umetnike iz celog regiona, nasmejaće vas i zabaviti, dok će u isto vreme napraviti kritički osvrt na vreme u kom živimo.
– Imao sam tu sreću da sam radio s divnim glumcima i mogu reći da smo imali odličnu saradnju. Svima se scenario jako svideo i uneli su mnogo ličnih ideja i emocija u svoje izvedbe. Njihovo iskustvo mi je svakako puno značilo, ne samo u kreativnom, već i u tehničkom, izvedbenom smislu. Očekivani standard koji sam sebi zacrtao je tokom snimanja samo rastao, kako su nam padale nove ideje i rešenja na pamet – izjavio je mladi reditelj Dario Lonjak.
Radnja filma smeštena je u leto 2018. godine. U toku je Svetsko prvenstvo u fudbalu, i dok se iščekuje finale u Moskvi, u hrvatskim gradovima vlada opšte „ludilo“, koje je ponelo i glavne junake ovog ostvarenja.
Zolja (Alen Liverić), Jasmin (Branko Janković) i Mali (Borko Perić) rešavaju da opljačkaju malu radnju da bi nabavili novac za put u Rusiju. Bežeći od policije prelaze granicu s Bosnom i Hercegovinom i zalutaju u šumi gde ih čeka iznenađenje.
Ako ste pomislili da planirana mala pljačka može da prođe ispod radara, varate se. Mnogo nepredviđenih stvari će im se usput dogoditi.
Članovi benda veoma neobičnog imena Rock ko fol za sebe kažu da su balkanski bend. Čisti su rokeri, poznati po obradama narodnih pesama i kažu da snime sve što im se svidi.
Na veliku radost publike održali su odličan koncert u restoranu Skadarlija u Čikagu 1. maja i to je bio povod za razgovor sa pevačem i gitaristom benda Rock ko fol Dinkom Salihbašićem.
Prisustvovali smo vašoj tonskoj probi i ono što smo čuli zaista zvuči neverovatno. Puno je dobre energije i ljubavi u svemu što radite. Sta Vi kažete na to?
Ja uvek prepuštam publici odnosno drugima da to kažu, ne bi bilo lepo da se sami hvalimo. Upravo ste čuli i naše nove pesme koje ćemo po prvi put svirati i jedva čekam reakcije publike.
Često se postavlja pitanje nastanka imena Rock ko fol, da li možete da otkrijete našoj publici otkud ideja za takav naziv benda?
Rock ko fol je nastao kao jedan party koji smo napravili jer sam želeo da spisak pesama bude šaren, da se svira sve, a pošto rok publika ume da bude prilično konzervativna i ne vole narodnjake, Rock ko fol je u stvari alibi za spisak naših pesama. Tako smo nakon tog partiy-a napravili još jedan i tako ostavili ime Rock ko fol.
Dugo ste vec na sceni, iza vas je na hiljade nastupa i svirki i ono što je interesantno jeste da za vas ne postoji loša muzika, vi svirate sve, ali na svoj prepoznatljiv način. Šta je to što vas izdvaja od ostalih rock bendova?
Apsolutno je važno da je kroz svaku pesmu provučena ta distorzija odnosno rok zvuk. Ja sam mišljenja da nema loše muzike vec samo loših aranžmana i loših izvođenja. Ono što nas izdvaja od ostalih rock bendova je upravo taj repertoar jer mi mešamo sevdah i narodnu klasicnu muziku, a u svemu tome se nalazi čvrst zvuk koji možete prepoznati i na našem novom album “Sevdah od sna”. Videćete da se tu ide iz krajnosti u krajnost. Sa ponosom mogu izdvojiti dve pesme za koje mislim da su najžešće pesme današnjeg rock-a “Balkan” i “Sa osmijehom kroz suze”, kada ih poslušate samo ce vam se reći.
Osim Dinka bend čine Almir Crnović te simpatični dalmatinac iz Splita Elvis Katić. Trojica prijatelja ovaj bend su osnovali 2009 godine. Almir, Elvis i Dinko žive u San Francisku, a kako imaju puno nastupa po Evropi od 2012. godine imaju dva nova člana Alena Hodžića i Dinka Kulenovića koji sa Salihbašićem sviraju kada je na Balkanu i ostalim delovima Evrope.
Gde vas vodi sledeća svirka, leto je pred nama i pandemija jenjava, da li imate već ugovorene nastupe?
