Čikago je jedan od najvećih, ali i najlepših gradova sveta, grad u kome nikada niste sami i grad koji nikad ne spava. Veliki broj mladih ljudi je došao ovde sa nadom u bolje sutra.
Da li još uvek veruju i da li sanjaju iste snove pitamo Dejana Jovanovića, mladog i kreativnog čoveka koji je odrastao u malom selu pored Leskovca. Danas kao uspešan fotograf, grafički dizajner i neko ko je izdao knjigu o svom zavičaju živi i radi u Čikagu.
Kako su izgledali Vaši počeci u Americi?
Kao i svaki početak bilo je teško, ali se sa vremenom čovek navikne, dok se ne sagleda celokupna situacija i dok ne odlučite da li možete da nastavite ili ne. To je bila individualna stvar. Prvih par godina sam radio razne poslove da bih platio račune, da bi se preživelo i nakon toga nastojiš da stvaraš.
Na šta Vam je bilo najteže da se priviknete?
Celokupna kultura je drugačija, sve je obrnuto od naše Srbije i ponašanje i odnosi među ljudima. Očekivanja su bila drugačija u pogledu organizacije, u pogledu posla, ali zahvaljujući prijateljima nekako smo se snašli.
Fotografija je oduvek bila Dejanova velika ljubav i iz hobija se pretvorila u strast i zavisnost. Prvo je fotografisao za sebe i svoje potrebe, a posle je to preraslo u posao. Najvise voli da fotografiše prirodu i njene lepote, sve što je neobično. Nakon nekoliko godina boravka u Americi kada je ostvario određene kontakte počeo se baviti fotografijom i grafičkim dizajnom.
Sa godinama odlazeći u rodni kraj sakupljao je fotografije i 2013. godine rodila se ideja da objavi prvo uvodno izdanje knjige koja će čitaoce upoznati sa Leskovcem i okolinom, njegovim prirodnim, kulturnim i istorijskim lepotama.
Nedavno ste objavili prošireno izdanje knjige “Moj zavičaj Leskovac nekad i sad” pa nam kažite nešto više o samoj knjizi?
Kao što sam i istakao u predgovoru ove knjige Leskovac je mesto koje krije pravo bogatstvo materijalne i duhovne kulture. Ovu knjigu bih opisao kao slikovitu mapu za pronalaženje tog blaga i nadam se da će biti sasvim dovoljna da se detaljnije upoznate sa Leskovcem, kao i mnogim drugim prirodnim lepotama u okolini koje na žalost nisu dospele do očiju i ušiju ljudi van granica ovog regiona.
Dejan se nada da će sadržina knjige na neki nacin uspeti da probudi osećanja i svest svih onih koji budu čitali i videli slike koje su sadržane u njoj.
Zelja mu je da se jednoga dana vrati u rodni kraj i sagradi vikendicu gde će uzivati u prirodnim lepotama leskovackog kraja, svojim knjigama i fotografijama.
Dvojica momaka iz Leskovca donose duh leskovačkog meraka u Čikago. Najukusnije specijalitete karakteristične za jug Srbije, oplemenjene začinima i prelivima svetske kuhinje, nudi „016 Restoran“ na svom meniju. Glavni šef kuhinje Bojan Milićević i menadžer Bojan Jovanović, tim su koji je već osvojio i najzahtevnije gurmane. Uz obavezni roštilj i jela ispod sača, najpopularniji su sendviči napravljeni od najkvalitetnijih sastojaka. Ideja Bojana i Bojana je da srpska kuhinja postane prepoznatljivi brend, kako u Čikagu, tako i širom Amerike.
„016 Restoran“ radi nešto više od godinu dana, a već je uspeo da postane važna tačka na mapi prestižnih restorana u Čikagu i okolini. Kako ste to postigli?
Decembra 2019. godine otvorili smo „016 Restoran“, moj partner, profesionalni kuvar i šef kuhinje Bojan Milićević i ja. To je bilo baš u vreme održavanja Filmskog festivala u Čikagu, u prvoj nedelji decembra, kaže glavni menadžer restorana Bojan Jovanović. Dugo smo radili na razvijanju ideje, pripremi restorana, pronalaženju lokacije. Bojan Milićević je već petnaestak godina radio kao kuvar i šef u nekoliko poznatih restorana u Čikagu, gde je pekao zanat, sakupljao iskustva i ideje, ali i pokazivao svoje umeće. Ideja nam je bila da predstavimo našu domaću leskovačku i srpsku kuhinju obogaćenu trenutnim trendovima u restoranskoj ponudi. Da kombinujemo najkvalitetnije sastojke organskog porekla sa savremenim dodacima, da upakujemo naša tradicionalna jela na savremeni način, kako bi svaki ponuđeni specijalitet bio uživanje i za nepca i za oči, kaže generalni menadžer Bojan Jovanović.
Sendviči kao jedan od zaštitnih znakova – “016 Restoran”
Nije lako izboriti se sa konkurencijom?
