Dirljiva i eksplozivna komedija “Živi i zdravi” imaće svetsku premijeru, i to vrlo brzo, u okviru Glavnog takmičarskog programa 27. međunarodnog Filmskog festivala “Black Nights” u Talinu, dok se u domaćim bioskopima očekuje u prvoj polovini naredne godine.
Film na duhovit način oslikava mentalitet i običaje našeg kraja koji se sve više kose sa shvatanjima novih generacija. Prelepi ambijent i krajolik primorja Crne Gore, moderna mlada koja želi da odustane od svadbe, tradicija, porodični odnosi i na kraju venčanje koje se pretvara u „farsu“ sa nizom neočekivanih obrta, čini radnju ovog uzbudljivog filmskog ostvarenja. Ova topla i komična priča nudi uvid u mentalitet našeg podneblja, ali večitim sukobom između novog i starog, modernog i tradicije, dobija univerzalni karakter u kome se svi mogu prepoznati.
Ivan Marinović, koji potpisuje i scenario i koji je publici poznat po debitantskom ostvarenju ”Igla ispod praga”, filmu koji je 2016. godine bio crnogorski kandidat za nagradu Oskar i koji je obišao više od 50 međunarodnih filmskih festivala, u novom filmu okuplja impresivnu glumačku ekipu. Uloge u filmu ostvarili su –Tihana Lazović, Mirjana Joković, Goran Bogdan, Snježana Sinovčić Šiškov, Momčilo Pićurić, Goran Slavić, Dejan Đonović, Dragana Dabović i drugi.
Film je sniman u Crnoj Gori na teritoriji opštine Herceg Novi i Portonovi Resort-u.
Većinski crnogorski film, ”Živi i zdravi” je ko-podukcija sa još pet zemalja. Partneri su Adriatic Western iz Crne Gore, Sense Production iz Srbije, Analog Vision iz Češke, Kinorama iz Hrvatske, Krug Film iz Severene Makedonije i Spok Film iz Slovenije.
Film su podržali Filmski centar Crne Gore, Radio Televizija Crne Gore, Opština Herceg Novi, Portonovi rizort, Turistička organizacija Herceg Novi, Filmski centar Srbije, Češki filmski fond,
Hrvatski audiovizuelni centar, Filmska agencija Severne Makedonije, Slovenski filmski centar, Eurimages, Kreativna Evropa MEDIA i See Cinema Network.
Dokumentarac o začetniku srpskog repa Daliboru Andonovu koji je bio poznat pod pseudonimom Gru snimljen je, a s nestpljenjem se iščekuje njegovo prikazivanje. Film pod nazivom „Gru tu je“ premijerno će se naći na velikom platnu 17. maja u Domu omladine Beograda u okviru 16. izdanja festivala „Beldoks“. Režiju emotivne priče o životu i radu tragično nastradalog muzičara potpisuju Bojan Vinulović i Rene Miškolci, koji ističu da su film napravili iz čistog entuzijazma.
-Sve što ćete videti obuhvatiće biografiju, ali i celu jednu eru muzike, priču o duhu Beograda, rađanju rep kulture i razgranavanju scene, koja je u najtežim vremenima mogla da parira mnogima na svetskom nivou po izrazu, zvuku i porukama koje se šalju. Ceo film je zapravo i jedan „adrenalin džanki“, posle kog će se mnogi zapitati da li je Gru u jednom životu proživeo 50 života, s obzirom na to da je stigao da, uz rep, bude i među začetnicima brojnih ekstremnih sportova u Srbiji – ističu autori. Mnogi nepoznati detalji iz života Grua prikazani su kroz arhivske snimke, ekskluzivne intervjue i svedočenja reperovih prijatelja i saradnika, a zanimljivo je da je dokumentarac nastao po ideji autora, koji ga, zapravo, nisu lično poznavali.
-Smatrali smo da je u potpunosti zaslužio ovako nešto i da je pravi trenutak za to, kao i da je njegova muzika ili muzika devedesetih često pogrešno interpretirana, etiketirana ili nedovoljno cenjena. Gru je dovoljno zanimljiv lik, ali nismo ni slutili da ćemo se kroz sve razgovore sa sagovornicima osećati kao da smo ga poznavali. Poseban je utisak što su apsolutno svi saglasni o tome da se radi o najpozitivnijem liku kog su poznavali i njegov vedar duh i provejava kroz ceo film – kažu autori i dodaju:
-Mnogima je pomogao da se probiju na sceni u doba kad je to bilo najteže, etablirao je pravac i pokazao da se mnogo toga može uraditi i bez mulja, prozivki, medijskih ratova i intriga, mnogi o njemu nisu pričali u prošlom vremenu, već u prezentu, samo potvrđujući naslov filma i njegove reči iz pesme „Stara škola, nova škola“ – Gru tu je.
Upravo ta pozitivnost i ljubav, kao glavni začin ovog dokumentarca, vozila ih je da naprave priču o životu i radu repera, koja će poslati bitne poruke, aktuelne u današnjem vremenu. Osim toga da je bio vešt u bacanju rima, publika će Grua upoznati i kao čoveka ovenčanog mnogim profesionalnim uspesima i u ekstremnim sportovima. U sat i po vremena stale su razne anegdote.
-Film je dokumentarni rolerkoster i omaž čoveku koji je obeležio jednu eru. Verujemo da će ovaj film zaokružiti priču o Gruu i zacementirati njegov status kao utemeljivača i tate repa. Takođe, posebno mesto u filmu zauzima spona između repa i košarke, odnosno KK „Partizana“, koji je fanatično pratio. I sami smo se tokom rada na filmu iznenadili kada smo videli kakvi su se VHS snimci pronašli na različitim stranama. Prašina sa njih je obrisana, pronašli su svoj put do digitalizacije i to je zapravo bio završni deo slagalice o Gruu – kažu Bojan i Rene.
Serija “Drim tim” dobiće svoju drugu sezonu sa 12 nastavaka, čije snimanje je u toku, a počelo je nedavno na čelu sa rediteljem Dejanom Zečevićem, saopštili su producenti.
Glavni glumac i producent “Drim tima” Lazar Ristovski rekao je da vlada sjajna atmosfera na setu, kog su danas posetili novinari, uz prisustvo predstavnika producenata serije Telekoma Srbija i Zilion filma.
“Na kraju prve sezone postali smo prvaci u fudbalu, ali su nam svi rezltati poništeni zbog toga što je Ika završio u zatvoru”, rekao je Ristovski. Producenti su najavili da u nastavku “Drim tima” Ilija Srdić, njegova žena Ciga i njihovih 11 sinova, suočavaju sa novim izazovima u želji da očuvaju svoj način života na beogradskom Bulbuderu.
Druga sezona počinje događajima koji se odvijaju nakon poraza u poslednjoj utakmici. Fudbalski klub Bulbuder je izbačen iz svih profesionalnih i amaterskih takmičenja, a Ilija je zbog poreskog duga osuđen na nošenje nanogice.
“Ika je smislio novi način da profitira. Po njemu novca ima u tri sfere: politici, kriminalu i u gej lobiju. Njegovi sinovi nisu oduševljeni, neki neće u političare, drugi u kriminalce, a tek neće u gejeve. Videćete kako će to iskalkulisati“, otkrio je Ristovski.
Pored Ristovskog u seriji igraju i Tatjana Šojić, Bane Zeremski, Milica Tomašević, Milutin Mima Karadžić, Jelisaveta Teodosić i mnogi drugi.
Direktorka Direkcije za multimediju Telekom Srbija Aleksandra Martinović je istakla da je prva sezona “ostvarila odlične rezultate”. Kao potvrda odlične saradnje sa Zilion filmom Ristovskog, pored druge sezone “Drim tima”, na jesen stiže na televiziju Superstar i serija “Tunel”.
U okviru 51. FEST-a održana je svečana premijera filma “Praznik rada” bosanskog reditelja i scenariste Pjera Žalica, na kojoj su osim autora prisustvovali i glumci Branka Katić, Jasna Žalica, Muhamed Hadžović, Dženita Imamović Omerović i Vedran Đekić, kao i pomoćnik reditelja i saradnik na scenariju Antonije Žalica.
U filmu igraju i Boris Isaković, Emir Hadžihafizbegović, Ermin Bravo, Branimir Popović, Admir Glamočak i mnogi drugi.
Oni glume komšije koji spremaju proslavu Praznika rada, međutim dok se dvoume da li da kolju jagnje ili samo obrnu roštilj, jednoga od njih, Fudu, uhapse pod optužbom da je ratni zločinac. Njegov sin, koji je za praznike stigao iz Nemačke, želi da otkrije istinu o ocu, dok komšiluk debatuje da li je, usled novonastalih okolnosti, primereno uopšte slaviti praznik.
Kroz film se provlači i problem nezaceljenih rana i ratnih trauma devedesetih, ali i suočavanje sa neizvesnom budućnošću.
– Potrebno je da nastavimo da se borimo da svet bude bolji nego što jeste, iako i dalje pokušavaju da nas ubede da smo jedni drugima neprijatelji. Ali ja nikad neću odustati od ideje Vudstoka i bratstva i jedinstva. Svi ljudi su braća i sestre, iako se na dnevnom nivou suočavamo sa izazovima i iskušenjima da li da reagujemo kao ljudi ili pripadnici neke grupe – istakao je Žalica.
Branka Katić tumači lik Goge, partnerke uhapšenog Fude.
– Ovaj svet bi bio mnogo bolji kada bismo prestali da se takmičimo, ubijamo i mislimo da je neko bolji od onog drugog zbog verske ili nacioalne pripadnosti. To je jedan loš narativ koji nas stalno vuče unazad – rekla je glumica.
“Praznik rada” je do sada osvojio Gran pri na festivalu u Varšavi i Nagradu publike u Ljubljani.