Dinko kaže da im je plan da nastave da sviraju što više i što bolje, da su bend koji je publika napravila za sebe, bend iz raje, sa facebook-a i youtube-a.
Treba napomenuti da je Salihbašić svirao u bendovima koji su pratili na nastupima Lepu Brenu, Čolu i mnoga druga poznata imena regiona. Big happy family kako kažu za sebe, kada su zajedno jako dobro funkcionišu i to se oseti na svakom njihovom nastupu. Tu pozitivnu energiju prenose na publiku što su dokazali i ovaj put u Čikagu . Kako su i obećali napravili su noć za pamćenje , a mi im želimo da nastave u istom ritmu.
Iako vec dugi niz godina živi i radi u Americi vezana je za otadžbinu i njene kompozicije inspirisane su muzikom davnina i folklorom našeg podneblja. Baš kao što je muzika njena ljubav, Beograd i dalje oseća kao dom.
Nataša Bogojević je dipolomirala kompoziciju na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Beogradu u klasi profesora Srđana Hofmana. Tokom studija pohađala je kurseve elektroakustičke i filmske muzike. Odmah po završetku studija radila je kao asistent na katedri za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta Muzickih Umetnosti u Beogradu.
Neposredno pred početak koncerta ova velika umetnica nam je ukazala čast i zadovoljstvo da porazgovaramo, predstavila svoje novo stvaralaštvo te se rado prisetila i svojih ranijih dela, te života i rada u Beogradu.
Poštovana, čikaška publika imala je priliku premijerno da čuje Vaše nove kompozicije inspirisane muzikom davnina i našim folklorom. Koje su to kompozicije i ko su izvođači?
“Ovo je moj prvi autorski koncert u Čikagu, dve američke premijere i jedna kompozicija od pre deset godina koja ima veze sa tematikom celog koncerta koji se zove Healing Chants. Kompozicija Pjenije koja je inspirisana Vizantijom i pojanjem nije mogla drugačije da se prevede na engleski jezik nego Chant, a druga kompozicija Bajalice u engleskom prevodu je Healing Charm tako da je menadžment na kraju to spojio i dobili smo Healing Chants.”
Muziku su izveli nasa sopranistkinja Olga Bojović u pratnji klavira Kristijana Čivljaka. Pjenije su izveli Dzonah i Stefan Kartman, a orkestarske kompozicije je izveo ansambl studenata DePol Univerziteta 20 plus i maestro Majkl Levanski.”
Da li Vam Beograd nedostaje i nakon toliko vremena provedenog u Americi?
“Naravno da je odgovor da, tamo je moj dom. Ja sam ovde skoro trideset godina, međutim postoji jedna druga stvar, a to je da je celo područje Balkana jedan neiscrpni izvor inspiracije, tu ima toliko različitih muzika davnina i folklornih elemenata, te naše crkvene muzike. Meni je to inspiracija zato što sam rođena tamo, a mislim čak i da nisam to je nešto što me interesuje.
Kompozitorka Nataša Bogojević u Čikagu godinama predaje na DePol univerzitetu, a vrlo aktivno podučava i u svojoj školi Muzika Natasha, no ni tamo nikada ne zaboravlja svoje korene. Naprotiv: komponovala je delo za svečani koncert povodom petnaestogodišnjice Akademije Sveti Sava u Čikagu pod nazivom “Oče premudri, svetitelju Savo.”
Pre dolaska u Ameriku sarađivali ste sa redakcijom za kulturu Radio Televizije Beograd i bili ste jedan od osnivača grupe kompozitora Veličanstvenih sedam. Kako pamtite ta vremena?
Lepo je da se neko još uvek toga seća. Bili smo mladi i hteli smo da promenimo savremenu klasičnu muziku. Imali smo želju da se reklamiramo kao rok muzičari što se i desilo mnogo godina kasnije jer se dogodilo da je muzika počela da gubi to žanrovsko omeđenje i da se deli. Ljudi danas šta god vole da slušaju imaju priliku da izaberu i slušaju. Može da se sluša sve. Napravili smo nešto novo i doveli smo veliki broj publike u sale.
Koliko ste uspeli da muziku našeg podneblja približite ljudima sa ove strane planete?