Čikago je veliki grad i otvoren je za sve, nudi šansu ali i mogućnost da se izgubite u moru ponude. Zato je naš cilj bio da se istaknemo, da ponudimo nešto potpuno naše, potpuno novo, kako bismo se izdvojili, po čemu bi nas klijenti prepoznali. Svakako smo hteli da donesemo tradicionalni srpski i južnjački duh, ali da tehnike pripremanja budu moderne, u korak sa trenutnim trendovima. Za to je pre svega zadužen kuvar Bojan Milićević, koji poznaje mnoge afirmisane kuvare i šefove iz najpoznatijih restorana, sa kojima je sarađivao. Kroz rad i druženje sa kolegama, spontanim spletom okolnosti bila im je predstavljena naša tradicionalna kuhinja. Na naše veliko zadovoljstvo, specijaliteti srpske kuhinje su pokupili velike simpatije šefova i bliskih saradnika, što je bila još jedna indikacija u nizu da smo na dobrom putu. Time smo dobili i klijente koji dolaze sa različitih meridijana i koji nisu ranije poznavali srpske specijalitete, kao što ih poznaju ljudi sa našeg podneblja.
Čime ste konkretno osvojili klijente?
Roštilj je generalno ono što se svima dopada, i prema broju narudžbina on je na prvom mestu. Pre svega ćevapi, i ostali specijaliteti sa roštilja uvek su jela koja osvajaju na prvu loptu, goste svih generacija. Imamo i jela ispod sača, onda leskovačku mućkalicu, to uglavnom vole stariji klijenti. Naš poseban adut jesu sendviči. Nudimo raznovrsne sendviče, koji uvek moraju da budu pripremljeni od najkvalitetnijeg mesa, obogaćeni specijalnim sosevima. Klijentima se najviše dopadaju naši tradicionalni leskovački i srpski dodaci – ajvar i kajmak. Izdvojili smo se i tako što smo otvorili poseban deo restorana koji je namenjen za dimljenje mesa. Posebno smo ponosni na taj korak, i dimljeno meso osvaja sve gurmane, kako goste, tako i poznate kritičare restorana.
“016 Restoran” osim izuzetne hrane nudi i zanimljiv enterijer
Kada smo kod kritike, vi ste već par meseci nakon otvaranja dobili jednu od najboljih kritika objavljenu u američkim medijima?
Na to smo posebno ponosni, jedan od najpoznatijih novinara i kritičara, koji ocenjuje restorane, objavio je članak o nama sa mnogo pozitivnih ocena, oduševio se našom hranom i tako smo skrenuli pažnju američkog dela publike na nas i naše specijalitete, na „016 Restoran“, i od tada sve kreće uzlaznom putanjom. Važno je i to da sve sastojke nabavljamo od poznatih i najkvalitetnijih farmi ovde u okolini, sve je sveže, namirnice stižu svakog dana i to je za „016 Restoran“ prioritet.
Koji su vam naredni koraci?
Osim da ponudimo najbolja jela klijentima, naš je cilj i da sve podignemo na mnogo viši nivo. Da jug Srbije predstavimo na najbolji način – Čikagu, Americi, celom svetu. Da se čuje i zna za srpsku kuhinju, da utabamo taj put i za naredne generacije. Da srpska kuhinja postane prepoznatljiva, da najšira publika, ali i stručnjaci, kuvari, restorani, da svima bude prezentovano na najbolji mogući način ono što donosi srpska kuhinja. Da to uradimo za našu zajednicu, da naša komuna dobije kvalitet više time što će srpski specijaliteti biti nezaobilazni na jelovnicima. To je naša misija, da ostavimo trag, da i zvanično svuda bude prepoznata kategorija – srpska kuhinja.
“016 Restoran” uvek iznenadi goste novim sendvičima
Čini se da vas dvojica sebi zadajete ambiciozne ciljeve?
Mi verujemo u sebe i u sopstvene potencijale, danonoćni rad je iza nas. Teško smo došli do ovoga gde smo sada, uz odricanje, uz padove iz kojh smo učili. Obojica smo došli u Ameriku pre dvadesetak godina. Bojan Milićević je već imao porodični biznis u Leskovcu, njegov otac je držao restoran. Kada je došao u Ameriku, radio je u nekoliko restorana, učio, borio se, dokazivao i prezentovao svoj talenat. Ali ne možeš uvek da biraš gde ćeš i s kim da radiš, naročito u početku, kada nikog ne poznaješ. S druge strane, ja sam takođe imao malo iskustva kad je u pitanju turizam i restoranski posao, ali sam radio dosta različitih poslova ovde. Čim smo uspeli da stvorimo početni kapital, i smogli snage da se upustimo u sopstveni biznis, znali smo da je to prava stvar za nas obojicu. Poznajemo se dugo, verujemo jedan drugom. Najbitnije je u poslu pronaći pravog partnera, sa kojim deliš i uspeh, ali i teret, kada kola krenu nizbrdo, a i jedno i drugo se nama dvojici dešavalo, i sve smo prebrodili zajedno, kaže Bojan Jovanović.
Ovi talentovani i ambiciozni momci pokazuju da mogu sve, da uspeh ne dolazi preko noći, već samo uz težak rad protkan jasnom idejom vodiljom. Tek će se o ovom dvojcu iz Leskovca čuti, a oni nam obećavaju još mnogo ukusnih specijaliteta koji će izaći iz njihove kuhinje. Svakako, naša je preporuka, obavezno posetite „016 Restoran“ – pokazaće vam bajkoviti svet leskovačkog meraka kojem nećete odoleti!