Treća sezona serije “Dug moru” koja je prva na našim prostorima sadržala mistične elemente počinje sa emitovanjem 13. marta na TV Superstar. Nove epizode koje su režirali Milica Lee Filipovski i Leon Lučev biće emitovane svakog radnog dana od 21 čas, a scenario za nove zaplete junaka serije potpisuju Marijana Čulić Vićentić i Bojana Maljević.
Producenti nove sezone serije su Monte Royal Pictures i Telekom Srbija, a direktorka Direkcije za multimediju Telekoma Srbija Aleksandra Martinović izrazila je zadovoljstvo što popularna serija dobija svoj nastavak.
– Telekom Srbija nastavlja da ulaže u kinematografiju i da gledaocima nudi sadržaje koji su provereno dobri, kao što je slučaj sada, ali i potpuno inovativni i originalni na tržištu. Serija Dug moru već ima svoju publiku i veliki broj vernih fanova, a sigurna sam da ih nova sezona neće razočarati i da će novi zapleti i svet misterije na obali mora privući i veliki broj novih gledaoca – rekla je ona.
Druga sezona serije završena je smrću tri junaka, a taman kada su meštani pomislili da su rasvetlili sve nesreće koje su ih zadesile, selo zahvataju nove nemile okolnosti. Režiser Leon Lučev istakao je da je u novoj sezoni uspostavljena dobra baza za zajedničku režiju, te da je i pored intezivnog tempa snimanja bilo uživanje raditi sa divnom glumačkom ekipom koja je ceo proces umnogome olakšala.
Producentkinja i glumica Bojana Maljević navela je da na početku rada na projektu nije bilo izvesno da li će biti snimljeno tri epizode, sezona ili tri sezone.
– Zahvalna sam što je Telekom prepoznao kvalitet i posebnost ovog projekta, taj naš magični realizam koji ne postoji ni u jednoj drugoj seriji. Snimaćemo i četvrtu sezonu i pozvala bih sve, koji do sada nisu, da pogledaju prethodne sezone i prate razvoj karaktera, jer mislim da je to ono što privlači gledaoce, koje pre svega zanima ono što je atraktivno iznutra – rekla je ona.
Kroz priču koja prati junake i njihov život sa krivicama koje nose, gledaoce vodi glumačka ekipa koju čine Ana Lečić, Vule Marković, Dragan Mićanović, Dubravka Drakić, Aleksandar Radenković, Vesna Trivalić, Nada Šargin, Zoran Cvijanović, Petar Božović i po prvi put u novoj sezoni, Jelisaveta Seka Sablić.
Ona je istakla da je pre glumačkog angažmana bila gledalac serije i da joj je zato poziv došao kao iznenađenje, ali i velika radost.
-Dugo nisam imala ovakvu ulogu, igram Štrigu, staru ženu, zapravo staru vešticu, a jednom sam pročitala da su sve starije žene zapravo veštice i mislim da ima neke istine u tome. Ovo mi je bilo jedno jako emotivno iskustvo, žanr je specifičan, kolege glumci su divni i zaista sam uživala – navela je ona.
Ove godine publika će moći da pogleda i film “Munje opet” reditelja Radivoja Raše Andrića, nastavak čuvenog ostvarenja “Munje”. Objavljen je i trejler, gde su i Pop (Sergej Trifunović), Mare (Boris Milivojević), Gojko Sisa (Nikola Đuričko) i drugi likovi.
Filmski centar Srbije je prošle godine objavio sinopsis filma.
Prošlo je 20 godina a Pop (Segej Trifunović) još uvek mašta o muzičkom uspehu, iako tezgari svirajući obrade osamdesetih. Njegov drug Mare (Boris Milivojević) je praktičniji, zarađuje za život tako što noću, od kluba do kluba, razvozi nargile za tinejdžere.
Sve je isto u životima njih dvojice: nemaju devojke i doživljaje, ali zato imaju stomake. Nova muzika vlada svetom, a njen kralj, stacionarian u Cirihu, jeste Gojko Sisa (Nikola Đuričko).
Gojko vlada dijasporom i određuje ukus mladih. Na snimanju spota prespektivne pevačice, Gojko insistira da se ubaci sempl iz jedne prastare pesme.
Da, baš pesme njegovih školskih drugova Mareta i Popa. Pesma preko noći postaje jutjub hit. Mare i Pop saznaju da Gojko koristi njihov stari snimak i da još uvek poseduje kasetu sa originalnom pesmom.
Iste noći sreću druga iz odeljenja koji se sprema na put za Beč, jer Gojko organizuje godišnjicu mature (ogromna većina odeljenja ionako živi u inostranstvu). Naravno, jedino njih dvojica nisu dobila pozivnice.
Tačno godinu dana od kada je pala prva klapa, pred publiku stiže prvi trejler za film “Indigo kristal”, čija je velika beogradska premijera zakazana za 7. mart. Socijalnu dramu čija se radnja dešava u četiri dana, režirao je mladi reditelj Luka Mihailović kome je ovo debitantski film, a glavne uloge poverene su Miodragu Radonjiću, Nini Janković, Denisu Muriću i Pavlu Mensuru.
Radnja filma smeštena je u Šapcu, gde pratimo tridesetogodišnjeg Vuka, koji izlazi iz zatvora na uslovnu slobodu nakon što je odležao osam godina. Uz pretnju da se vraća u zatvor ako napravi i najsitnije delo, Vuk počinje svoj proces asimilacije u društvo, međutim konstantno ulazi u situacije koje aludiraju na stari život. Njegov lični krik za pomoć, ujedno je i simbolični generacijski krik za razumevanjem i pokušajem da se vrate na pravi put.
“Ovo je pre svega generacijski film koji se bavi kolektivnim odnosima u vremenu u kom živimo. Glavni lik ovog filma je kolektiv – sistem vrednosti u kome živimo. Izbor da se snima “ansambl film” je potreba da se zabeleži svedočanstvo vremena kome pripadamo”, naveo je glavni glumac i producent Miodrag Radonjić.
Kompleksan, ali veoma savremen tekst napisao je reditelj Luka Mihailović, a kao producenti ceo projekat su podržali Miodrag Radonjić i Miloš Avramović, odnosno producentske kuće Arhangel Studios, Režim, kao i RTS.
U ostalim ulogama gledaćemo i Miloša Petrovića Trojpeca, Miloša Đurovića, Mateju Popovića, Goricu Popović i Milana Čučilovića, a kao specijalni gosti na filmu se pojavljuju i frontmeni grupe Crni cerak – Relja Despotović i Đorđe Bibić, koji su ujedno uradili u muziku za ovaj film.
Film “Indigo kristal” nakon beogradske premijere očekuje poseta i drugim gradovima u Srbiji, a u redovnom bioskopskom repertoaru će se naći od 9. marta širom zemlje i regiona. Distribucija filma radiće distributerska kića Art Vista.
IZVOR: TELEGRAF I FOTO: PROMO/ VLADIMIR MILIVOJEVIĆ
Premijera filma “Oluja” scenariste i reditelja Miloša Radunovića, o tragičnom progonu Srba iz Hrvatske, biće održana 17. januara u Mts Dvorani, najavila je u Beogradu glumačka i autorska ekipa tog ostvarenja, a režiser je izjavio za Tanjug da mu je neizmerno žao što nas je napustio glumac Davor Janjć, koji nije stigao da vidi ovaj film u kome igra važnu ulogu.
Autor Radunović specijalno za agenciju Tanjug kaže da je veoma zadovoljan svojim prvim dugometražnim igranim ostvarenjem, da je realizovan onako kako je želeo, i da je siguran da svi u ekipi imaju identična očekivanja od “Oluje”.
“Film je veoma čvrsto postavljen sa svake strane. Eto kada smo letos pustili trejler za film, bilo je barem pet dana neprekidnog prepucavanja putem medija na ovu temu. Sve mogu da očekujem, spreman sam na to, ali meni je samo žao što ljudi kreću da tako javno komentarišu film koji još uvek nisu ni gledali”,” izjavio je Tanjugu reditelj i scenarista “Oluje”.
Radunović kaže da bi voleo da publika prvo pogleda film, i onda je on otvoren za bilo koju kritiku, analizu, tumačenje projekta, a možda su u pitanju i predrasude tih ljudi iz regiona.
“Upravo to i jeste problem, jer ako nešto ljudi gledaju u startu sa predrasudama, onda ništa i ne može da im se svidi. Stvarno smo se trudili da napravimo anti-ratni film. Ako je nekome do rata posle ovakvog filma kada ga odgleda, onda stvarno nemam reči. Takvoj osobi jednostavno ne znam šta bih rekao”, siguran je režiser, kome je “Oluja” debitantski projekat na polju dugometražnog igranog filma.
Ratna drama nastala je prema ideji “Omega” produkcije iz Beograda, koja je projekat realizovala i saradnji sa kompanijom Telekom Srbija.
U fimu “Oluja” igraju – Jovo Maksić, Zlatan Vidović, Marko Baćović, Novak Bilbija, Ljubiša Milišić, Davor Janjić, Marija Pikić, Jelena Čović, Milica Stanković, Ivan Vujić, Jakov Jevtović i drugi.
Ovo je prvi domaći film koji govori o progonu Srba iz Hrvatske te 1995. godine, potresna priča o egzodusu 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta.
Većina autora za svoj prvi igrani film odabiraju neke laganije teme, dok je Radunović ipak išao drugim putem, te kao scenarista i reditelj potpisuje tako veliku, snažnu, angažovanu, potresnu, tragičnu priču.
“Ovako to posmatram: na velikim temama se snimaju veliki filmovi. Iskreno, nisam “Oluju” ni posmatrao kao debitantski projekat, jer se od svoje 18. godine bavim filmom i televizijom na mnogim pozicijama, od klapera do pomoćnika režije. Sve važno na filmu sam radio. Zato nisam ni imao osećaj da mi je prvi film, jer sam realizovao više od 50 filmova i TV serija na raznim pozicijama”, opisao je reditelj ukratko svoj put u karijeri.
