Category: Domace knjige

Dobitnik Ninove nagrade.

Protagonista romana Pas i kontrabas, kome je glomazni instrument odavno srastao s leđima, kao kakav ukleti grbavac vodi čitaoca na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama, punktume oko kojih je uspostavljen širok društveni konsenzus da ih ne treba tako ogoljene gledati ili da ih treba zaboraviti; od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika, prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove i košmare, do svetla; mora, muzike i opsene osunčane, izbeglicama krcate Đenove, grada prepoznatljivog po fantazmagoričnom groblju i još više po luci – tački u kojoj izbrisani i prognani vide slobodu i odakle se kreće u novi život, ili barem njegov nagoveštaj.

Glavni junak je džez kontrabasista koji je prestao da svira, zarobljen u post-vremenu, kada bi njegov život po svim predočenim parametrima trebalo da bude već završen, ali nije. Traje zaglavljen između katatoničnog očaja i vojno-farmaceutski determinisane „pomoći“, između zahteva plemenskog boga i zakona industrije zabave koja se predstavlja kao umetnost.

Važno pitanje koje ova knjiga postavlja je kako progovoriti o ratnoj traumi, tom teškom talogu, jedinom preostatku prethodnog života što isijava kao sestra razvaljenog černobiljskog jezgra, ostavljena potomstvu da je pokriva, zatrpava i gura pod tepih. Traganje za izlazom iz tog stanja neraskidivo je vezano za pronalaženje blue tona nove slobode, što je možda najupečatljiviji kvalitet ove proze.

Pas i kontrabas je roman o džezu, ljubavi i antipsihijatrijskoj pobuni protiv društva koje je odlučilo da zaboravi svoje ratove.

Od autora kultnih romana Top je bio vreo i Kainov ožiljak.

Za roman Osama Vladimir Kecmanović dobio je nagrade Instituta „Ivo Andrić“ i „Pečat vremena“.

Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“.

Istorija se ponavlja a zlo ne bira, kao da nam poručuje pisac na usta nesrećnog srpskog dečaka iz romana Top je bio vreo, a sada i u Osami kroz ogledalo nesrećnog Baje. Živopisnim bosanskim govorom, prepoznatljivim stilom sa jezgrovitim i isečenim rečenicama, Kecmanović gradi nezaboravne likove meštana, ratnih profitera, dođoša i porobljivača, džihadista i sforovaca, novih silnika i starih porodica koje je rat razorio, i potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti.

„Novi roman Vlade Kecmanovića je djelo koje možemo svrstati u žanr knjiga „otvorenih vena“. Pisan je jezikom njegovog djetinjstva, govorom u kome su izostavljeni vokali i gdje se značenja riječi gube u bujici strasti i osjećanja koja autorove junake vode kroz snažne zaplete. Srpski pisac transcendira jezikom bosanskih muslimana – hrabro poštovanje komšije i melanholično poznavanje kasabe. Osama – još jedan trijumf Kecmanovićevog čovjekoljublja.“ Emir Kusturica

„Dijalekt stiče dostojanstvo kad se na njemu ispripoveda veliko umetničko delo. Znalački i maestralno, Kecmanović svoj književni svet programski uklapa u Andrićevu tradiciju, a možda i najveća sličnost Kecmanovića sa Andrićem jest u njegovom dubinskom razumevanju tragizma istorijske sudbine bosanskih muslimana.“ Muharem Bazdulj

„Kecmanovićeva istina najradije progovara na usta dece ili jurodivih. I ova priča je ispričana vedrim i nepobedivim uličnim jezikom. I malo kad je vedrijim jezikom ispričana tužnija priča.“ Vladimir Pištalo

Link za kupovinu knjige

Od autora romana Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće. Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora.

Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe “hiljadugodišnjeg” Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrazan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. 

Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

Link za kupovinu knjige

Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana. Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek!

Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on.

Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje?

Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti?

Novi roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.

Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali je u romanu Adresa prestonica Srbije glavni tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas.

Šetajući ulicama i parkovima on sastavlja svoj „zapis teskobe“, svojevrstan dosije grada i sebe u njemu, nastojeći da prizove slike prošlosti i u njima pronađe smisao današnjeg stanja duha i opšteg propadanja. Otvoreno angažovan, kroz upečatljiv lik Vladana Todorovića, zgađenog usudom nakaradne vlasti i ropskog mentaliteta, sopstvenom zemljom koja se našla na „evropskoj deponiji“, Velikić u svom novom romanu, ipak, ovom glasnom razmišljanju o sudbini nacije ne dopušta da prevlada nad prepoznatljivom magijom pripovedanja, već uspeva da uhvati najtananije prelive osećanja, da ocrta karaktere u nekoliko poteza i istovremeno pruži izuzetan čitalački užitak.