Ja nemam misiju da približim muziku mada je to divno, ali ono što mene inspiriše jeste da postoji uticaj savremene američke muzike kao što je urbani minimalizam, hip hop i drugi žanrovi. Ja želim da se opustim i pustim sve te uplive da me inspirišu i onda pokušavam da kreiram nešto novo. Naravno, ako neko pokuša da sazna nešto o našoj muzici, staroj folklornoj muzici onda mu postane interesantno da radi nova istraživanja. Mislim da je neko ko je napravio najveći prodor naše muzike u svet Goran Bregović. On donosi folklor iz bivše Jugoslavije.
Natašina dela su izvođena na značajnim svetskim festivalima. Dobitnica je više priznanja kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, a njena biografija se pojavila u knjizi The World of Woman in Classical Music autora En K. Grej kao i u svim izdanjima Marquis Who is Who in America.
Za kraj ovog razgovora kažite nam da li će i Vaše naredno delo biti inspirisano muzikom davnina i folklorom iz naše otadžbine?
“Pozvana sam da komponujem za ruski hor, ali bi koncert trebao da se održi uskoro tako da ne znam da li ću da stignem. Sve zavisi od trenutka, od toga šta čitam i slušam i nemam neki plan šta će da mi bude sledeća inspiracija.”
Našoj sagovornici želimo puno uspeha u prestojećem radu i ni najmanje ne sumnjamo da će ponovo iznenaditi publiku željnu njenih novih ostvarenja.
Jedan od retkih pevača naše estrade koji je ostao dosledan svom prepoznatljivom stilu jeste Dženan Lončarević. Na sceni je 15 godina i već na prve taktove možete sa sigurnošću prepoznati o kome se radi. Uz prijatnu boju glasa i njegove balade koje prosto ostaju urezane na prvo slušanje kaže da ponekad nije ni svestan koliko emocija je izazvao kod publike i koliko se suza prolilo uz njegove pesme.
Karijeru je započeo u rodnom Prijepolju sa bendom “Izazov” gde su svirali po tamošnjim klubovima i kafićima. Publika je ubrzo prepoznala njegov kvalitet i prelazi da živi u Beograd gde je stekao status muzičara koji pravi fenomenalnu atmosferu. 2007 godine izdaje svoj prvi album – Nikome ni reči. Istoimena pesma sa tog albuma bila mu je odskočna daska u karijeri, postala je veliki hit i jedna je od najslušanijih pesama ikada.
U dosadašnjoj karijeri je izdao ukupno 5 albuma i veliki broj singlova od kojih se neki i dan danas slušaju. Sarađivao je i sa dosta velikih imena naše estrade, radio koncerte na poznatim lokacijama u Beogradu kao što su Tašmajdan i Sava Centar.
Osim toga što stvara svoju muziku Dženan je uradio i dosta obrada poznatih autora i kako sam kaže to su pesme koje se njemu sviđaju i koje sam rado sluša. 2019. godine je učestvovao na Beoviziji sa pesmom “Nema suza” i vrlo uspešno stigao do drugog mesta.
Gde god da se pomene ime Ljubomira Ljube Zarića bilo u klubovima, kafićima ili restoranima Čikaga i okoline možete čuti oduševljenje i pozitivne komentare.
Vrlo uspešno se bavi pevanjem dugi niz godina, a njegova popularnost ne prestaje da raste jer je publika prepoznala dobru energiju i kvalitet ovog pevača.
Rođen je u Zemunu kako sam kaže u jednoj zdravoj porodici gde je proveo svoje detinjstvo kao mirno i dobro dete. Talenat je nasledio od oca i strica koji jako lepo pevaju i kaže da je u kući uvek bilo veselo. Oduvek je sanjao da jednoga dana postane pevač i ta želja mu se i ostvarila. Živeći još u Zemunu osniva bend koji je vrlo uspešno krenuo u osvajanje klubova i splavova, ali se to proširilo i na inostranstvo. Nastupalo se širom Srbije i regiona, te po Nemačkoj i Švajcarskoj. 2009 je došao u posetu svojoj sestri u Ameriku i na prvo oduševljenje odlučuje da tu i ostane. Nije mnogo vremena prošlo te uz pomoć članova benda Osvajači koji su ga upoznali sa čuvenim Duletom osniva bend Trezor.