Po trejleru ovog filma još na leto 2022, utisak je bio da će potresna priča o egzodusu 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta biti nešto posebno u domaćoj kinematografiji.
Skoro dva minuta trejlera sa sekvencama iz filma tada, i sada nakon projekcije za novinere, kao i brojnim scenama koje autentično opisuju situacije sa kojima se suočavao narod u leto, od 4. do 8. avgusta 1995. godine u Republici Srpskoj Krajini, govore da se očekuje velika gledanost i polemike.
Režiser je izjavio da su u filmu imali portrete četiri porodice, a da svaka od njih zaslužuje da dobije poseban film na velikom ili malom ekranu.
“Potrebno je da oprostimo, a ne da zaboravimo. Mislim da mi upravo radimo stalno obrnuto – zaboravljamo, ali ne opraštamo”, naglasio je Radunović.
Kompletan autor je upravo Miloš Radunović, jer je režiser i scenarista, i to ne samo filma, već i buduće TV serije koja će imati 12 jednočasovnih epizoda.
Glumica Maja Mandžuka, koja već dugi niz godina živi na relaciji SAD – Srbija, u poslednje vreme radila je na mnogo projekata u Srbiji, od kojih je svakako najznačajniji “Munje: Opet”, a nešto više o aktuelnim ostvarenjima otkrila je u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.
– Završeno je snimanje filma “Munje: Opet”scenariste Srđana Anđelića i reditelja Radivoja Andrića. Kada je reč o nastavku čeka nas težak zadatak kod publike. Pre četiri godine su mi rekli da će biti nastavak tog kultnog filma. Prvi film je izašao 2001. godine.
Radnja filma se dešava 20 godina posle. Gojko Sisa (Nikola Đuričko) organizuje maturu i ne smem da otkrivam ko tu dolazi i ko je pozvan. Kod Borisa i Sergeja se ništa nije promenilo. Neki likovi su ostali isti, neki su se promenili. Svašta se izdešavalo za 20 godina, a ima i dosta novih uloga. Godine su samo broj – našalila se glumica.
– Jedan od novih likova je Seka Sablić koja igra razrednu, Smilju Torturu. Seka je fenomenalna glumica i veliki profesionalac. Kod Vukovog spomenika 12 sati smo sedeli napolju i svi su se žalili i kukali samo ona nije. Dođe i odradi sve brilijantno. Dragan Marinković Maca se takođe pojavljuje u filmu. Napravljen je dobar kasting i svakome odgovara uloga.
U drugom delu “Munja” pojavljuje se brdo novih mladih glumaca, a biće i dobre muzike. Atmosfera na snimanju je bila sjajna. Puno smo se smejali i bilo je dosta dobre energije. Ima sjajnih novih fraza koje se pojavljuju u filmu – otkrila je Maja Mandžuka u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.
Maja Mandžuka je otkrila kada će se dugo očekivani nastavak kultnog filma “Munje” pojaviti u bioskopima.
– Premijera “Munje: Opet!” očekuje se ove godine. Reditelj Radivoje Andrić je napravio jedan divan generacijski spoj pošto u filmu ima dosta mladih glumaca. Sve je dobro prilagođeno i sa dobrom muzikom – kaže ona.
Nastavak čuvenog filma „Dara iz Jasenovca“ imaćemo priliku da pogledamo u verziji mini-serije od četiri epizode od 9. janura na Superstar kanalu.
Radnja se dešava 50 godina nakon događaja koje smo gledali u filmu, a glavne uloge tumače Mirijana Karanović kao Dara i Marko Gvero kao njen brat Buda, koji je posle Jasenovca, nakon što ga je spasila Diana Budisavljević, odrastao u hrvatskoj katoličkoj porodici.
Nakon pet decenija brat Hrvat i sestra Srpkinja srešće se u Zadru, gradu u kome se, ne tako davne 1991. godine, mržnja Hrvata prema Srbima mogla gotovo opipati.
Reditelj Predrag Gaga Antonijević je ranije povodom ovog projekta izjavio:
– Film “Dara iz Jasenovca” se završava tako što Dara i Buda uspevaju da se izbave iz logora, ali mi ne znamo šta se posle užasa koji su preživeli desilo s njima, kakva je bila njihova sudbina. Kroz seriju ćemo to ispričati i zaokružiti taj ciklus, što je meni veoma važno – rekao je Antonijević i dodao:
– Većina srpske dece koja je preživela taj pakao je pokatoličena i podignuta u hrvatskim porodicama. Razdvajali su braću i sestre i mnogi se više nikada nisu sreli, mnogi nikad nisu saznali odakle su zaista potekli. Zato mi je bilo bitno da se Dara i Buda sretnu posle pet decenija razdvojenosti, jer ćemo kroz njihov susret prikazati šta se sve izdešavalo našem narodu posle genocida počinjenog u Drugom sveskom ratu od strane fašističke NDH.
Državni službenik jedna je od najpopularnijih i najuspešnijih domaćih serija na domaćem, ali i na međunarodnom tržištu.
Ovaj TV projekat upisao se i na listu najprodavanijih domaćih serijala u inostranstvu, pa avanture Lazara Stanojevića sada prati ceo svet.
Treća sezona emitovana je sa velikim uspehom, a u intervjuu za TV Novosti Ivan Živković, jedan od reditelja popularnog trilera potvrdio je i da uskoro stižu nove epizode.
– Pripreme za novu sezonu uveliko su u toku. Verujem da će u 2024. sigurno još jedna sezona ući u produkciju, kao i da ću biti deo tog novog ciklusa, jer sam u dosadašnje tri sezone zaista uživao u radu na tom projektu. Predrag Gaga Antonijević kao kreator serije, i Miroslav Lekić i ja kao reditelji, stvorili smo jedno delo koje se izuzetno dobro prima u svetu. Čini mi se da je to najprodavanija domaća serija u novije vreme. Osvojila je mnogobrojne nagrade u svetu i postigla zavidan uspeh tokom emitovanja na međunarodnom tržištu.
Potpuno nepredvidiv zaplet, snimanje u više evropskih zemalja, najveće svetske i domaće glumačke zvezde, najkraće opisuju novu sagu najgledanijeg domaćeg projekta „Južni vetar“.
Nastavak se očekuje kroz 12 novih epizoda TV serije pod nazivom Na granici. Posle 100 snimajućih dana, autorska i glumačka ekipa podelila je prvi tizer serijala koji će u Srbiji premijerno biti emitovan od februara 2023. godine.
U ovom nastavku, Južni vetar: Na granici, kreatora serije Miloša Avramovića i scenariste Petra Mihajlovića, pratimo borbu svetskih sila – Rusije, Amerike i Evrope, kriminalnim vezama i korupcijom, sukobljenim interesima u čijem je centru Srbija i naši junaci.
Snimano na lokacijama u Srbiji, Hrvatskoj i Rusiji, kao i na granicama Italije i Finske, pratimo vođu srpskog podzemlja, narko-bosa Petra Maraša, čiji poslovi sve više ugrožavaju njegovu egzistenciju.
Međunarodnu glumačku podelu čine holivudske i ruske zvezde: Vilijam Boldvin i Erik Roberts, kao i Oksana Akinšina i Aleksej Guskov, uz već dobro poznatog Italijana Paskvala Espozita; dok domaće glumačke zvezde predvode Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Miki Manojlović, Jovana Stojiljković, Aleksandar Berček, Bogdan Diklić, Milica Gojković, Tamara Krcunović, Andrija Kuzmanović i Stefan Kapičić.
Za celokupnu produkciju ovako zahtevnog projekta posebno su zaslužni producenti serije Tatjana Žeželj Gojković, Miloš Avramović, Miloš Biković i Miodrag Radonjić.
Kvalitet Južnog vetra potvrđuje i to što je prvi put u istoriji projekat sa Balkana dobitnik sredstava za produkciju igrane TV serije u kategoriji za TV i onlajn sadržaj, na fondu potprograma MEDIA Kreativna Evropa.
TV serija Južni vetar: Na granici snimljena je u produkciji „Režim“ i “Archangel Digital Studios” u koprodukciji „Telekoma“ Srbija i RTS-a, kao i producentskim kućama “Film District”, “Archangel Studios”, “Telefilm” (Hrvatska) i A-LAB produkcijom (Italija), uz podršku partnera “Mediaslovo” i OKKO.
Uoči velike beogradske premijere filma “Komedija na tri sprata” koja je zakazana za 18. oktobar u MTS Dvorani, objavljen je trejler za prvu filmsku priču rediteljke Sandre Mitrović.
Ova jesen nam donosi film koji će publiku zasmejati ali i raznežiti kroz mnoge komične i često sulude avanture stanara jedne naizgled sasvim obične stambene zgrade.
Galerija likova – otuđenih i samoživih, ali i luckastih i dobrodušnih, biva suprostavljena usamljenoj zgradi u kojoj žive, a koja, kao i zajednica koju su zapustili, počinje ubrzano da propada.
Glumačku ekipu čine Jelisaveta Seka Sablić, Slobodan Boda Ninković, Vesna Trivalić, Dragan Gagi Jovanović, Nataša Tapušković, Ljubomir Bandović, Miodrag Radonjić, Vanja Nenadić, Pavle Mensur i mnogi drugi.
Pored Sandre Mitrović, koja je rediteljka i scenaristkinja, autorsku ekipu, između ostalih, čine i producent i pomoćnik reditelja Ivan Grbin, koscenarista Noe Dodson, direktor fotografije Dušan Ivanović.