„Volt Vitmen u Beogradu, Bora Stanković pod emigracijom, streljanje stripadžije, nadrealisti u Vrnjačkoj Banji, prvi srpski supermen Aleksić zubima zaustavlja avion! Sve je to, i još mnogo šta intrigantno i zapaljivo složeno u Velikićevom romanu. Koji, ne slučajno, ali sa dvosmislenim namerama ima podnaslov ’beogradski roman’. Zabavna, gorka, opominjuća knjiga.“ Milan Vlajčić

„Dragan Velikić u romanu ne opisuje, već postavlja grad – Beograd – koji se oseća nežno, surovo i ravnodušno: telom, aurom, kožom, umom, noktima i pogledom koji žudi za odlaskom. Beograd se odigrava u romanu, sam grad na asfaltu, u liftovima, haustorima i bočnim ulicama sa svim citatima tuđih života…“ Miško Šuvaković

Izvor :: Laguna

Vitalova nagrada za knjigu godine.

„Sedam priča Mihailovićeve knjige Preživljavanje tematizuje svet rata i poratnog vremena – kraja prve polovine dvadesetog veka, u kojem pisac traga za mogućnostima da ispriča neispričivo, ono što je za mnoge svedoke u ratnim i poratnim godinama evropske istorije bilo neizrecivo kao granično iskustvo zla.“ Jovan Zivlak

„Ove pripovetke nisu prosto slike iz prošlosti, već slike iz budućnosti. Jer čitaoci ne idu za tim da u delu prepoznaju samo ono što je viđeno, nego da još više slute u njemu ono neviđeno.“ Nikola Strajnić

„Priče iz Preživljavanja deluju kao različite verzije sukoba pojedinca i društva, ali napetost nije tragična, lišena je dramatike, jer je zaodenuta blagotvornim demonom – ironijom.“  Vladimir Gvozden

Izvor :: Laguna

Životno, emotivno, duhovito i iskreno – do kraja!

Kolumna Duda Alapača, koju Daniela Bakić već duže od deset godina piše za magazin Lepota i zdravlje, jedna je od najčitanijih i najomiljenijih rubrika u čitavom regionu. Junakinja ove kolumne Duda je savremena žena koja se podjednako dobro (ne) snalazi u ulozi poslovne žene, majke, ćerke, supruge i prijateljice.

U svom dnevniku čuda ona nepretenciozno, duhovito i samoironično piše o svakodnevnim situacijama i problemima sa kojima se suočava u predstavi zvanoj život. Duda igra svoje uloge bez generalnih proba i unapred pripremljenog teksta – improvizuje, smeje se, plače, razoružava humorom i beskompromisnom iskrenošću. Dok budete čitale ovu knjigu, uz osmeh, shvatićete: Duda, to sam ja!

„Duda Alapača je prava moderna žena s Balkana. Ona je inteligentna, brza na jeziku, duhovita, sarkastična, emotivna i empatična. Ona je jedna od nas. Baš zato ju svi volimo čitati. Jer živi naše živote, vodi naše razgovore, i najbitnije, one koje nikome ne kažemo. Seks i grad na realan način!“ Selma Terlević, glavna urednica hrvatskog izdanja magazina Grazia

„Daniela na scenu izvodi običnu ženu, prezaposlenu majku, džangrizavu domaćicu i ambicioznu business woman, prati njene dogodovštine u kojima se ponekad suočava sa svim nedaćama sveta, a ponekad leti na krilima samopuzdanja i ljubavi. Ipak, uvek, baš uvek, spremna je da se nasmeje na svoj i na vaš račun i da vam naravoučenije servira uz kafu. Nakon čitanja Dude Alapače svet izgleda kao bolje mesto i vi okrećete stranice sa osmehom na usnama.“ Lidija Ćulibrk, glavna i odgovorna urednica magazina Lepota i zdravlje

Izvor :: Laguna

O novcu i strastima.

Priča o jednoj kući, jednom gradu i dva sveta.

Nakon što je pred više od sto hiljada oduševljenih čitalaca sa svojim Fajrontom u Sarajevu osvojio književnu Ligu šampiona, Dr Nele Karajlić nam predstavlja svoj prvi pravi pravcati roman!

Dr Karajlić nas ovoga puta vodi u Beograd s početka dvadesetog veka, gde se odvija priča koju vam do sada niko nikada nije ispričao, a bez koje od sada neće moći da se zamisli nijedna ozbiljnija istorija grada na ušću Save u Dunav.

Spajajući najbolje sastojke južnoameričkog magijskog realizma i sarajevskog novog nadrealizma, Dr Karajlić nam pripoveda istoriju jedne kuće u dorćolskoj ulici i vodi nas u prostor sa druge strane ogledala, na samoj tromeđi života, smrti i večnosti.

Solunska 28 je uzbudljiv roman o uzbudljivim vremenima koji ćete čitati bez daha do poslednje stranice, a onda ćete želeti još.

Izvor :: Laguna

Bila je potrebna hrabrost da se ostane. Još veća – da se ode. Ona je znala šta mora da učini.