Bend Trezor je postojao do pre nekoliko godina kada Ljuba odlučuje da nastavi sa pevanjem i od tada sarađuje sa mnogim muzičarima širom Čikaga. Iako je veoma zadovoljan svojim životom ovde gde ima svoju porodicu i uspešnu karijeru vrlo često se seti Zemuna i najvise mu fale rodbina i prijatelji. Kada priča o svojim nastupima na Ljubinom licu možete primetiti zadovoljstvo i osmeh.
Kako kaže za sve ove godine je bilo mnogo lepih dešavanja, ali mu je najsimpatičnije sećanje vezano za čoveka koji je toliko voleo da ih sluša da je na nastupe pesačio tri milje u jednom pravcu jer je izgubio vozačku dozvolu samo da bi uživao u njihovom izvođenju. Rado se seća svojih početaka i restorana Župa u kome je zaradio svoj prvi honorar.
Čikago je grad koji ima jaku i bogatu muzičku scenu i u kome je konkurencija jaka, ali bez obzira na sve Ljuba kaže da su odnosi među muzičarima odlični i da se svi međusobno poštuju. Najviše voli da sarađuje sa Milošem i Biljanom Đorđević, Miletom Vujnovićem, Bojanom Vasilićem i Goranom, a najdraže mu je kada radi Piano Night u Skadarliji.
Ovaj skroman čovek i pevač velikog srca kaže da je publika ta koja ga pokreće i raduje se svakoj novoj prilici da svoju publiku razveseli.
Posetili smo Generalni konzulat RS u Čikagu gde smo razgovarali sa generalnim konzulom i zamenikom ambasadora RS u SAD Marka Đurića gospodinom Damjanom Jovićem. Srbija već osam godina nije imala generalnog konzula u Čikagu, a gospodin Jović je na ovoj poziciji od aprila prošle godine.
Gospodine Joviću, kako su protekli ovi prvi meseci Vašeg mandata ovde u Čikagu i čemu ste najviše pažnje posvetili?
Potrudio sam se da se u što kraćem vremenskom periodu uspem predstaviti najvećem broju lokalnih donosilaca odluka, bitnim ekonomskim igračima na ovom prostoru srednjeg zapada SAD-a, ali i da upoznam što veći broj naših ljudi koji se ističu u našoj srpskoj zajednici.
Imali ste ranije iskustva sa načinom života u Americi, naime usavršavali ste se na Yale univerzitetu. Kakav je utisak na Vas ostavio Čikago i život ovde?
Živeo sam na istočnoj obali SAD-a tako da su delovi ove velike zemlje različiti i međusobno se veoma razlikuju tako da je Čikago za mene bio jedan novi izazov i nova sredina.Međutim, ono što me je iznenadilo jeste brzina kojom sam uspeo da se adaptiram na ovu sredinu i to ne čudi zašto je Čikago bio najpoželjnija destinacija naše emigracije sada već tokom 120 godina koliko se naši ljudi naseljavaju ovde. Nekako je Čikago bez obzira na geografsku distancu grad gde najmanje osećate nostalgiju i nemate taj osećaj surove tuđine koji je svojstven mnogim bližim gradovima Srbiji.
Na kakvu organizaciju u radu konzulata ste naišli, da li postoji nešto što biste promenili i na čemu bi trebalo više raditi?
Mora svaki dan da se menja mnogo stvari, moramo da pratimo nove trendove, da pratimo tehnološki zamah, svakako da u tome ima zaostajanja, ne bih za to krivio kolege koje sam zatekao ovde u konzulatu jer su i oni radili sa ograničenim kapacitemima. Bilo ih je prvo premalo, a posle puno. Zato ne treba tražiti izgovore već ćemo se truditi da naš rad unapređujemo.
Gospodin Jović je istakao da ga izuzetno raduje da naš narod koji živi i radi u ovom delu SAD-a voli svoju državu, svoj narod i svoju crkvu. To nije podjednako slučaj svuda u svetu kada je naša dijaspora u pitanju. Ljudi koji su ovde uspešni često otvaraju delove svojih kompanija u Srbiji, zapošljavaju tamo ljude i to je sve izuzetno važno i za Srbiju i za njihove kompanije.
Ciljevi i prioriteti u radu generalnog konzulata su svakako rad na zajedništvu i slozi sa našim ljudima, da svako u skladu sa svojim mogućnostima doprinese svojim angažovanjem, znanjem, vremenom i iskustvom.
