Tag: Miodrag Miki Krstović

Doma?ih horora nema puno. Nije ih bilo ni u onoj SFRJ, tek da se nabroje na prste jedne (dve?) ruke, pa je, utoliko, dragocenije što se snimaju ovakvi, ?isto pomenutog-mu-žanrovski ?istokrvni filmovi!

E, sad, da je bilo malo više ovdašnjih uzora, verovatno bi i ovo bio bolji film. A, za?u?uju?e je ?ak koliko je u nekim segmentima i više nego dobar. Pa, ajmo redom – prvo fotografija! Jasna, odli?na, upozoravaju?a, ?ak i ona “podvodna”, više nego provokativna. Zatim, tu je i atmosfera! Tokom celog trajanja filma, ona je “na vrhuncu”, ne dozvoljavaju?i filmu da upadne u stereotip dosade…

Dakle, tri veoma važna faktora, ako se tome doda i gluma, pre svih Dragana Mi?anovi?a, a potom i Kristine Klib, pa ?ak i legendarnog Franka Nera, uz žaljenje što mu, ipak, nije dodeljeno malo više vremen. A, isto se odnosi i na Mikija Krstovi?a…

Svi oni, ?uture, mogu i da zasene slabosti ostalih, ?iji likovi nekako i nisu dovedeni do stvarala?ke katarze, možda i manjkavostima scenaristi?ke razrade…

E, sad, ono što se da zameriti filmu jeste možda i suviše olako ispuštena šansa da se neke scenaristi?ke “rupe” popune mnogo ja?im rešenjima. Tu, pre svega, mislim, na puteve koji su mogli da vode ka mnogo “iskoriš?enijoj” pri?i o poludelom poru?niku (ofivciru?, kapetanu?) bivše JNA, koji sada vreme provodi hrane?i leševima misterioznu morsku sirenu. Uostalom, kao i sama “podpri?a” o toj istoj sireni, koja je tu tek tako da kasapi, ?as nestala ?erka Franka Nera, a ?as nije… Trebalo je sve natenane objasniti…

U svakom slu?aju, gotovo kamerni mizanscen straha, na kome se odvija pri?a (ostrvo Mamula), predstavljao je valjanu inspiraciju najvatrenijim ljubiteljima žanra. Da se zagazilo malo dublje u svu tu vodu, mogao se dobiti film namenjen i mnogo širim krugovima publike…