Erupcija dobre energije i čistog rock and roll-a na jednom mestu dogodila se u subotu 1. oktobra kada su se na bini pojavila dva legendarna benda: Riblja Čorba i Van Gogh. Čak sat vremena pre samog početka koncerta u prepunom prostoru Joe’s live nestrpljivo se čekalo na prve tonove. Među publikom mogle su se primetiti sve generacije, od onih vernih fanova, veterana Riblje Čorbe do onih nešto mlađih koji vole malo žešći zvuk Đuleta i njegovih momaka, a sve u organizaciji Pure Live Music.
Iako postoje već 36 godina momci Van Gogha Zvonimir Đukić- Đule, Srboljub Radivojević- Srba i Dragan Ivanović su jedva čekali susret sa publikom. U glas su se pevale pesme: “Neko te ima noćas”, “Klatno”, “Gloria”, “Mama” i mnoge druge. Pred sam početak koncerta Đule nam je srdačno odgovorio na nekoliko pitanja.
Sinoć ste uspešno završili koncert u Torontu, večeras nastupate u Čikagu i ovoga puta binu delite sa Ribljom Čorbom. Kakva su vaša očekivanja?
Mi smo stari drugari od davnina, od samih naših početaka i nekako to drugarstvo traje decenijama i evo nastavlja se. Sinoć smo bili u Torontu, publika je bila fantastična, van svih očekivanja i što je najlepše sve generacije su bile prisutne. Tako smo trubili u čast gitarama i kao i moje ime Zvonimir zvali smo na mir i na radost i zagrljaj, i verujem da ce tako biti i večeras.
Nastali ste 1986. godine i uprkos svim dešavanjima uspeli ste da opstanete do danas, rock and roll je zapravo opstao na našim prostorima zahvaljujuci vama. Koliko je upornosti, volje i želje trebalo za tako nešto?
Jedni smo od mnogih koji veruju u bolje sutra, nismo fanatici, mi smo oni koji notama i stihovima na čarobnom letećem ćilimu želimo da od generacije do generacije zagrlimo ljude i da ih nekim lepim mislima prevedemo sa jedne strane na drugu.
I nakon 36 godina postojanja vi se i dalje sa istim entuzijazmom spremate za koncerte i dalje se radujete ljudima. Šta je to što vas pokreće?
Pa onaj čovek koji se ujutru probudi, a ne obraduje se tom novom danu i ne prigrli ga i ne upiše ga u tefter života kao radostan dan, bojim se da nema čemu da se nada. Živimo muziku i živimo za muziku, živimo od muzike i verujem da bez muzike ne bismo umeli da plivamo i plutamo ovim” Morem bez obala” koje se zove život, nekad ovakav ili onakav, kojeg volimo, a tako vaspitavamo i svoju decu.
Za kraj Đule je svojim fanovima poručio:”Ja volim da kažem da je izgubljeno samo ono čega smo se odrekli, nemojte se odreći lepote života, čuvajte decu, ne gledajte rijaliti programe, budimo vesli i nasmejani i na prvom mestu zdravi.”
Nakon njihovog nastupa koji je trajao skoro dva sata na binu su se popeli veterani rocka. Vidno raspoloženi članovi benda: Miroslav Milatović- Vicko, Vidoja Božinović- Džindžer, Nikola Zorić i Ivan Stanković na čelu sa Borom Đorđevićem krenuli su da ređaju pesme koje su obeležile mnoge mladosti, ali i one novije, a Bora se potrudio da između pesama zabavi publiku svojim šalama i komentarima. Ređale su se pesma za pesmom, publika je svaku od njih ispratila u glas, a atmosfera nije jenjavala do samog kraja koncerta koji je trajao više od četiri sata. I Bora je kroz razgovor nakon koncerta bio pun lepih utisaka.
Poštovani Boro upravo se završilo jedno lepo veče, prepuno emocija. Kakvi su Vaši utisci nakog ovog koncerta?
Zaista je bilo puno emocija i nostalgije. Dugo nismo bili ovde u Čikagu, skoro smo zaboravili da je publika ovako moćna.
Napisali ste pesme za 20 albuma, koliko Vam je teško izdvojiti one koje će se izvoditi na koncertu?
To je uvek problem, onda u prvom delu bacimo akcenat na novije pesme, a sad imamo i novi album, ali neke pesme ne mogu da se preskoče i da se zaobiđu, a to su provereni hitovi.
Najavili ste uskoro izlazak novog albuma, kada publika moze da ga očekuje i o čemu ćete ovoga puta pevati?
Spremamo novi album, 21. po redu, trebalo bi da se zove “Tamna strana sunca”. To su pesme o ljubavi i smrti i prvi je album nakon Mišinog odlaska. Imali smo sreću u nesreći da je jedna Mišina pesma ostala, a to je pesma Dve gitare, tako da će ta pesma izaći na novom albumu i Miša će i dalje biti sa nama.
Zahvalni na dobroj energiji i ljubavi ova dva velika benda, publika željna dobrog rock and roll-a upamtiće ovaj koncert po izuzetnoj atmosferi i kvalitetnoj muzici.
U publici su bili Generalni konzul Republike Srbije u Čikagu Damjan Jović sa suprugom i dva NBA igrača Goran Dragić i Nikola Vučević.
Oba benda, i Riblja Čorba i Van Gogh su održala reč i pružila najbolje od sebe, obećavajući da neće proći dugo vremena do sledećeg viđenja, a nama će ostati utisci koji će se premotavati dugo, dugo u našim mislima i srcima.
Galeriju fotografija sa koncerta Riblje čorbe i Van Gogha pogledajte ovde.
Dokumentarni film “Gde si, Adame?” tvoraca Aleksandra Pliske i Aleksandra Zaporošenka, koji uranja u dubine Svete Gore, riznice pravoslavlja, okom kamere dopire do unutrašnjosti manstirskih zidina, prenoseći neverovatnu atmosferu monaškog života kao uzora koji bi trebalo da služi svima nama.
Idejni tvorac i producent filma, đakon Aleksandar Pliska tokom cele jedne decenije provodio je veliki deo vremena u manastiru Dohijar, na Svetoj Gori, živeći rame uz rame sa tamošnjim monasima i deleći sa njima svakodnevni život i rad.
Iz istinskog posmatranja monaškog života unutar zidina Dohijara nastao je dokumentarni film „Gde si, Adame?“ čija će se beogradska premijera održati 6. oktobra, u 19.30, u mts Dvorani, prikazujući život jednog od svetogroskih manastira iznutra, uz očuvanje atmosfere i autentičnosti.
– Ovaj film po pravilu nije smeo da nastane. Trebalo je zaslužiti poverenje bratstva na poluostrvu udaljenom od civilizacije, gde žena nema već hiljadu godina – ističe Pliska.
Dohijar (грч. Μονη ∆οχειαρειου) je pravoslavni grčki manastir na Svetoj Gori, na jugozapadnoj obali poluostrva Atos, deseti u hijerarhiji od dvadeset svetogorskih manastira. U X veku osnovao ga je sveti Jevtimije Atonski. U njemu živi oko 50 monaha, a krsna slava manastira je Aranđelovdan.
Distribucija filma realizuje se uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija.
Crkva Svetog Nikole u Čikagu organizovala je svoj prvi Srpski Festival 2022, 17. i 18. septembra na novom imanju u Lyons-u. Na ovom nedavno kupljenom imanju, osim crkve Svetog Nikole nalaze se kulturno-sportski centar, buduća škola i obdanište. Ovaj festivalski vikend srpske hrane, kulture, običaja i muzike okupio je ljude naše zajednice kao i prijatelje, i sve one koji se tako osećaju, kako bi svi zajedno uživali u prijateljskoj atmosferi naših domaćina.
U dva dana trajanja ovog festivala upriličen je muzički program za koji su bili zaduženi: Sveta Tomić, Radovan Filipović, Tanja Petković, Goran Stanimirović, Marko Živković i Dijana Antonijević. Pored specijaliteta domaće kuhinje i raznih poslastica u kojima se zaista uživalo kao da ste ih pripremali kod kuće, organizatori su se pobrinuli da za naše najmlađe obezbede kvalitetan program kroz igru, zabavu i pesmu.
Ovom festivalu prisustvovao je i generalni konzul RS u Čikagu Damjan Jović sa suprugom Aleksandrom i pomoćnikom Aleksandrom Milićem.
Naš domaćin, Protojerej Nemanja Tešić nije krio zadovoljstvo prvim festivalom koji je održan na imanju u Lyons-u.
Poštovani Oče Nemanja koliki je značaj ovog festivala za našu zajednicu u Čikagu i okolini?
Značaj ovog festivala je veliki. Prvi put se održava na ovom imanju, inače tradicija je duga kao i u ostalim parohijama. Jednom godišnje pokušavamo da ne samo našim ljudima već i komšijama prikažemo našu kulturu, tradiciju, hranu i ono čime se ponosimo. Akcenat je da se privuku drugi ljudi, ali ono što se najviše trudimo iz godine u godinu jeste da ljudima pokažemo ko smo i šta smo, ne samo kulturom, tradicijom, sportistima i uspešnim ličnostima već i da našem narodu priredimo jednom godišnje vreme da se zajedno veselimo i družimo.
Šta je cilj ovakvih festivala i dali Vam je u interesu da privučete što više mladih ljudi u Vašu parohiju?
Mladih ljudi u ovoj parohiji zaista ima, ali tako je i koncentrisano zbog posla kojim se bave, a to je kamionska industrija koja i jeste locirana sa svojim poslovima u našem kraju tako da su oni tu sa nama, uvek uz crkvu i spremni da pomognu. Imamo veliki broj volontera i mladih kojima želim da se zahvalim što odvajaju svoje vreme za nas, i nama i jeste cilj mlada grupa ljudi za koju mi radimo i kojoj treba sve ovo da ostavimo, a oni ako nešto nauče od nas biće dobro i da još više usavrše ovo što imamo.
Kako je istakao naš sagovornik, želja je da se posvete deci, kako bi se bavili sportom i drugim aktivnostima. Uskoro treba da počne sa radom košarkaški i karate klub, čime se promoviše zdrav život i druženje.