Ekonomska saradnja RS i SAD, kao i saradnja između Čikaga i Beograda svakako je prioritet. Gospodin Jović se trudi da bude prisutan u svim glavnim organizacijama koje okupljaju predstavnike najmoćnijih kompanija u ovom delu Amerike, kako bi predstavili ekonomske uspehe Srbije i Srbiju kao investicionu destinaciju za američke kompanije.
Naravno, tu su i ostale moćnosti za povezivanje kako obrazovnih tako zdravstvenih, kulturnih i drugih institucija koje podstiču razmenu znanja, ljudi i iskustava.
Konzulat svakodnevno obavlja svoje redovne aktivnosti kada je izdavanje dokumenata u pitanju. Kako je generalni konzul istakao u tehnološkom smislu se dosta zaostaje u priči, pomaci će se moći videti u narednih nekoliko meseci kada će dobiti mobilnu opremu za akviziciju biometrijskih podataka. Naši ljudi iz udaljenih delova Amerike neće morati da troše po nekoliko radnih dana i na hiljade dolara da dođu do konzulata da bi dobili određenu uslugu već će se potruditi da se ode do njih kako bi im se pružile usluge tamo gde žive.
Kada su predstojeći parlamentarni i predsednički izbori u pitanju kakvu izlaznost naših građana očekujete i na koji način će se moći glasati?
Naši ljudi koji imaju državljanstvo RS i koji imaju prijavljeno prebivalište u RS imaće i ove godine kao i prethodnih priliku da svoju slobodnu volju izraze na ovim izborima koji će se održati najverovatnije početkom aprila. Mi ćemo u Čikagu skoro je izvesno otvoriti biračko mesto jer ovde se pokazalo godinama unazad da postoji dovoljno interesovanja.
Kakva je Vaša poruka Srpskoj zajednici ovde u Americi?
Prvo što bih poručio našim ljudima je da međusobnim odnosima pristupaju sa manje sujete i ega, a sa više sloge. To je ono što nam je problem nezavisno od toga gde se nalazili. Treba da učimo od onih koji su uspešniji od nas, da se borimo za ono do čega nam je stalo, za svoju državu koju najviše volimo, sa SPC i za ono što čini naš identitet, da očuvamo naš jezik, našu kulturu, a verujem i da postoji velika želja naše države da u tome i pomogne, istakao je generalni konzul RS u Čikagu gospodin Damjan Jović.
Čikago je jedan od najvećih, ali i najlepših gradova sveta, grad u kome nikada niste sami i grad koji nikad ne spava. Veliki broj mladih ljudi je došao ovde sa nadom u bolje sutra.
Da li još uvek veruju i da li sanjaju iste snove pitamo Dejana Jovanovića, mladog i kreativnog čoveka koji je odrastao u malom selu pored Leskovca. Danas kao uspešan fotograf, grafički dizajner i neko ko je izdao knjigu o svom zavičaju živi i radi u Čikagu.
Kako su izgledali Vaši počeci u Americi?
Kao i svaki početak bilo je teško, ali se sa vremenom čovek navikne, dok se ne sagleda celokupna situacija i dok ne odlučite da li možete da nastavite ili ne. To je bila individualna stvar. Prvih par godina sam radio razne poslove da bih platio račune, da bi se preživelo i nakon toga nastojiš da stvaraš.
Na šta Vam je bilo najteže da se priviknete?
Celokupna kultura je drugačija, sve je obrnuto od naše Srbije i ponašanje i odnosi među ljudima. Očekivanja su bila drugačija u pogledu organizacije, u pogledu posla, ali zahvaljujući prijateljima nekako smo se snašli.
Fotografija je oduvek bila Dejanova velika ljubav i iz hobija se pretvorila u strast i zavisnost. Prvo je fotografisao za sebe i svoje potrebe, a posle je to preraslo u posao. Najvise voli da fotografiše prirodu i njene lepote, sve što je neobično. Nakon nekoliko godina boravka u Americi kada je ostvario određene kontakte počeo se baviti fotografijom i grafičkim dizajnom.
Sa godinama odlazeći u rodni kraj sakupljao je fotografije i 2013. godine rodila se ideja da objavi prvo uvodno izdanje knjige koja će čitaoce upoznati sa Leskovcem i okolinom, njegovim prirodnim, kulturnim i istorijskim lepotama.