Šta se najviše od svega pamti?
Strah?
Bol?
Glad?
Ljubav?

Berlin 1992.
Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. Ipak, ona nikako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima. Njen život je organizovan, postojan i miran sve dok u advokatsku kancelariju ne uđe Hans Bauer, starac na izmaku života. Sve što traži od Vere jeste da mu pomogne da pronađe svoju davno izgubljenu ljubav, da ode u Sankt Peterburg i ponese kofer iz Berlina.

Lenjingrad 1942.
Valentina Vasiljevna Nečajeva deli tešku sudbinu sa hiljadama svojih sugrađana tokom opsade Lenjingrada. Nakon danonoćnih patnji i užasa, ona sreće svog druga iz detinjstva koji je podseća na bezbrižne dane u Puškinu, sada okupiranom mestu nadomak Lenjingrada. Opijena pričom o srećnoj prošlosti, Valentina želi samo jedno: da ponovo vidi Puškin. Tamo će upoznati Ernesta Gebauera, svoju pravu ali zabranjenu ljubav.

Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Kazna za greh“ i „Nigde nema te“, snagom svog pripovedačkog talenta vešto prepliće priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu. Napisan s istančanom pažnjom za istorijske pojedinosti i pun emotivnog naboja, „Kofer iz Berlina“ je dirljiv i intrigantan roman koji će vam vratiti veru u beskrajnu moć ljubavi.

Izvor :: Laguna

Sa ljubavlju koja ne umanjuje razboritost i nepotkupljivošću koja ne slabi emociju, Dušan Vesić je ispisao važnu i potresnu knjigu o velikim mukama, blistavom daru i tragičnom kraju najveće heroine jugoslovenskog rock’n’rolla.

Njegova priča o Margiti Stefanović, koliko teskobna toliko i poštena, koliko gorka toliko i iskrena, nije samo nezaobilazan dokument za svakoga ko voli i poštuje Magi, nego i ogledalo u kojem će se prepoznati oni koji su umeli da ublaže njen bol, oni koji su se okoristili njenom nemoći i oni koji su pokazali ravnodušje pred njenim strašnim patnjama.

U isto vreme, to je razorna priča o usponu i propasti jugoslovenske srednje klase i licu i naličju Beograda. Pisana autoritativno i sa atributima istorijske rasprave, Magi: Kao da je bila nekad jeste duboko čestita knjiga koja pomera granice i postavlja nove standarde, ne samo u ovdašnjoj rock literaturi, nego i znatno šire i dalje od toga. 

Izvor :: Laguna

Priča za putnike u potrazi za skrivenim odgovorima.

Snažna, suptilna i nadahnjujuća priča o potrazi za odgovorima koje svako želi da sazna – i o retkima koji se usude da se otisnu na put ka njima.

Za NN se nije moglo reći da živi – samo je preživljavao istovetne dane na ovoj planeti. Jednog drugačijeg dana na svom pragu je zatekao poruku: „Čekaj me u parku crvenog cveća, ne znam kada…“ Od tog časa NN-ov život se pretvorio u iščekivanje: duge šetnje su prolazile, odmori na klupi se produžavali, ali susreta nije bilo. Sve dok mu se pred očima nije našao neko ko će ga pozvati na putovanje na koje se pozivaju samo odabrani. Oni kojima su obećana otkrića tajni, čak i onih najvećih, duboko skrivenih od ovog sveta.

Ko ga to poziva? Da li je odlazak iz sopstvenog sveta vredan obećane spoznaje? Šta mu je zaista obećano? NN je morao da donese odluku svog života. Tako je nastala jedna priča. I priča o njoj, da nadahne putnika.

Izvor :: Laguna

Nagrade „Borislav Pekić“ i „Meša Selimović“.

„Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića je nesumnjivo najhrabriji srpski roman dvadeset i prvog veka.“ Slobodan Vladušić

„Top je bio vreo je najteži poetički pogodak srpske književnosti u neizgovorljivo ime stradanja tokom devedesetih.“ Aleksandar Jerkov

„Kecmanović je, naime, u svome potencijalu stvarno veliki pisac, jedan od onih po kojima bi se mogla pamtiti srpska književnost prve polovice ovoga stoljeća. I još nešto sasvim subjektivno: sve u meni bori se protiv ove knjige, jer je protiv nje sve što sam na temu sarajevske opsade napisao, ali joj veličinu nikako ne bih odricao.“ Miljenko Jergović

„Na početku prošlog veka beše Crnjanski, sa svojim neponovljivim rečenicama bez kraja, koje su se, ispresecane bezbrojnim zarezima, prelivale preko svojih čitalaca kao more. Na početku sledećeg, ovog veka, nalazi se Vladimir Kecmanović, sa rečenicama kratkim, šiljatim, koje se kao ekseri zabijaju u naša čela. Zatvorili smo krug.“ Bojan Bosiljčić

Izvor :: Laguna