U planu je i organizovanje kulturnih događaja u novoj sali kako bi upriličili pozorišne predstave, filmske projekcije i koncerte.
Otac Nemanja je istakao da je u planu organizovanje nove donatorske večeri, kaže da se trude da se uskoro sve završi, da se radovi u crkvi Sv. Nikole privedu kraju do Bozića, a nadaju se da će već početkom sledeće godine i ostali radovi biti gotovi, kako bi se našim najmlađima obezbedila lepša budućnost.
Nakon velike beogradske premijere koja je bila rasprodata i samo 3 dana od početka bioskopskog prikazivanja, film “Ala je lep ovaj svet” pogledalo je više od 10.000 gledalaca.
Ova uzbudljiva ljubavna komedija pobrala je samo pozitivne kritike stručne javnosti, ali na prvom mestu mogobrojna publika je sa velikim oduševljenjem prepoznala ovu toplu filmsku priču koja nas je podsetila na osećaj kada nas je neko poslednji put voleo.
Glave junake ove tople filmske priče koju krasi vizuelna prepoznatljivost koja svima prija čine anđeo Ljubiša (Nikola Pejaković), koji pokušava da spoji nespojivo: neafirmisanog reditelja Batu (Andrija Kuzmanović) i popularnu i harizmatičmu TV voditeljku Unu (Anđelka Prpić), a dodatno se u sve to meša policijski inspektor Trišić (Andrej Šepetkovski).
Autorsku ekipu predvodi reditelj Filip Čolović, a ostale uloge igraju Anica Dobra, Bane Vidaković, Tihomir Stanić, Branka Pujić, Andrija Milošević, Miljana Gavrilović i mnogi drugi.
Aleksandar Dimitrijević i Nedim Nezirović, koje je publika zavolela u ulogama Šoka i Paše, u finalnoj sezoni serijala „Klan“ dočaraće nam potpunu propast kriminalne organizacije, čije smo aktivnosti pratili u ovoj popularnoj triologiji.
Treća sezona prikazuje izdaju, nepoverenje i urušavanje klana, koji biva izazvan imaginarnim političkim atentatom.
Mnoge tragikomične situacije u novih osam epizoda će zaokružiti priču o nedelima koja konačno stižu na naplatu.
Autorska ekipa je na čelu sa kreatorom serije Bobanom Skerlićem, a glumačku postavu čine Aleksandar Dimitrijević, Nedim Nezirović, Vladimir Кovačević, Nenad J. Popović, Mladen Sovilj, Ivan Zarić, Feđa Štukan, Uroš Jovčić, Miloš Petrović Trojpec, Gorica Popović, Ljubinka Klarić i mnogi drugi.
Produkcijska kuća Firefly i Telekom Srbija stoje iza ovog originalnog TV formata.
Treća sezona TV serije „Klan“ će biti premijerno emitovana na Superstar TV od 8. oktobra, svake subote i nedelje od 21 čas.
Nataša Bekvalac važi za jednu od najlepših žena sa naših prostora, ali i za ozbiljnu pop zvezdu. Ponekad nam se čini da o njoj znamo sve jer je stasavala pred malim ekranima. Na sceni je već više od 20 godina i po prvi put u svojoj karijeri u saradnji sa Balkan Sound Promotion-om publika u Čikagu i još pet gradova Amerike je imala priliku da uživa u hitovima ove popularne Novosađanke.
Nataša Bekvalac je izgradila veoma uspešnu muzičku karijeru propraćenu brojnim muzičkim nagradama i učešćem na prestižnim domaćim i regionalnim muzičkim festivalima. Do sada je objavila šest studijskih albuma, a njeno prvo pojavljivanje pamtimo u dečijoj muzičkoj emisiji Minje Subote “Muzički tobogan”.Početak svoje muzičke karijere povezuje sa nastupom na prestižnom muzičkom festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom 2000. godine kada se publici predstavila pesmom “Laži me”. Nakon toga se nižu hitovi bez kojih ne prolazi gotovo nijedna žurka. “Ne brini”, “Mali signali”, “Nikotin”, “Ponovo”i “Dobro moje” samo su neke od pesama koje su obeležile njenu muzičku karijeru.
U toku svoje američke turneje Nataša nam je kroz razgovor otkrila kakva je očekivanja imala vezana za ovu turneju, ko joj je najveća podrška kroz karijeru, ali i planove za budućnost.
Poštovana Nataša, nakon 22. godine uspešne karijere konačno ste u Americi. Kakva su bila Vaša očekivanja i kako Vas je publika dočekala?
Nisam generalno imala nikakva očekivanja, jedino što sam unutar sebe nosila jeste ljubav i to je ono što imam da dam publici gde god da pevam. Kada je publika u Americi u pitanju nemam osećaj da sam u drugoj zemlji, nemam osećaj da sam na drugom kontinentu zato što ljudi koji su ispred mene pevaju moje pesme u glas i ljubav koju dobijam je nekako intenzivnija i svežija nego kada radim u mojoj zemlji.
Verujem da često čujete komplimente koji se tiču Vašeg izgleda i lepote. Kako ih prihvatate?
Kada je to u pitanju ja sam rezervisana zato što mi je to kao mladoj ženi stvaralo veliko opterećenje i bila sam pod velikim pritiskom. Kada primim neki od komplimenata nekako preletim preko toga i zahvalim se jer mi je to više štetilo muzici i umetnosti kojom se bavim jer je upravo to stavljano u prvi plan i trebalo mi je puno godina da moja muzika izbije u prvi plan.
Šta god da uradite ne prolazi neprimećeno, Vi ste neko ko je stasavao pred malim ekranima, međutim mediji su više pratili Vaš privatni život nego Vaš rad i stalno ste pod lupom. Kako se nosite sa tim?
Sada se mnogo lakše nosim sa tim nego kad sam bila u onim nežnim godinama, zato što sam vremenom mnogo radila na sebi, na svojoj duši i unutrašnjosti i na onome što svaka žena treba sebi da stavi za prioritet, zato me sve manje povređuju stvari koje moj posao nosi sa sobom.
Ko Vam je najveća podrška kroz karijeru?
Sestra Kristina mi je velika podrška, ona vodi računa o mom vizuelnom izgledu,ali ona mnogo više učestvuje u mom životu i mojoj karijeri. Jedan je od ključnih ljudi kojima najviše verujem i koje najviše volim. Najveća podrška mi je svakako porodica. Umeju da budu najveći kritičari, ali i te kritike koje možda meni u datom trenutku ne prijaju znaju da budu glavni okidač i pokretač da se promenim i krenem na bolje.
Učestvovali ste na prestižnim domaćim i regionalnim muzičkim festivalima, proglašavani ste za ženu godine, za najboljeg solo pevača, dobijali Oskare popularnosti pa šta Vam je najdraže od tih priznanja?
Ne mogu da kažem da me takva priznanja nisu činila u datom trenutku srećnom i ponosnom, ali sve ono što je za mene najveći orden nije ono što se dešava na sceni.
Iza sebe imate šest studijskih albuma, uradili ste i mnogo dueta sa poznatim pevačima, a sa poslednjim albumom “Original” ste postigli zavidan uspeh. Koju pesmu biste izdvojili sa tog albuma kao omiljenu?
Moja omiljena pesma sa tog albuma jeste pesma “Original” jer je lagano flertovanje sa folkom koje ja generalno volim. To je pesma koja je mene u datom trenutku opisivala u svakom smislu te reči i jako mi je drago što je moja publika pogotovo ženska to prepoznala i prihvatila.
Sa radija vrlo često čujemo Vaše pesme i gotovo da nema žurke na kojoj se ne može čuti neki od Vaših hitova, ali ono što smo primetili jeste da su pesme različite, ima raznih žanrova. Kako birate pesme za album i da li to ima veze sa Vašim privatnim životom?
Kao u životu tako i u muzici nikada nisam imala plan, uvek sam radila ono što mi se u datom trenutku dopadalo i nikada nisam podilazila ili jurila za trendovima. Kao što sam se menjala ja, tako se menjala i moja muzika i zato možda kada pustite moju muziku od početka do poslednje pesme koju sam snimila deluje neuravnoteženo ili kao da ne možete da joj nađete žanr, ali ja sam takva žena i to je nešto što ja najiskrenije radim, jer kao što sazrevam ja, tako sazreva i moja muzika.
I za karaj ovog intervjua, mozete li nam reći šta naša publika može da očekuje po povratku sa ove turneje?
Čim se vratimo ja bukvalno ulazim odmah u studio i završavam album. Nadam se da će muzički deo biti gotov do kraja godine iako nismo ograničeni rokovima. Zatim dolazi onaj deo koji isto tako volim, a to je video produkcija. U toku godine, nadam se do proleća da ćemo izdati ovaj prelepi album i da će publika da ga voli.
Kako nam je otkrila Nataša, ona i njen tim sa američke turneje poneće samo lepe uspomene. Ovo je za njih bila velika avantura i izazov, a naša redakcija im želi uspeh u budućim poduhvatima.
Dugo najavljivan triler Nenada Pavlovića “Trag divljači”, koji je nastao u produkcijskoj kući “Režim”, stiže uskoro u bioskope.
U centru zbivanja je perspektivan novinar Jugoslav (Radivoje Raša Bukvić), koji otkriva mrežu skrivenih porodičnih tajni i komunističkih zločina, izveštavajući o svirepom ubistvu u Jugoslaviji.
Radnja se odvija 1979. godine, u izmišljenom gradu Vranovcu u Istočnoj Srbiji. Glavni likovi su Jugoslav, ambiciozni novinar u državi koja strogo kontroliše medije i ostavlja malo prostora za istraživačko novinarstvo, kao i Blagoje (Predrag Mini Manojlović), potpukovnik UDBE pred penzijom.
