Bil Brajson :: Jedno leto – Amerika 1927

„Fascinantan prikaz jednog kratkog perioda tokom kojeg je Amerika, bez obzira na posledice, povela svet u moderno doba.“ Sunday Times

Danas je to malo teško zamisliti, ali Amerikanci su u dvadesetim godinama dvadesetog veka odrasli u svetu gde su se najvažnije stvari dešavale u Evropi. Sad je najednom Amerika bila dominantna na gotovo svakom polju – u popularnoj kulturi, finansijama i bankarstvu, vojnoj nadmoći, pronalascima i tehnologiji. Centar planetarne gravitacije pomerao se na drugu stranu sveta, i let Čarlsa Lindberga nekako je postao kulminacija izraza svega toga.

U leto 1927. Amerika je imala procvat na berzi, predsednika koji je radio samo četiri sata dnevno (a ostatak vremena provodio uglavnom u spavanju), polumahnitog vajara sa ludačkim planom da iskleše četiri ogromne glave u nepristupačnoj planini po imenu Rašmor, razornu poplavu Misisipija, senzacionalno suđenje zbog ubistva i mladog avijatičara po imenu Čarls Lindberg koji je leto započeo potpuno nepoznat, da bi ga završio kao najslavniji čovek na svetu (toliko slavan da je država Minesota pomišljala da promeni ime i nazove se po njemu).

Bilo je to leto kada je rođen zvučni film, kada je došlo do pronalaska televizije, kada je vladavina terora Ala Kaponea bila na vrhuncu, leto užasnog bombašnog napada koji je na školu u Mičigenu izveo jedan ludak, loše odluke koja će izazvati Veliku ekonomsku krizu, neverovatnog povratka uspehu zadihanog, vremešnog bejzbol igrača po imenu Bejb Rut, i još nebrojenih drugih stvari.

U ovoj izuzetno zabavnoj knjizi Bil Brajson pripoveda priču o razuzdanim pustolovinama, nemarnom optimizmu i deliričnoj energiji. Sa svojim uobičajenim poletom, duhovitošću i autoritetom zbog kojih je postao omiljeni pisac pripovedačke publicistike, on nam dočarava nezaboravnu galeriju živopisnih i ekscentričnih ličnosti kako bi oživeo zaboravljeno leto (1927) kada je Amerika sazrela, zauzela centar pozornice i zauvek promenila svet.

Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj.

Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis The Lost Continent(Izgubljeni kontinent), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods (Šetnja po šumi), I`m a Stranger Here Myself (I ja sam ovde stranac), The Mother Tongue(Maternji jezik) i Bill Bryson`s African Diary (Afrički dnevnik Bila Brajsona). Pored duhovitog putopisa Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything(Kratka istorija bezmalo svačega).

Bil Brajson je za Kratku istoriju bezmalo svačega dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. Kratka istorija bezmalo svačega je takođe dobila nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.