Nedavno ste objavili prošireno izdanje knjige “Moj zavičaj Leskovac nekad i sad” pa nam kažite nešto više o samoj knjizi?
Kao što sam i istakao u predgovoru ove knjige Leskovac je mesto koje krije pravo bogatstvo materijalne i duhovne kulture. Ovu knjigu bih opisao kao slikovitu mapu za pronalaženje tog blaga i nadam se da će biti sasvim dovoljna da se detaljnije upoznate sa Leskovcem, kao i mnogim drugim prirodnim lepotama u okolini koje na žalost nisu dospele do očiju i ušiju ljudi van granica ovog regiona.
Dejan se nada da će sadržina knjige na neki nacin uspeti da probudi osećanja i svest svih onih koji budu čitali i videli slike koje su sadržane u njoj.
Zelja mu je da se jednoga dana vrati u rodni kraj i sagradi vikendicu gde će uzivati u prirodnim lepotama leskovackog kraja, svojim knjigama i fotografijama.
Humoristička serija „Složna braća – The Nekst Đenerejšn“, nastavak čuvene serije „Složna braća“ uskoro počinje da se emituje, tačnije 4. januara na kanalu TV Superstar.
Pojavio se i prvi zvanični trejler, gde možemo da se uverimo kako će serija izgledati.
Pored Neleta Karajlića, glume Nataša Ninković, Radoslav Milenković, Andrija Kuzmanović, Nenad Okanović, Ljubiša Savanović, Marko Gvero, Nikola Pejaković, Mima Karadžić i drugi.
Serija „Složna braća“ pojavila se 1995. godine kao gorka satira tek okončanog rata u Bosni i Hercegovini, u kojoj su likove u kafani na ničijoj zemlji igrali Vladimir Savčić (1948-2009), Davor Dujmović (1969-1999), Nikola Pejaković, Zoran Cvijanović, Žika Milenković (1928-2008) i brojni drugi.
– Ko je pažljivo pratio serijal zna da je šest glavnih junaka nesretno završilo u minskom polju. Tako da je ovo nova generacija koja njih nasleđuje. Svedoci smo da se stvari manje-više nisu puno promenile. Malo je tehnologija uznapredovala, ali su neki odnosi i naš mentalitet ostali isti – rekao je Nele Karajlić za Tanjug.
U petak 15. oktobra premijerno je u Skokie teatru odigrana predstava po tekstu vrhunskog pozorišnog scenariste, profesora Nebojše Romčevića, a u režiji Milenka Šišarice.
Jedinstvena i smešna, ova predstava nikog nije ostavila ravnodušnim.
Priča je smeštena u 90-te godine prošlog veka i prati različite faze.
Uz maestralnu igru čitave glumačke ekipe Srpskog pozorišta u Čikagu ova priča dočarala je publici svakodnevicu jednog bračnog para koji u spletu haotičnih i nepredviđenih događaja uz komične situacije pokušavaju da sebi učine zivot lepšim i lagodnijim.
Proverenu glumačku ekipu čine Milenko Šišarica i Zorana Vukčević u glavnim ulogama, dok su u ostalim ulogama Milan Glogovac, Milica Spasojević, Vlatko Ždrale, Milan Andrijanić i Dejan Glišović, kao muzičko-tehnička podrška.
Zanimljivo je pomenuti da svi članovi ovog pozorišta koje čuva, neguje jezik i nasleđe, koje promoviše pisce i komade sa Balkana rade volonterski i da svi imaju istu želju da dobiju svoj prostor za izvođenje predstava i poetskih večeri.
U skoro sat ipo ovog umetničkog viđenja Nebojše Romčevića i Milenka Šišarice akteri Srpskog pozorišta u Čikagu uspeli su bar na kratko da nas odvoje od svakodnevice i nasmeju.
Reprize ove premijere odigrane su jos dve večeri za redom u Skokie teatru.
Reportažu iz Skokie teatra pripremila je novinarka Andriana Bjedov.
U organizaciji Balkan Sound Promotion-a, 06. oktobra čikaškoj publici predstavili su se srpski pop folk pevač MC Stojan i pevačica Tea Tairović. Koncert u Čikagu bio je osmi po redu u okviru njihove američke turneje 2021. Reportažu iz Moskva Caffe-a pripremila je novinarka Andriana Bjedov.