Putevi im se ukrštaju kad brutalno ubistvo u srpskoj varošici potrese jugoslovensku javnost. Obojica idu da istraže slučaj, iz različitih pobuda.
Osim je bio zadužen za režiju, Nenad Pavlović je radio na scenariju sa Đorđem Milosavljevićem i Dimitrijem Vojnovim. U ostalim ulogama su: Boris Milivojević, Dragan Bjelogrlić, Filip Šovagović, Jovo Maksić, Milena Pavlović, Miloš Timotijević, Mirko Vlahović, Nada Šargin i Petar Zekavica.
Objavljen je prvi trejler za seriju “Zlatni dečko” koja će nam prikazati priču o mladom, talentovanom fudbaleru problematičnog temperamenta, koji već u mladosti, zbog svog talenta, postaje meta nekoliko interesnih grupa.
Denis Marković je mladi fudbaler, generacijski talenat, odrastao bez oca i uz majku zavisnicu od heroina. Zbog teškog života i nedostatka ljubavi ostaje nedisciplinovan, nezreo i raskalašen, ali je zbog ogromnog talenta njegova karijera brzo napredovala i sa nepunih osamnaest godina igra za klub Prve lige Evrope koji se takmiči u šampionatu.
Nakon povratka u Beograd, njegov menadžer Čaki na sve moguće načine pokušava da mu pronađe novi klub, ali zbog njegove loše reputacije ne uspeva u tome. Za to vreme Denis polako zaboravlja na fudbal i provodi dane u opijanju i drogiranju.
Kad se slamarica potrošila, Čaki upada u finansijske probleme zbog kockanja i primoran je da “prebije” svoj dug zelenašima Soniju i Džoniju svojim menadžerskim pravima na Denisa, čime izdaje Denisovo poverenje.
Soni i Džoni zatiču Denisa u očajnom fizičkom i psihičkom stanju, potpuno van forme. Pokušavaju da ga dovedu u red, ali Denis odbija bilo kakvu saradnju i spreman je na sve kako bi povratio svoju slobodu. U trenutku kada Soni i Džoni gube ideju kako da ukrote Denisa, iz zatvora izlazi njihov stari drugar MAKI, koji je poznat po svom temperamentu i nezgodnom karakteru.
Preko noći, Maki postaje Denisov čuvar i stalni pratilac i njih dvojica ulaze u otvorenu borbu. Međutim, malo po malo, Maki uspeva svojim netradicionalnim metodama da ukroti Denisa koji polako počinje da se vraća u formu, a on i Maki postaju sve bliži.
Makijev pristup je urodio plodom, jer posle višemesečnog “posta” Denis dobija angažman u srpskom prvoligašu. Denis koristi svoju drugu šansu i zbog svoje spektakularne igre se vraća u centar medijske pažnje. Sve deluje savršeno.
Novi problem se javlja kad Denis zapada za oko iskaljenom menadžeru Omeru, koji ne preza ni od čega da dodje do onoga što želi.
Uloge tumače: Denis Murić, Igor Benčina, Petar Strugar, Ljubomir Bulajić, Andrija Kuzmanović, Alisa Radaković, Jovana Gavrilović, Tihomir Stanić i drugi.
Dragan Šutić živi i radi u Americi. Na youtube-u je poznatiji kao Parachi. Sam je kreator svog video kanala, on je čovek koji vas zabavlja, informiše i savetuje o raznim temama na području Čikaga i okoline.
Veoma iskren, kreativan i beskrajno zabavan Dragan nam je ispričao svoju priču.
Kada ste prvi put došli u Ameriku?
Prvi put dolazim na tlo Amerike 1979. godine sa roditeljima kada sam imao samo četiri godine. Kao i većina ljudi sa naših prostora i moja porodica je tragala za boljim životom. Slabo se sećam tog perioda, ali mi je u sećanju ostao prvi dan škole kada je učiteljica pitala kako se zovem. Kada sam odgovorio Dragan, učiteljica je ponovila dragon što na engleskom znači zmaj, te su ostala deca počela da se smeju. To mi je onako najviše ostalo u sećanju, kasnije sam se već prilagodio. U nedostatku društvenog života i želje za domom roditelji odlučuju da se vratimo u Srbiju. Živeli smo na selu, roditelji su se bavili poljoprivredom, a sestra i ja smo išli u školu. Pričali smo srpski, ali otežano, čak sam morao da idem kod logopeda kako bih pravilno izgovarao č, ć, c i lj.
U Srbiji je završio vojni rok, oženio se devojkom iz svoga kraja, dobio dete i 2007. godine odlučio da se vrati u Ameriku.
Čime se bavite u Americi, šta je Vaš primarni posao?
Prvi posao mi je bio vozač viljuškara , a kasnije sam na nagovor prijatelja počeo da vozim kamion. Danas imam svoj biznis, servis za pomoć na američkim drumovima.
Kako ste došli na ideju da krenete da snimate za youtube kanal?
Iako sam bio neiskusan hteo sam da podelim informacije sa ljudima o mom prvom kamionu, a jedan od prvih videa koje sam snimio i koji je imao mnogo pregleda jeste udes sa kamionom.
Kako je biti srpski youtube-r u Americi?
Meni ovo nije profesija, ali ima ljudi koji žive od youtube-a. Ono sto mi Google uplati simbolično uglavnom ulažem u opremu. Mislim da je isti cilj i naših i stranih youtube-ra, sve zavisi od toga šta želite da snimite.
Dragan snima za youtube od 2018. godine, potom je napravio pauzu od godinu dana zbog pandemije i kaže da ga je cela situacija pokolebala. U svojim videima pristupa stvarima na poseban način. Zalazio je i u opasnije delove Čikaga i kaže da se ne plaši jer tačno zna gde može i koliko može da se kreće. Ipak, iza svakog savršenog videa krije se mnogo uloženog truda, sati editovanja i iskustva.
Koje su Vam teme najgledanije, za šta su gledaoci najviše zainteresovani?
Najgledanije su mi teme informativnog tipa. Imam svoje verne pratioce koji su uz mene od prvog dana i koji gledaju sve što uradim. Za sada imam blizu 12 000 pratilaca. Najviše me prate iz Srbije, na drugom mestu je Amerika pa Nemačka, a imam čak pratioce iz Indije.
Po Vašem mišljenju kakav je uticaj društvenih mreža na život čoveka?
Imaju veliki uticaj, mislim da ljudi mnogo više prate youtube i ostale društvene mreže nego TV. Svako gleda ono sto mu prija, ako ja na primer hoću da vidim kako se vozi kamion u Americi ukucam to i tačno to i gledam, dok na TV-u to ne možete.
Jeste li na snimanjima zaista onakvi kakvi ste inače u životu ili ima malo glume?
Kod mene nema glume apsolutno. Moji pratioci znaju da je sve iskreno, nema laži i nema prevare.
Kada gledate Parachia i njegove vlogove imate osećaj da sve teče potpuno prirodno, kao da gledate osobu pred sobom, a ne nekoga ko je zapravo na vašem ekranu.
Mi mu želimo da i dalje ostane svoj i drugačiji i da nas svojim videima i dalje zabavlja, informiše i savetuje o raznim temama na području Čikaga i okoline.
Stevan Filipović, srpski reditelj koga domaća ali i svetska publika poznaje po hitovima „Šišanje“, „Šejtanov ratnik“ i višestruko nagrađivanom filmu iz 2015. godine „Pored mene“, posle sedam godina konačno će obradovati publiku i obožavaoce priče o nekadašnjim drugovima iz školske klupe koji su sada odrasli, a godine su im donele i nove brige.
Pala je prva klapa filma „Pored nas“, a premijera se očekuje tokom sledeće godine.
Na zvaničnom sajtu produkcijske kuće Hipnopolis stoji zanimljiv sinopsis predstojećeg filma Stevana Filipovića.
Nakon dugog putovanja, sa povezima na očima i slušalicama na ušima, učesnici najnovijeg rijalitija poznate marketinške agencije bivaju zaustavljeni od grupe naoružanih terorista i otkrivaju da su svi učesnici u stvari školski drugovi, maturanti odeljenja koje je svojevremeno provelo celu jednu noć u gimnaziji, po kazni.
Nakon pretnji, pucnjave, ubistava i ranjavanja, teroristi skupljaju žrtve i odlaze, ostavljajući maturante same u nedođiji, bez ičega, pre svega bez osnovnih namirnica i sredstava za komunikaciju. Oni nalaze davno napuštenu kasarnu i u njoj neke zaostale zalihe i pretvaraju je u privremeno utočište.
Uskoro se dele na dve grupe, onu koja će rizikovati i otići odatle u potrazi za izbavljenjem i onu koji će ostati u koliko-toliko sigurnom okruženju, sa vodom i nešto namirnica, ali i zaštitom od mogućih vremenskih nepogoda ili divljih zveri, da čekaju spas.
– U filmu „Pored mene“ glavne likove smo izmestili iz njihovog prirodnog okruženja, tako što smo im oduzeli mobilne telefone. U nastavku idemo korak dalje – ne samo da neće imati pristup modernim tehnologijama, već će biti izmešteni iz urbane sredine na koju su navikli, u divljinu. Njihovi postupci biće isprovocirani ekstremnim uslovima – istakao je Stevan Filipović, reditelj filma.
Vegetarijanski način ishrane je za mnoge još uvek nepoznat teren, ali poslednjih godina interesovanje za ovakav način ishrane je sve veće i mnogi žele da isprobaju nešto novo i drugačije. Posetili smo restoran Kale my name proglašen za najbolji veganski restoran u Best of Chicago i koji je dobio mnoge prestižne nagrade na nivou Amerike.
Razgovarali smo sa vlasnikom i osnivačem ovog restorana Nemanjom Golubovićem, vrednim, upornim i talentovanim mladim čovekom koji se nije plašio rizika da postigne željeni cilj. Nemanja je rođen i odrastao u Crnoj Gori u malom gradu Pljevlja odakle je otišao kad je napunio 18 godina da bi se školovao u Madridu. Put ga je kasnije vodio u Beograd, zatim u Mexico gde je završio koledž. Nakon završenog koledža dobio je posao u Qatar Airways sto mu je dalo priliku da poseti Ameriku i kako kaže potpuno se zaljubio u ovu zemlju. Kada je 2015. godine sleteo u Chicago tu se i pronašao i od tada se ovde oseća kao kod kuće.
Od samog dolaska u Ameriku je radio po restoranima i isprva mu nije bio cilj da otvori svoj restoran, međutim kako je sve više bio u poslu kao server, barmen pa čak i menadžer shvatio je da je sledeća stanica otvaranje sopstvenog restorana. U međuvremenu se i sam opredelio za životni stil veganizma i odlučio da bi najbolje bilo da krene za onim u šta i sam veruje. Za Nemanju veganski način ishrane predstavlja način života u kome se izbegava bilo koji produkt koji dolazi od životinja, ljudi kažu “dijeta”, ali se on ne slaže sa tim.
Pored mnogo raznovrsnih jela koja možete pronaći na meniju ovog restorana Nemanja izdvaja dve vrste burgera.. Jedan je nalik mesu pravljen od proteina graška, a drugi je pravljen od pasulja, cvekle i pečurki. Ostali dodaci su tradicionalni. Tu je i pohovani karfiol koji podseća na pileća krilca, a ono sto su uspeli da predstave američkom tržištu je svakako naš domaći ajvar. Kako Nemanja kaže nastoje da prave zabavne ukuse i gosti prosto ne veruju da se to može napraviti od biljaka.
Uglavnom se postavlja mnogo pitanja u vezi ove vrste ishrane i kada gosti probaju ne veruju da su sve namirnice biljnog porekla, pogotovo naši ljudi sa Balkana koji su naučili da jedu pljeskavice, bureke, ćevape…. Oni koji su u postu imaju priliku da se uvere u kvalitet, raznovrsnost i neverovatne ukuse onoga što nudi ovaj restoran.
Ono na šta je Nemanja najviše ponosan jesu nagrade za omiljene društvene mreže. Trenutno ih prati preko 160,000 ljudi na društvenoj mreži instagram i od North Mision Chicago su dobili nagradu kao biznis sa najboljim društvenim mrežama. Drugu nagradu su osvojili na nivou grada Čikaga kao najbolji veganski restoran izglasan u Best of Chicago, zatim nagrada za najlepšu baštu i poslednja nagrada je stigla od jednog od najvećih vege magazina na svetu Vege Out gde su nominovani za naj vege restoran u Americi.
Pre nekoliko meseci otvorili su jos jedan ovakav restoran u Los Anđelesu koji je po Nemanjinom mišljenju prestonica veganizma i tako privukli pažnju mnogih poznatih ličnosti, tako da ukoliko ih posetite za susednim stolom možete videti Megan Fox ili Octaviu Spencer.
Nemanja i njegov tim su prezadovoljni dosadašnjim uspehom i ne nameravaju da se zaustave. Kako kaže najviše voli svoje goste koji mu svakodnevno pružaju novu nadu i veru u ono u šta i sam duboko veruje, a to je veganska budućnost.
Ako smo vas zainteresovali ovom pričom o ukusnoj veganskoj hrani, obavezno posetite restoran Kale My Name u Čikagu na adresi 3300 W Montrose Ave 60618, na granici Irving i Albany Parka!
Nova, 3. sezona serije “Državni službenik” već u aprilu stiže na male ekrane. Od subote 23. aprila, svakog vikenda na kanalu Superstar gledaćemo treću sezonu popularne serije “Državni službenik”.
Treća sezona serije „Državni službenik“ bavi se najaktuelnijom mogućom temom – korona virusom i pandemijom. Radnja serije se odvija u vreme zatvaranja zemlje, policijskih časova, tišine; jedne potpune nepoznanice u kojoj je ceo svet stao i sve sem zdravlja i opstanka je postalo nevažno. I mi smo svi stali na prvi pogled – ali naši agenti, glavni junaci ove serije; nisu. Oni nikad ne staju.
Borba za svaki dah, za svaki respirator, za svaki trenutak mira svih stanovnika ove zemlje – postala je njihova svakodnevnica. Lazar Stanojević (Milan Marić) gazi preko mrtvih da sačuva prvo svoju porodicu i ljude koji voli ali i da ispuni svoj zadatak državnog službenika jer je njemu služba svetinja. Služba radi sve što može da sačuva stanovništvo, jer se i u takvom sveopštem beznađu pojavljuju lešinari i oni koji gledjaju svoj interes. Borba dobrog i zla je neprekidna.
Hoćemo li preživeti? Šta je pozadina svega? Zašto? Kako? Gde je kraj?
Agenti ne staju u svojim pokušajima da odgovore na ova pitanje stižu do raznih strana, preko Bugarske, Turske, Kine… Svet stoji. Zlo nikad.
Uloge tumače: Milan Marić, Nebojša Dugalić, Radovan Vujović, Žarko Laušević, Nenad Jezdić, Marko Baćović, Milena Radulović, Igor Đorđević, Marta Bjelica, Ljubomir Bulajić, Nina Nešković, Nenad Okanović, Vaja Dujović, Petar Benčina, Nikola Pejaković, Ana Lečić, Anja Stanić – Ilić, Anđelika Simić i drugi.
Rvački šampion Marko Bojković osvojio je prvo mesto na Svetskom prvenstvu veterana u Grčkoj u slobodnom stilu sa reprezentacijom SAD i prvi je Srbin čija će slika krasiti rvačku kuću slavnih. Ovog mladog, talentovanog i upornog čoveka smo zatekli na treningu gde se priprema za nova osvajanja.
Marko Bojković je rođen u Gornjem Milanovcu, odrastao u Ljigu i nakon završene osnovne škole na nagovor prijatelja Miše Stevovića prelazi u Beograd da trenira u Partizanu. Sa crno-belima osvaja prvi veliki ekipni uspeh 2006. gde postaju prvaci države. To ga je motivisalo da krene dalje na svoj put te uz saglasnost svog trenera Boška Kecmana prelazi da trenira u rvački klub Železničar gde se u to vreme trenirao slobodni stil u kome je Marko želeo da se oproba.
Po struci je inače profesor sporta i jedno vreme je radio kao profesor fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi jer kako sam kaže mnogo voli da radi sa decom. San mu se ostvario dolaskom u Ameriku, tačnije u Čikago gde postoje odlične škole rvanja tako da danas trenira u Chicago Wrestling Club-u. 2018 zauzima treće mesto u grčkorimskom stilu koje mu je u tom momentu mnogo značilo, a već sledeće godine osvaja treće mesto, ali u folk stilu i prvi je rvač iz Srbije koji je osvojio odličje u toj kategoriji. Nakog toga trener ga je spojio sa sportskim savezom i odlučuje da se priključi reprezentaciji SAD. Svakako najponosniji je na Svetsko prvenstvo u rvanju održano u Lutrakiju gde je sa američkom reprezentacijom stigao do ekipnog zlata u slobodnom stilu i njihova timska fotografija će krasiti rvačku kuću slavnih.
Trenutno vredno radi i priprema se za jedno od najjačih prvenstava US open-a u Americi koje će se održati krajem aprila u Las Vegasu.
Marko ne namerava da se zaustavi, treniraće rvanje dokle god bude mogao. U planu mu je da otvori besplatnu školu rvanja za mališane u kojoj bi voleo da se pre svega druže i usmere od malena prema ovom sportu i da se čuje za Srpsko rvanje svugde u svetu.
Nakon velikog uspeha koji je postigla prva sezona serije “Močvara”, ista ekipa na čelu sa kreatorima serije, rediteljem Olegom Novkovićem i scenaristkinjom Milenom Marković, udužila je snage i u drugoj sezoni, koja stiže na RTS već 12. marta!
Novih 10 epizoda druge sezone serije Močvara, koje će se stilski i vizuelno naslanjati na prvu sezonu, doneće publici neke nove priče u kojoj inspektor Nikola Krsmanović (Goran Bogdan) istražuje niz okrutnih ubistava, ali i istovremeno otkriva tajnu vlastitog porekla.
Inspektor Nikola Krsmanović dobija dostojnog naslednika u liku Atile Seleša, koga tumači mladi vojvođanski glumac Robert Ožvar.
Radnja nove priče “Močvare” se seli iz Beograda i sada je smeštena u Senti, u naizgled idiličnom vojvođanskom mestu, na obali reke, gde nekoliko porodica živi, vlada i odličuje o životu i smrti. Kroz nove epizode publika će moći da vidi kako se inspektor Nikola menja, kako je spreman da prašta kao i šta će sa njim novo događati, a to sve mogu da budu ključna pitanja za razvoj nekih novih priča.
Pored Gorana Bogdana u seriji igraju i Robert Ožvar, Jana Bjelica, Sara Klimoska, Sonja Kolačarić, Miloš Timotijević, Marko Janketić, Lidija Kordić, Katarina Marković, Marta Bjelica, Dragan Mićanović, Dejan Dedić, Anja Pavićević, Stefan Trifunović, Bojan Žirović, Nenad Stojmenović, Slobodan Boda Ninković i mnogi drugi.
U bioskopima širom Srbije 10. marta počinje da se prikazuje melodrama sa elementima komedije “Bilo jednom u Srbiji” reditelja Petra Ristovskog i autora i producenta Zvonimira Šimuneca, u produkciji Le Filma iz Leskovca, u koprodukciji sa Media House, DME Video, Soul Food Films i u distribuciji Mega Com Filma.
Leskovačka drama u tri čina spaja bajku sa istorijom. Bilo jednom, ali zaista, u Leskovcu, na početku XX veka…
Kako je Leskovac od učmale kasabe postao „Mali Mančester” (scenografkinja Ana Milošević), a kako je orijentalnu nošnju zamenila bečka i pariska moda (kostimografkinja Dragica Laušević) pripoveda film „Bilo jednom u Srbiji”.
Film je snimljen na autentičnim lokacijama i na melodičnom leskovačkom dijalektu.
Ovo nije samo film o gradu koji je poznat po roštilju, specifičnom dijalektu, melodičnom govoru koji je pravo bogatstvo, „paprikarenju”, po štofovima, sapunima, lekovima, šamponima i, na kraju po o specifičnom duhu koji je i danas pogonsko gorivo za vanvremensku fabriku smeha, ovo je sećanje na čuvene leskovačke porodice čije je preduzetništvo pre jednog veka bilo inspiracija za film.
Svaki dobar film ima dobru ljubavnu priču. U ovoj priči su čak dve!
Za velika dela potrebno je sasvim malo prave ljubavi, ali i pomoć i mudrost gazda Mite (Miodrag Miki Manojlović) U filmu igraju i: Zoran Cvijanović, Dragan Petrović Pele, Mira Banjac, Ivan Bekjarev, Dragan Boža Marjanović, Andrija Stoilković…
Ovo je prilika i da sačuvamo od zaborava „velike Leskovčane” iz brojnih familija koje su postavile temelje leskovačkog čuda.
Svi oni, realni junaci, poslužili su kao inspiracija za kreiranje junaka i priče filma (scenaristi Đorđe Milosavljević, Vladimir Andrić, Zvonimir Šimunec, saradnici na scenariju Petar Ristovski i Majda Šimunec).
Posetili smo Generalni konzulat RS u Čikagu gde smo razgovarali sa generalnim konzulom i zamenikom ambasadora RS u SAD Marka Đurića gospodinom Damjanom Jovićem. Srbija već osam godina nije imala generalnog konzula u Čikagu, a gospodin Jović je na ovoj poziciji od aprila prošle godine.
Gospodine Joviću, kako su protekli ovi prvi meseci Vašeg mandata ovde u Čikagu i čemu ste najviše pažnje posvetili?
Potrudio sam se da se u što kraćem vremenskom periodu uspem predstaviti najvećem broju lokalnih donosilaca odluka, bitnim ekonomskim igračima na ovom prostoru srednjeg zapada SAD-a, ali i da upoznam što veći broj naših ljudi koji se ističu u našoj srpskoj zajednici.
Imali ste ranije iskustva sa načinom života u Americi, naime usavršavali ste se na Yale univerzitetu. Kakav je utisak na Vas ostavio Čikago i život ovde?
Živeo sam na istočnoj obali SAD-a tako da su delovi ove velike zemlje različiti i međusobno se veoma razlikuju tako da je Čikago za mene bio jedan novi izazov i nova sredina.Međutim, ono što me je iznenadilo jeste brzina kojom sam uspeo da se adaptiram na ovu sredinu i to ne čudi zašto je Čikago bio najpoželjnija destinacija naše emigracije sada već tokom 120 godina koliko se naši ljudi naseljavaju ovde. Nekako je Čikago bez obzira na geografsku distancu grad gde najmanje osećate nostalgiju i nemate taj osećaj surove tuđine koji je svojstven mnogim bližim gradovima Srbiji.
Na kakvu organizaciju u radu konzulata ste naišli, da li postoji nešto što biste promenili i na čemu bi trebalo više raditi?
Mora svaki dan da se menja mnogo stvari, moramo da pratimo nove trendove, da pratimo tehnološki zamah, svakako da u tome ima zaostajanja, ne bih za to krivio kolege koje sam zatekao ovde u konzulatu jer su i oni radili sa ograničenim kapacitemima. Bilo ih je prvo premalo, a posle puno. Zato ne treba tražiti izgovore već ćemo se truditi da naš rad unapređujemo.
Gospodin Jović je istakao da ga izuzetno raduje da naš narod koji živi i radi u ovom delu SAD-a voli svoju državu, svoj narod i svoju crkvu. To nije podjednako slučaj svuda u svetu kada je naša dijaspora u pitanju. Ljudi koji su ovde uspešni često otvaraju delove svojih kompanija u Srbiji, zapošljavaju tamo ljude i to je sve izuzetno važno i za Srbiju i za njihove kompanije.
Ciljevi i prioriteti u radu generalnog konzulata su svakako rad na zajedništvu i slozi sa našim ljudima, da svako u skladu sa svojim mogućnostima doprinese svojim angažovanjem, znanjem, vremenom i iskustvom.
Ekonomska saradnja RS i SAD, kao i saradnja između Čikaga i Beograda svakako je prioritet. Gospodin Jović se trudi da bude prisutan u svim glavnim organizacijama koje okupljaju predstavnike najmoćnijih kompanija u ovom delu Amerike, kako bi predstavili ekonomske uspehe Srbije i Srbiju kao investicionu destinaciju za američke kompanije.
Naravno, tu su i ostale moćnosti za povezivanje kako obrazovnih tako zdravstvenih, kulturnih i drugih institucija koje podstiču razmenu znanja, ljudi i iskustava.
Konzulat svakodnevno obavlja svoje redovne aktivnosti kada je izdavanje dokumenata u pitanju. Kako je generalni konzul istakao u tehnološkom smislu se dosta zaostaje u priči, pomaci će se moći videti u narednih nekoliko meseci kada će dobiti mobilnu opremu za akviziciju biometrijskih podataka. Naši ljudi iz udaljenih delova Amerike neće morati da troše po nekoliko radnih dana i na hiljade dolara da dođu do konzulata da bi dobili određenu uslugu već će se potruditi da se ode do njih kako bi im se pružile usluge tamo gde žive.
Kada su predstojeći parlamentarni i predsednički izbori u pitanju kakvu izlaznost naših građana očekujete i na koji način će se moći glasati?
Naši ljudi koji imaju državljanstvo RS i koji imaju prijavljeno prebivalište u RS imaće i ove godine kao i prethodnih priliku da svoju slobodnu volju izraze na ovim izborima koji će se održati najverovatnije početkom aprila. Mi ćemo u Čikagu skoro je izvesno otvoriti biračko mesto jer ovde se pokazalo godinama unazad da postoji dovoljno interesovanja.
Kakva je Vaša poruka Srpskoj zajednici ovde u Americi?
Prvo što bih poručio našim ljudima je da međusobnim odnosima pristupaju sa manje sujete i ega, a sa više sloge. To je ono što nam je problem nezavisno od toga gde se nalazili. Treba da učimo od onih koji su uspešniji od nas, da se borimo za ono do čega nam je stalo, za svoju državu koju najviše volimo, sa SPC i za ono što čini naš identitet, da očuvamo naš jezik, našu kulturu, a verujem i da postoji velika želja naše države da u tome i pomogne, istakao je generalni konzul RS u Čikagu gospodin Damjan Jović.
Čikago je jedan od najvećih, ali i najlepših gradova sveta, grad u kome nikada niste sami i grad koji nikad ne spava. Veliki broj mladih ljudi je došao ovde sa nadom u bolje sutra.
Da li još uvek veruju i da li sanjaju iste snove pitamo Dejana Jovanovića, mladog i kreativnog čoveka koji je odrastao u malom selu pored Leskovca. Danas kao uspešan fotograf, grafički dizajner i neko ko je izdao knjigu o svom zavičaju živi i radi u Čikagu.
Kako su izgledali Vaši počeci u Americi?
Kao i svaki početak bilo je teško, ali se sa vremenom čovek navikne, dok se ne sagleda celokupna situacija i dok ne odlučite da li možete da nastavite ili ne. To je bila individualna stvar. Prvih par godina sam radio razne poslove da bih platio račune, da bi se preživelo i nakon toga nastojiš da stvaraš.
Na šta Vam je bilo najteže da se priviknete?
Celokupna kultura je drugačija, sve je obrnuto od naše Srbije i ponašanje i odnosi među ljudima. Očekivanja su bila drugačija u pogledu organizacije, u pogledu posla, ali zahvaljujući prijateljima nekako smo se snašli.
Fotografija je oduvek bila Dejanova velika ljubav i iz hobija se pretvorila u strast i zavisnost. Prvo je fotografisao za sebe i svoje potrebe, a posle je to preraslo u posao. Najvise voli da fotografiše prirodu i njene lepote, sve što je neobično. Nakon nekoliko godina boravka u Americi kada je ostvario određene kontakte počeo se baviti fotografijom i grafičkim dizajnom.
Sa godinama odlazeći u rodni kraj sakupljao je fotografije i 2013. godine rodila se ideja da objavi prvo uvodno izdanje knjige koja će čitaoce upoznati sa Leskovcem i okolinom, njegovim prirodnim, kulturnim i istorijskim lepotama.
Nedavno ste objavili prošireno izdanje knjige “Moj zavičaj Leskovac nekad i sad” pa nam kažite nešto više o samoj knjizi?
Kao što sam i istakao u predgovoru ove knjige Leskovac je mesto koje krije pravo bogatstvo materijalne i duhovne kulture. Ovu knjigu bih opisao kao slikovitu mapu za pronalaženje tog blaga i nadam se da će biti sasvim dovoljna da se detaljnije upoznate sa Leskovcem, kao i mnogim drugim prirodnim lepotama u okolini koje na žalost nisu dospele do očiju i ušiju ljudi van granica ovog regiona.
Dejan se nada da će sadržina knjige na neki nacin uspeti da probudi osećanja i svest svih onih koji budu čitali i videli slike koje su sadržane u njoj.
Zelja mu je da se jednoga dana vrati u rodni kraj i sagradi vikendicu gde će uzivati u prirodnim lepotama leskovackog kraja, svojim knjigama i fotografijama.
